Гледај да чујеш

Гледај да чујеш (15)

Према последњем попису из 2011. године у Србији је било 2 125 772 породице, од тога брачних парова без деце чак 600 724, ванбрачних парова без деце 48 943, брачних парова са децом 1 040 177, ванбрачних парова са децом 67 971, мајки са децом 291 522, а очева са децом 76 435.  Из ових бројки јасно видимо да је број породица без деце незавидно велики.

Ако посматрамо Пчињски округ и Врање не налазимо овакве податке, али имамо податак да од укупног броја становника у Врању 50,05% чине мушкарци и 49,95% жене. Просечна старост становништва према последњем попису из 2011. године била је 40, 2 године, мушкараца 39, 3, а жена 41, 2. Удео особа старијих од 18 година је 80,5 %, код мушкараца 79,9%, а код жена 81,1%. Ови подаци довољно говоре о томе да највећи део становништва чине старија лица. То није случај само у Врању и Пчињском округу.  Према подацима из 2017. године број живорођених у Србији је 64 894, док је број умрлих износио 103 722. Природни прираштај је -38 828. На нивоу целе земље бележи се пад природног прираштаја, а можемо да се похвалимо да је Врање према подацима из 2002. године било један од 11 градова у којима је забележен позитиван природни прираштај, поред Новог Сада, Чукарице, Пријепоља, Гроцке, Прибоја, Сјенице, Бујановца, Новог Пазара, Тутина и Прешева. Природни прираштај у Врању износио је 0,7 промила. То је занемарљиво ако упоредимо општине Сјеницу (7,8 промила), Бујановац (9,7 промила), Нови Пазар (11,1 промила), Тутин (15,4 промила) и Прешево са чак 29 промила.

Наша саговорница, начелница Одељења гинекологије врањске болнице, др Гордана Ђорђевић каже да је број новорођених беба ове године већи у односу на исти период прошле године. ''709 беба рођено је до 13. јуна. Најмање би требало да буде по троје деце у породици, оптимално је чак четири ако желимо да говоримо о неком наталитету, али најмање троје да би имали неки помак,'' закључује саговорница.

Проблем недовољног рађања у Србији није нов. Још средином прошлог века оно је било испод потреба просте замене генерација у Централној Србији и Војводини. Почетком 21. века укупна стопа фертилитета стабилизована је на 1,57 и чак је изнад европског просека (1,4) што додатно показује колико је стање драматично. Измењен систем вредности, потенцирање економске подлоге и великог индивидуалног стремљења за самоостваривањем, неки су од главних проблема.

Економско улагање у децу, све већа немогућност усклађивања родитељства и професионалне активности, као и родитељства и задовољења личних интересовања, главна су баријера за реализацију ставова о идеалном броју деце и учешће становништва у репродукцији. У земљама које су ушле у процес социо-економске транзиције ови симптоми су још израженији. Политички одговор човечанства мора да се састоји од јаснијег и концизнијег сазнања у погледу достизања нивоа рађања потребног за обнављање генерација и политике подршке породици ради стимулација рађања (социјална сигурност, становање, запошљавање, финансијска давања ради покривања дела економског терета подизања деце, регулисање радног статуса и одсуствовање током трудноће и подизања детета и сл.)

Држава је почетком ове године расписала јавни позив за доделу бесповратних средстава општинама и градовима за мере популационе политике. За то је обезбеђено 650 милиона динара, 150 милиона више него 2018. године. Mинистарка без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић изразила је наду да ће ове године градови и општине посебну пажњу усмерити и на друге сегменте, посебно на усклађивање рада и родитељства, управљање миграцијама и питања старости и активног старења њихових суграђана.

"Ове године је приоритет усклађивање рада и родитељства", истакла је Ђукић Дејановић и рекла да је потребно учинити да гинеколог и педијатар буду доступнији мамама и бебама.

Проблем смањења броја живорођене деце последица је смањења контингента жена које учествују у репродукцији, одложеног рађања, као и све већег броја младих људи који емигрирају.. Ђукић Дејановић је навела као један од проблема популационе политике то што много младих одлази из земље.

Министарка је изнела податак да се повећава број породица са другим, трећим и четвртим дететом.

Најавила је и заједничку акцију коју спроводе Привредна комора Србије и Влада Републике Србије -  признање „Пријатељ породице“. То признање, како је планирано, биће уручено компанијама које су, уз добре пословне резултате у колективима, створиле породично и пријатељско окружење које запосленима омогућава усклађивање рада и родитељства.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Страна 2 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter