Очување репродуктивног здравља

Када говоримо о наталитету не можемо а да се не дотакнемо и важности очувања репродуктивног здравља. О овој теми ваља говорити од најмлађег узраста, те се у вези са тим и организују бројне едукације из ове области на територији целог Пчињског округа. Спроведене су бројне активности и у оквиру Здравственог центра у Врању, где су млади волонтери, вршњачки едукатори, прво учили, а затим и саветовали своје вршњаке о значају очувања репродуктивног здравља.

Појам репродуктивно здравље је уведен на петој по реду Међународној конференцији о становништву и развоју која је одржана у Каиру 1994.  године под покровитељством Уједињених нација. У Плану акције, који је на овој конференцији усвојило  179 националних делегација, репродуктивно здравље је дефинисано, полазећи од дефиниције здравља Светске здравствене организације, у најширем контексту као стање потпуне физичке и менталне способности, а не само одсуство болести или неспособности,  у свим областима које се тичу репродуктивног система и његових функција и процеса. Овај појам је уведен с намером да се подвуче значај здравственог аспекта планирања породице и истовремено смање отпори за прихватање државне интервенције у сфери рађања.  Увођење појма репродуктивног здравља у План акције сматра се и одразом новог концептуалног приступа у сфери популационе политике који је утемељен у тежњи да се успостави равнотежа између репродуктивних потреба на микро и макро нивоу и индивидуалних права и одговорности у сфери здравља, партнерских односа и родитељства.

Докторка Биљана Поповић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље у Врању, каже да млади људи пре него што ступе у први сексуални контакт треба да дођу на превентивно саветовање.

Мада доминира уверење у јавном мњењу да је српско друштво традиционалније и конзервативније у односу на друге европске земље, сексуална активност младих је реалност и у Србији. Тако су, на пример, резултати Истраживања здравственог стања становништва Србије 2013. године које је спровео Институт за јавно здравље Србије (2014) показали да је медијана узраста ступања у први сексуални однос 16 година у старосној групи 15-19 према 18 година у старосној групи 20-24 године. Доктор Горан Радојчић, гостујући у нашој емисији, каже да се ова граница често помера и испод 16 година, те се негде налазе и подаци о првом ступању у сексуални однос са тек 10 година, што је недопустиво. Овакво понашање, уз често мењање партнера може довести до многих проблема, а као последица ХПВ вируса могу се развити и различите врсте малигнитета, ако се редовно превентивно не контролишемо, каже доктор.

Такође ризично понашање може проузроковати и преношење вируса ХИВ-а. ''Превентивно понашање подразумева да разговарамо са децом и треба вратити у основне школе здравствено васпитање и саму тему сексуално образовање и те информације деца би требало да добију у петом или шестом разреду основне школе и то ће их касније пратити кроз живот. Основно што треба да савладају је употреба кондома. Млади се на тај начин штите од сексуално преносивих инфекција, али и ХИВ-а,'' каже докторка Поповић.

Поред раног ступања у сексуалне односе и други видови ризичног понашања су присутни међу младима у Србији, који директно или индиректно угрожавају њихово репродуктивно здравље. Налази низа истраживања то показују. Навешћемо резултате везане за процену броја и исхода трудноће у адолесценцији као и налазе интернет анкете међу девојкама старим 19-20 година које су попуниле упитник постављен на вебсајт Удружења за репродуктивно здравље Србије. Број адолесцентних трудноћа током једне календарске године се процењује на најмање 50 на 1000 девојака, од којих се половина одлучује на рађање детета, а половина на намерни прекид (Rašević, Sedlecki, 2006). На основу издвајања одговора на поједина питања ко је изабрао значајани део корисница интернета, сагледано је више проблема који могу да угрозе сексуално и репродуктивно здравље адолесценткиња у Србији. Наиме, 29% адолесценткиња је прво сексуално искуство доживело са 16 и мање година, 25% је имало четири или више сексуалних партнера и 24% је остварило сексуални однос у вези која је трајала до 7 дана. Контрацепцију не користи или примењује метод прекинутог сношаја 28% испитаница. Готово једна трећина испитаница (31%) никада није доживела оргазам или га доживљава ретко, а 36% није задовољно или је збуњено својим сексуалним животом. Злостављање у партнерској вези искусило је 15% девојака. Са искуством које поседује, 39% њих би одложило почетак сексуалне активности.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 14 јануар 2020 10:49

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter