Када говоримо о ниској стопи наталитета у оквиру нашег серијала емисија не смемо да заборавимо и на један врло важан моменат, а то је одлагање родитељства. По први пут у демографској литератури појам одлагања рађања јавља се половином 20. века, у контексту евидентирања промена у кретању специфичних стопа ферилитета. 1947. Џон Хајнал га је представио у виду концепта који би разјаснио неколико случајева наглих, краткотрајних промена у кретању специфичних стопа фертилитета различитих старосних група, а које притом могу, а не морају утицати на величину породице. Постоји синдром неприпремљености и неадаптираности у односу на муњевите промене у друштву у којима је појединац константно изложен у последњих неколико деценија. Један од видова његове манифестације се састоји у томе да се кључни догађаји одлажу.

Игњатовић узимајући у обзир ''продужену адолесценцију'' истиче да је тренд одлагања кључних животних догађаја у Србији резултат деловања, како каже ''структурних специфичности'' деведесетих година (2009:12). Продужено образовање, пролонгиран останак у родитељском дому услед недостатка материјалних средстава да се одсели и започне самосталан живот и висока стопа незапослености иницирали су ''закаснелу одраслост''. То подразумева да људи касније ступају у брак и касније долазе до сталног запослења и заснивање породице.

Добрила Шошкић, неонатолог у врањском Здравственом центру каже да су недавно у врањском породилишту имали 16 отпуста и да она овакав случај не памти у задње 2 године. ''То је савршено и мислим да ће се млади брачни парови коначно покренути да знају шта је у првом плану.''

Све више жене рађају након 35. године, што је повезано са потенцијалним суочавањем са низом негативних биолошких и здравствених последица. Смањење плодности, дуже чекање на зачеће, већа учесталост спонтаних абортуса, мртворођења, компликација током трудноће и превремених порођаја, као и повећан ризик за абнормалитет фетуса се најчешће наводе у литератури. (Stein, Susser, 2000.)  Жене се због усавршавања и школовања касније одлучују на мајчинство, а треба имати у виду и школску спрему као битну детерминанту фертилитета становништва. Ако посматрамо узорак жена између 50 и 54 године у Србији, оне без школске спреме и оне са непотпуном основном школом имају највиши фертилитет. Све остале групе жена, према школској спреми имају нижи ниво плодности. Разлике у нивоу плодности жена према школској спреми су проузроковане брачним варијаблама и социјалним нормама о величини породице у оквиру који важно место имају индивидуалне аспирације. Жене које се данас одлучују на мајчинство и рађање, углавном при порођају користе безболне методе рађања. У врањском породилишту од септембра су почели порођаји уз помоћ епидуралне анестезије.

Добрила Шошкић, неонатолог, гостујући и нашем програму рекла је да жене приликом порођаја не треба да стављају у први план бол и да се подвргавају безболним порођајима.

О епидуралу, безболним порођајима и царском резу говорила је др Гордана Ђорђевић, начелница врањског Одељења гинекологије. Она није заговорник царског реза и каже да се он може спроводити само у случају да је неопходно. ''Не постоји царски рез по жељи, то је операција, као и свака друга, и спроводи се само када лекар процени да тако мора.''

Што се емотивне стране родитељства тиче, једини валидан разлог  његовог одлагања – за неке стручњаке је недостатак емоција према партнеру, потенцијалном другом родитељу детета. Рађати дете да би се спасао брак, или рађање детета са тренутним партнером јер се ту задесио а другог на видику нема - углавном нису мудре одлуке. Ако у старту знате да ћете дете донети на свет и «осудити» га на живот у окружењу пуном трзавица и негативног набоја, размислите добро пре него што било шта учините.

Многи парови мисле да ће доласком детета у породицу романтика, авантура, изласци бити стављени у други план. Због константне жеље за слободом, али и комодитетом, родитељство се некада одлаже до последњег тренутка.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 14 јануар 2020 10:54

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter