Разлике у стопи новорођених у односу на народност

Приметне су разлике у висини плодности женског становништва по народности. Током свих анализираних периода и код свих старосних група жена које су испитиване, а које су изашле из репродуктивног периода издвајају се две групе: народности са вишим нивоом плодности и етничке групе које карактерише нижа плодност. Жене албанске, муслиманске и ромске народности имају наглашено више стопе фертилитета у односу на Српкиње, Црногорке, Мађарице, Румунке, Словакиње и Хрватице. Претпоставља се да је виша плодност жена поменутих народности последица тога што оне углавном живе на мање развијеним деловима, али и утицају конзервативне свести и традиционалних норми, које се одржавају путем породичних ауторитета и ауторитета локалног јавног мњења. Албанско и муслиманско становништво карактерише и отпор или мања отвореност за промене које настају са модернизацијом.

Врање према подацима из 2002. године било један од 11 градова у којима је забележен позитиван природни прираштај, поред Новог Сада, Чукарице, Пријепоља, Гроцке, Прибоја, Сјенице, Бујановца, Новог Пазара, Тутина и Прешева. Природни прираштај у Врању износио је 0,7 промила. То је занемарљиво ако упоредимо општине Сјеницу (7,8 промила), Бујановац (9,7 промила), Нови Пазар (11,1 промила), Тутин (15,4 промила) и Прешево са чак 29 промила.

''Имамо радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст и по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више у односу на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст по броју рођених беба у Србији и томе се радујемо,'' каже начелница врањског Одељења гинекологије докторка Гордана Ђорђевић.

Код нас је просечна старост прворотке 29 година. Иако лекари саветују да се деца рађају у трећој деценији живота, у нашој земљи свега девет одсто младих постају родитељи пре 30. године.

Докторка Ђорђевић додаје да је отприлике исти број новорођених дечака и девојчица у Врању. ''У једном периоду је више дечака, у другом више девојчица, али отприлике можемо да кажемо да је однос 50 – 50. '' Жене су мотивисаније и све чешће рађају треће дете због подстицаја државе, али и велике медијске кампање додаје докторка.

Ако посматрамо једну од најсиромашнијих општина у Пчињском округу, Трговиште, први пут прошле године малишани у Трговишту чекали су место у вртићу. У 2018. у Трговишту је склопљено 16 бракова и рођено више од 20 беба. Први пут у Трговишту отворене су и јаслице.

Ако говоримо о националности у нашем округу свакако треба узети у обзир Србе, Роме и Албанце, као три најзаступљеније националности. Према званичним подацима Републичког завода за статистику у Врању је 1998/99 године било 9.731 ђака, а 2017/18 године 6.065 ђака. Јасно је да је ситуација у Врању  јако лоша по питању наталитета, али последњих година слична је ситуација и у Бујановцу и Прешеву. У њиховим основним школама у школској години 1998/99 био 6.366 ђака, а 2017/18 3.354 ђака, а у Прешеву је 1998/99 године било 6.448 ђака, а 2017/18 године 2.915 ђака.  

Албанија и Косово и данас имају позитиван природни прираштај, али је то пре свега због добре старосне структуре која је последица њиховог изузетно великог наталитета пре 20 и више година. Нико на Балкану данас није ни близу стопи фертилитета од 2,1 колико је потребно за просту репродукцију становништва без миграција, а знамо колико су овде неповољни миграциони трендови тако да би у реалности требала још већа стопа фертилитета зарад просте репродукције становништва. Ако се овакви трендови наставе ниједан народ на Балкану нема светлу будућност.

Ако говоримо о Ромима према  попису из 2011. године на територији Републике Србије пописано је 147.604 грађана и грађанки ромске националности, што чини 2,1% целокупног становништва без Косова и Метохије, а на територији Пчињског окуга око 20 000, што је скоро 10%  од укупног броја Рома у земљи. Иако статистика располаже овим подацима, сви пописни резултати када је реч о попису ромског становништва показују одређене осцилације између броја декларисаних Рома и броја лица која су изјавила да им је матерњи језик ромски, што указује на још увек недовољно развијену ромску свест о очувању  сопственог идентитета. При изјашњавању у оквиру овог пописа укључене су и могућности двојаког декларисања националне припадности (Србин-Црногорац, Влах-Србин, Србин-Муслиман, Мађар-Ром, Ром-Србин и др.) Овако изјашњена лица приликом обраде пописног материјала нису разврставана ни у један од декларисаних националних корпуса, већ се могу приказати као посебна категорија, што није редак случај са ромском популацијом. Неповољна друштвена клима у Србији, посебно деведесетих година прошлог века, могла би објаснити опадање удела ромског језика у укупном броју Рома 2011., те је његова „србизација‘‘ израз могуће бојазни и делимичног дистанцирања од свог етничког идентитета.

Све у свему, статистика јесте поражавајућа, али ствари иду на боље, а бројке на ''горе'', тј. узлазном путањом,  те се надамо да ћемо наредних деценија моћи да се похвалимо и бољим природним прираштајем.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 14 јануар 2020 10:53

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter