Жена у средишту преамбициозних захтева друштва

У овом издању емисије Гледај да чујеш бавићемо се женом која се у модерној ери налази у средишту преамбициозних захтева друштва. Жена у последње време треба да понесе улогу мајке, стручњака, радника, домаћице и многе друге. Она овде остаје растрзана између жељеног и очекиваног и могућег.

Жена је кроз историју била део патријархалног колектива од кога је било тражено и у мирним и у ратним данима да се жртвује ради опстанка нације, државе, победе револуције, обнове и изградње, али и осталих „виших циљева, идеала и идеологија“. Њена је мисија била оваплоћена у улози родитељке људског материјала, у ратовима трошеног, што је било последица ниског степена политичког, економског и социјалног развоја друштва, али и инертности жена и пристајања на додељену улогу (Софронијевић 2003, 223-228; Stefanović 2000, 45-50).

Амбивалентан став жена према свом властитом положају, подељеност у процењивању и прихватању модела традиционалне, патријархалне или модерне жене, самоограничавање модерности у смислу некоришћења својих објективно постојећих права, класна подељеност по женским друштвима, подела друштава по политичкој оријентацији и идеологији (хуманитарни рад: еманципација жена) – друштвени су контекст у коме су жене у Србији усвајале европски модни образац на прелазу између два века. Основа такве специфичне перцепције модерности у српском друштву је била улога жене – мајка нације, добра супруга и домаћица, добра мајка која негује и преноси традицију (национални дискурс). Током целе прве половине двадесетог века ова улога је, као и идеја Југословенства и улога Југословенке, подржавана традиционалном поделом родних улога.

Двадесет први век обележила је еманципација жена. Оне су укључене у све сфере друштва, али њима се остале улоге које су кроз историју имале не умањују. Дакле, оне напредују и постају донекле равноправне са мушкарцима на тржишту рада, у послу, политици, науци, али оне и даље остају и мајке и домаћице. Њихове се обавезе само умножавају.

Упркос свему овоме резултати последње Анкете о радној снази Републичког статистичког завода из 2017. године говоре да је стопа запослености мушкараца 54 посто, а жена 39,1 посто. Студије о положају жена на тржишту рада Србије спроведене у последњих неколико година указују на присутну родно засновану дискриминацију на тржишту рада, а које се односе на велику стопу незапослености, смањењу економске активности и повратку традиционалној улози жене домаћице. Младе жене су у неповољнијем положају него млади мушкарци. У 2016. години стопа незапослености жена између 15 и 24 године била је виша него код мушкараца исте старости, што је посебно било изражено у јужној и источној Србији.

''Кад ви анализирате жене које су егзистенцијално потпуно обезбеђене, које имају посао, а не доносе одлуке о рађању и питате их због чега је то тако, једна трећина њих, између 30 и 33 године каже немам поверење у партнера, у примарну породицу и у државу. Држава је подстакла многе мере како би мотивисала жене да рађају, држава је финансирала 81 општину и град да уложе у програме популационе политике, '' рекла је гостујући у једној емисији министарка Славица Ђукић Дејановић.

''Мушкарац, средњих година, са наочарима, окружен бочицама и епруветама, у белом мантилу. Посвећен је каријери, а када стигне кући занемарује жену, не игра се са децом.'' Овако већина људи замишља научника. Тако ће га нацртати и готово сваки ученик у основној или средњој школи било где на свету. И тачно то је слика коју је неопходно променити уколико желимо да жене у науци постану видљиве. Једна од оних које се боре против оваквих стереотипја је и Клариса Бехар Молад, доктор наука, добитник Фулбрајтове стипендије и консултант америчке владе, притом мајка четворо деце.

Али да не бисмо ишли толико далеко, из прича успешних жена, које су остварене и као мајке и као професионалци чули смо да није нимало лако бавити се науком у данашње време, јер околина уме жене да доживи на погрешан начин. ''Ми имамо потребу и да се остваримо у науци и професији, али и да се посветимо подједнако породици,'' сложне су оне.

Конфликт посла и породице се најчешће објашњава преко теорије улога. Особа у току живота може имати различите улоге, као што су улога детета, брата, сестре, мајке, оца, баке, деке, пријатеља, брачног партнера, професионална улога, итд. Неке улоге добијамо самим рођењем, док друге стичемо током живота.

Многи истраживачи су се трудили да што боље објасне овај конструкт. Међутим, једну од првих дефиниција конфликта посла и породице дали су Гринхаус и Биутел (1985, према Херст, 2003). Ова дефиниција спада у најцитираније дефиниције конфликта између посла и породице, и односи се на „облик конфликта међу улогама где су притисци који потичу из пословне и породичне улоге некомпатибилни у неком делу“. Према овом моделу, конфликт између посла и породице је двосмеран и вишедимензионалан. Двосмеран је зато што посао може да утиче на породицу, али и породица може да утиче на посао.

Дакле, да не бисте имали утисак да су вам пословне и породичне улоге у конфликту, према могућностима организујете своје време, тако да испуните и радне и породичне обавезе и у одређеним периодима направите приоритете у животу, те на основу њих улажите више напора у један или други животни домен. И запамтите, као што се незадовољство преноси из једног животног аспекта на други, тако се и задовољство на једном животном пољу прелива на функционисање у осталим.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 14 јануар 2020 10:52

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter