Образовање и родитељство

У овом издању емисије Гледај да чујеш бавићемо се односом образовање – родитељство. Овде, на самом почетку, ваља рећи да је уз пораст образовања, ова структурна промена у друштву обликовала вишеструко статус жене у оквиру шире друштвене заједнице. Као резултат јавља се еманципација жена, која подразумева опсежно подручје делокруга. Виши степен образовања им је омогућио веће учешће у радној снази, што уз стицање моћи над својим телом и сопственом репродукцијом мења традиционалну свест о јединственој улози ''жене – супруге'' и ''жене – мајке'' и додељује низ нових улога. Размишљање о репродукцији ставља се у перспективу једног од могућих циљева у будућности.

Министарка здравља, Славица Ђукић Дејановић, у једној изјави за националне телевизије рекла да се граница за рађање првог детета знатно померила, и то делом због миграција, делом и због одлагања родитељства из разлога додатног образовања или других разлога. ''Деценијама се недовољно жена рађа, па самим тим имамо и мање потенцијалних мајки. У Београду је нека граница за рађање првог детета око 33 године, на југу Србије жене у просеку рађају са 28. Сваке године у Србији по 1000 прворођене деце мање се роди, што опет указује на миграције.''

Жене су раније уз помоћ науке остајале трудне, и то оне које из здравствених разлога нису могле природно да добију бебу, а данас томе теже оне које одлажу трудноћу, јер имају друге приоритете у младости. Један од приоритета свакако је образовање, усавршавање, напредовање на радном месту и у каријери. Из ових разлога жене данас често замрзавају своје јајне ћелије док су младе и здраве како би могле да их оплоде када њихово тело не буде способно за зачеће.

Неке велике компаније, попут Фејсбука и Епл-а спремне су чак и да плате велике суме новца својим радницама како би замрзле јајне ћелије и одложиле трудноћу за позније године. Одлагање родитељства до 35 и више година може проузроковати низ проблема. Стручњаци кажу да је тело најспремније за рађање у интервалу од 10 до 15 година, и то од раних 20-их, па све до 35-е. Осим што жене у каснијим годинама теже остају у другом стању, оне се сусрећу и са многим другим проблемима, као што су порођајне компликације.

''Наше баке су раније много више радиле, имале више активности, самим тим и карлица је била развијенија, а данас долазимо до проблема да младе жене имају велику бебу, а малу карлицу и у тим случајевима неопходно је обавити царски рез. Главни проблем овде је физичка неактивност,'' каже докторка Гордана Ђорђевић, начелница Одељења гинекологије у Врању.

Жене које не желе да се одрекну ни каријере нити рађања, па одлуче и једно и друго – ризикују сопствено здравље, уколико желе да се подједнако докажу на оба поља.

Ако говоримо о материнству и образовању треба се вратити и мало уназад и подсетити на податак да се жене у Србији до 1842. године нису школовале. Указом кнеза Михаила, јуна поменуте године, Наталија Петровић, Софија и Катарина Лекић добијају дозволу за отварање прве школе за женску децу, где би их подучавале како да пишу, читају, рачунају и како да обављају женске послове. О вишем образовању жена било је речи тек двадесет година касније, када је кнез Михаило Обреновић донео Закон о оснивању Више женске шкoле.

Данас, толико година касније, жене у Србији имају право гласа, имају право да се образују, али неравноправност, мање транспарентна него у прошлости, и даље постоји. У истраживању Завода за статистику наводи се да је међу неписменим становништвом у скоро свим старосним групама, више жена него мушкараца, а у инклузивном образовању у основним школама, знатно је више дечака него девојчица.

Од жена се данас, очекује да буду и образоване, и да раде, али и да рађају децу онда када друштво то од њих очекује или неке моралне или вредносне норме. Родитељство је јако важно, и ми смо се потрудили да у овој емисији појаснимо шта све може проузроковати касна трудноћа и са каквим се све проблемима младе жене или младе мајке суочавају.

Како год,  на корак родитељства, драге даме, одлучите се онда када сте ви потпуно спремне да се одрекнете својих радних обавеза и посветите детету и кући, само пазите да, чекајући право време, оно не прође поред вас.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 14 јануар 2020 10:52

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter