Социјални моменат. Самохрани родитељи

Многи родитељи услед немаштине или из неког другог разлога своју децу издржавају на рубу егзистенције, а многи и остају без старатељства из сличних разлога. Овде ваља подсетити и на честе разводе и одрастања деце поред самохраних родитеља. Нема прецизне евиденције о броју самохраних родитеља у Србији. О њима се говори у ширем друштвеном контексту, али њихов положај углавном остаје нерегулисан, или, у најбољем случају, делимично регулисан. Устав Републике Србије, у члану 66. Став 1, самохраном родитељу гарантује посебну заштиту, у складу са законом. Релевантни национални прописи садрже одредбе којима се препознаје појам самохраног родитеља, али се сам појам уобичајено не дефинише, већ се у зависности од права која родитељ има и у конкретном случају жели да оствари појам самохраног родитеља различито тумачи.

На основу одредби Породичног закона, о правној могућности вршења родитељског права од стране оба родитеља не би се могло говорити само у случају када је један родитељ преминуо, или је непознат, или је судском одлуком лишен родитељског права или је лишен пословне способности. У свим другим случајевима, могло би се говорити само о фактичкој немогућности, односно фактичком невршењу родитељског права од стране једног родитеља.

Треба напоменути да појмови једнородитељске породице и самохраног родитеља нису синоними. Ове појмове не треба поистовећивати, пре свега, јер се ради о одредницама различитих феномена – родитељства, са једне стране и породице као друштвене групе, са друге стране. Једнородитељске породице (које се често означавају као оне које противрече традиционалном обрасцу родитељства) чини један родитељ (мајка или отац) и њихово дете, односно деца. У највећем броју случајева јасно је да ће лице које је самохрани родитељ бити део једнородитељске породице.1 Сам родитељ, притом, не мора нужно бити, у правном смислу, у положају самохраног родитеља.

Свеобухватни и поуздани статистички подаци о броју самохраних родитеља у Србији не постоје. С тим у вези, недостаје и званична евиденција у овој области. Таквом стању доприноси и чињеница да у нашем правном и друштвеном систему не постоји општеприхваћена дефиниција самохраног родитеља. Због тога се у покушају утврђивања стварних размера самохраног родитељства у Србији у најбољем можемо ослањати на узрочнике за које се уобичајено везује настанак самохраног родитељства или једнородитељских породица. У том смислу, поједина истраживања и показатељи омогућавају макар оквирну слику стања у овој области. У неким истраживањима се говори о порасту броја деце која су рођена ван брака тј. о порасту ванбрачног родитељства. Овакав тренд бележе многе европске државе, међу њима и Србија. У нашој земљи је почетком деведесетих година прошлог века број деце рођене ван брака износио 13,6% (свако седмо дете), док је у 2012. години тај проценат увећан на 24,7% (свако четврто дете рођено је ван брака). Истраживање које је спроведено у Београду, на узорку од 100 мајки деце рођене ван брака предшколског узраста потврђује да међу испитаницама преовлађују мајке које се саме брину о деци тј. самохране мајке (њих 78). Поред тога, опште је познато да се развод данас сматра једним од највећих узрочника настанка једнородитељских породица, те да број склопљених бракова у Србији са годинама опада, док број разведених бракова расте. Тако је у периоду између 1980. и 2010. године забележен константан пад закључених бракова, тако да их је у 2010. години за око трећину мање него 1980. године. Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду између два последња пописа (2002. и 2011. године) дошло је до смањења укупног броја лица у браку за 11,1%, док је број лица која нису у браку повећан, међу њима број удоваца / удовица за 4,8%, а разведених лица за 20,2%. Резултати пописа становништва спроведеног 2002. и 2011. године такође указују и на повећање броја једнородитељских породица. Ови подаци бележе раст једнородитељских породица у Србији будући да је у 2002. години регистровано 11,4% породица које чине мајке са децом, и 3,3% породица у којима живе очеви са децом, док у 2011. години тај проценат износи 13,7% када су у питању мајке са децом, односно 3,6% када су у питању очеви са децом. У последње време се све чешће истиче податак да у Србији има између 75.000 и 79.000 самохраних родитеља. Последњим пописом становништва који је спроведен 2011. године утврђено је да у нашој земљи постоји 17,3 посто једнородитељских породица, односно породица коју чине један самохрани родитељ и његово дете.  Основано се може извести закључак да је реалан број самохраних родитеља у Србији значајно већи од регистрованих у различитим истраживањима. Ипак, постојећа истраживања треба узети у обзир као важан показатељ присутности појаве самохраног родитељства и као поруку друштву у целини да је потребно посветити далеко већу пажњу пружању помоћи и подршке овој категорији лица. Истовремено, она нас упућују на закључак да је потребно континуирано радити на унапређењу постојећег система услуга подршке и помоћи породици, у складу са новим друштвеним приликама које несумњиво упућују да су самохрани родитељи и једнородитељске породице наша реалност.

Самохрани родитељи сесуочавају са бројним проблемима, као што су: нерешено стамбено питање, незапосленост, дискриминација приликом запошљавања, дискриминација на раду и у вези са радом, недостатак новца, изостанак плаћања издржавања за дете од стране другог родитеља, недостатак помоћи другог родитеља у процесу бриге о детету, неинформисаност самохраних родитеља о њиховим правима.

Када је у питању нерешено стамбено питање, самохрани очеви су у бољој стамбеној позицији у односу на самохране мајке. Наиме, 50% разведених мушкараца са децом поседује сопствену некретнину за разлику од готово двоструко мање жена (27.2%). Слична је ситуација и у породицама у којима је један од родитеља преминуо а где 71.9% мушкараца и 57.4% жена живи у свом стану. Поред тога, више од 50% самохраних родитеља наводи недостатак новца, али и усамљеност, као један од основних проблема са којима се сусрећу. Око 25% родитеља истиче немогућност усклађивања радних и породичних обавеза а велики број родитеља (готово 50%) као доминантан проблем наводи умор и недостатак времена за своје потребе. Такође се указује да је значајан број разведених родитеља и невенчаних мајки веома незадовољно учествовањем другог родитеља у васпитању деце (47.2%), у организацији живота детета (53.7%), у контакту са институцијама – школом, лекаром (54.6%), у ангажовању око школских активности (56.4%), у помоћи око школских обавеза (58.3%), док је број родитеља задовољних учешћем другог родитеља у животу детета веома мали (од 5 до 7%). Сличне резултате дало је и истраживање које је током 2011. и 2012. године спроведено на територији града Београда. Као главне проблеме са којима се свакодневно суочавају, мајке које саме брину о деци (њих 78) навеле су усамљеност, недостатак новца, тешкоће у вези са проналажењем и задржавањем посла, стамбене проблеме, као и недостатак подршке и помоћи у погледу чувања и васпитања детета. Према подацима Републичког завода за статистику из 2013. године, наводи се да самохрани родитељи представљају категорију лица за коју се везује висок степен ризика од сиромаштва (36,2%).

Постоји низ стратешких докумената који декларишу спремност државе да се посвети решавању проблема који су од значаја за самохране родитеље. Што се тиче прописа, постоји немали број закона којима се директно или посредно регулишу права родитеља уопште, па и самохраних родитеља, почевши од Закона о забрани дискриминације, па све до Закона о финансијској подршци породицама са децом.

Закон о забрани дискриминације, као системски закон у овој области, забрањује дискриминацију према брачном и породичном статусу, као и према полу. Овај закон одређује да свако дете има једнаку правну заштиту, без обзира на његова и лична својства родитеља. Забрањено је дискриминисати дете према брачном или ванбрачном рођењу, као и према другим друштвеним обележјима. С друге стране дозвољена је такозвана „позитивна дискриминација“, односно неће се сматрати дискриминацијом спровођење мера које имају за циљ посебну заштиту жена, трудница, породиља, родитеља, малолетника и других угрожених категорија.

Закон о раду такође забрањује дискриминацију према полу, трудноћи, брачном статусу и породичним обавезама и предвиђа посебан режим заштите за труднице, дојиље, родитеље деце до три године и самохране родитеље који имају дете до 7 година старости.

Закон о финансијској подршци породици с децом прописује низ права родитеља из области социјалне заштите. Права која се гарантују Законом о финансијској подршци породици с децом су накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, родитељски додатак, дечији додатак, накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања и за децу са сметњама у развоју, регресирање трошкова боравка у предшколској установи  деце из материјално угрожених породица.

Закон о социјалној заштити, на основу кога сваки појединац и породица којима је потребна подршка за савладавање социјалних и животних тешкоћа остварује право на социјалну заштиту, предвиђа да се једнородитељским породицама увећава право на социјалну помоћ у висини од 20%.

Породични закон као системски закон у овој  области свакако да има одредбе које се тичу и самохраних родитеља, а пре свега се ради о регулисању вршења родитељског права. Родитељ адекватним вршењем родитељског права обезбеђује услове за остваривање права детета и његов правилан развој. Када га родитељ врши у складу са законом држава нема право мешања у породичне односе. Уколико дође до занемаривања бриге о деци, држава активира своје механизме заштите.

Бити самохрани родитељ у Србији је посебно велики изазов. Иако живимо у 21.  веку, околина и даље често гледа са подозрењем на самохране родитеље. Највећи изазов који се ставља пред родитеље јесте самостално доношење одлука, без укључивања партнера. Ипак важно је да истрајете на путу родитељства колико год он био компликован или захтеван, јер циљ је један – да се дете изведе на прави пут.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 14 јануар 2020 10:50

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter