У прошлој емисији Гледај да чујеш говорили смо о значају очувања репродуктивног здравља, посебно код младих девојака које тек ступају у сексуалне односе, али и код мушкараца, наравно. Тада смо се и дотакли теме нежељене трудноће и намерног прекида трудноће. Према резултатима једне интернет анкете међу девојкама старим од 19-20 година дошло се до цифре од 50 адолесцентских трудноћа на 1000 девојака у току једне године. Половина њих се одлучује да дете роди, а друга половина на намерни прекид трудноће.

''Сам абортус је један насилан начин прекида трудноће, значи све се то ради неприродно – трудноћа је природна појава, а сам прекид је нешто што ми заустављамо у неком расту. Сам абортус има и ране и далекосежне последице. Оне ране су, иако се абортуси раде у стерилним и стручним условима и иако су се компликације свеле на минимум, али увек постоји шанса да дође до неког запаљенског процеса, раног крварења као рана компликација, а оно што је најтрагичније у тим неким далекосежним последицама је секундарни инфертилитет или стерилитет. Дакле, жена је остала трудна, добила је ту способност, тај дар, прекинула трудноћу, дошло је до неких компликација и на крају се бори да поново остане у другом стању. Статистика која је раније постојала, не знамо какво је сада стање, али према тој статистици од свих жена које ураде први прекид трудноће једна четвртина има велики проблем са каснијим остајањем у другом стању. Слузокожа материце након чишћења некада није касније у стању да опет прихвати плод.'' каже гинеколог Гордана Ђорђевић.

Одлуку о томе да ли ћете родити или абортирати је тешко донети. Требало би одлучити у сагласности са својим схватањима о одговорности, моралу, да бисте одабрали најбоље за себе и људе који су вам важни у животу. Жену је недопустиво присиљавати на трудноћу или рађање, али исто тако треба узети у обзир и све последице са којима се касније жена може сусрети.

Оно што је свакако проблем јесу малолетничке или адолесцентске трудноће. Девојчице које имају испод 16 година и прекидају нежељену трудноћу пролазе кроз велике трауме, а највише се плаше бола и какав ће однос родитељи имати према њима након ове медицинске процедуре. Најмлађа малолетница која је абортирала у државној установи према подацима до прошле године, имала је само 12 година. Веома је важно говорити о овој теми како би млади били свесни ризика који ступање у сексуалне активности са собом носи.

Докторка Ђорђевић каже да првенствено саветује заштиту приликом сексуалних односа, и то коришћење кондома. ''Поред тога што штите од нежељене трудноће штите и од ХПВ инфекције која је сада узела великог маха на овим просторима. Она може имати велике последице, девојка која се инфицира, у каснијим годинама живота може да развије карцином грлића материце. Код младих особа незрео је епител и слузокожа репрoдуктивних органа и ту се лакше и вирус калеми, а и запаљенски процеси који касније могу да одведу у примарни фертилитет, ја не користим израз стерилитет јер је то трајно стање.''

Намерни прекид трудноће вишеструко угрожава психофизичко здравље адолесценткиња. Због незавршеног биолошког развоја код адолесценткиња су, у односу на особе старијег животног доба, чешће компликације. Према неким новијим истраживањима, учесталост секундарног стерилитета после намерног прекида трудноће код жена које претходно нису рађале, према резултатима испитивања спроведеним у Србији, износи до 14,4 %.

Различити су ставови по питању абортуса, од потпуног одобравања, до апсолутног неодобравања. Српска православна црква такође је против ове методе прекида трудноће, јер се сматра да је свако зачеће Божији дар. Сличних ставова је и докторка Ђорђевић. ''Ја се борим за сваку бебу. Ја сам противник абортуса. Мислим да је то живот који је дат тог тренутка, да један од милиона и милиона сперматозоида уђе и оплоди ту јајну ћелију и она креће да развија тај плод, да је то нешто што је стварно Божји дар и ја убеђујем жене и много се беба родило и на тај начин.''

Све до 1951. године абортус није био регулисан посебним законским прописима. Важила је само примена Општег кривичног законика којим је абортус био изричито забрањен, а учиниоцем кривичног дела сматрало се не само лице које извршава абортус него и жена над којом је извршен. Од 1951. до 1959. Кривични закон као учиниоца више не третира жену над којом је абортус извршен. Први прописи којима се регулише право на абортус појавили су се 1952. године када је донета Уредба за вршење допуштеног побачаја. Данас, право на подношење захтева за прекид трудноће има трудна, пословно способна жена. По Закону о прекиду трудноће, абортус врши лекар специјалиста у здравственој установи која располаже одговарајућом медицинском и другом опремом. Ако је започет побачај, а угрожен је живот плода или труднице, или њена репродуктивна способност, прекид трудноће се изузетно може извршити и у здравственим установама које не испуњавају поменуте услове и од стране лекара који није специјалиста гинекологије.

Прекид трудноће је лична ствар сваке жене, али о оваквој животној одлуци треба размислити више од два пута.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 14 јануар 2020 10:50

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter