Мање склопљених бракова и наталитет?

У низу функција које је породица имала током историје и које данас има, репродуктивна функција заузима једно од врло видних места. Ова мисија породице заснива се на биолошком нагону одржања врсте и представља природну последицу односа између мушкарца и жене који су основни темељ сваког брака.

Друштвена заједница, без обзира на карактер својих политичких институција, своју државноправну организацију и природу економских односа, који у њој доминирају, одувек је имала потребу да се стално обнавља и да ток своје репродукције обавља у сређеним, унапред одређеним и контролисаним оквирима. У том смислу друштво је заинтересовано за стварање физички снажних, умно развијених и етички формираних младих генерација које ће бити у стању да преузму на себе одговорне дужности у друштвеном животу.

Мањи број склопљених бракова резултира и мањом стопом наталитета. Неповољне тенденције у природном кретању становништва Србије, а посебно регионалне разлике, могу се потпуније сагледати на нивоу градова, односно општина. Од укупног број локалних самоуправа у Србији, стопа природног прираштаја у 2018. била је позитивна у само шест градова или општина, и то Тутин, Нови Пазар, Прешево, Бујановац, Нови Сад и Звездара. Из РЗС наводе да су највећи број деце, 19.598, родиле жене старости од 30 до 34 године. Просечна старост мајки при рођењу детета је 30 година, док је просечна старост мајки при рођењу првог детета 28,6 година. У градским насељима просечна старост мајке је 30,8 година, а у осталим насељима 28,3 године.

''Данас парови често одлуче да чувају децу у ванбрачној заједници,'' каже докторка Гордана Ђорђевић. Важно је да се они поштују и воле и да рађају децу, а како многи и сами кажу – папир је мање битан.

Статистички подаци из 2016. године показују и да број закључених бракова бележи пад за 2,8 одсто у односу на 2015, што је за око хиљаду мање, али и број првих бракова је мањи за четири одсто у односу на 2015. и износи 29.048. Број развода је такође опао, за 3,6 одсто и износи 9.046, а у просеку разводе се жене старе 40 година и мушкарци стари 44 године. Просечно трајање брака разведеног у 2016. износио је 13,3 године. Највећи број развода, 55 одсто (5.001 брак), чинили су бракови са децом која су, уколико су издржвана, у 72 одсто случајева додељена мајци.Када је реч о годинама, мушкарци се први пут жене у просеку са 31,2 године, а жене удају са 28,2 године.

У 2018. у Србији је закључен 36.321 брак, 0,8 одсто више него претходне године, док је развода у том периоду било скоро осам одсто више. Подаци Републичког завода за статистику показују да мушкарци и жене све касније улазе у брак, али се касније и разводе. Разлика у годинама између супружника у просеку износи нешто више од три године (мушкарци су старији од жена и приликом закључења брака и приликом развода). Прошле године разведено је 9.995 бракова, и то је, према подацима РЗС, за 7,9 одсто више него претходне године. Број закључених првих бракова је 29.005 и они бележе раст од 0,3 одсто.

Српски младожења је на венчању у просеку стар 34,2 године, а невеста има 31,1 годину. У Србију су најчешћи етнички хомогени бракови, односно бракови закључени између супружника исте националности - 88,1 одсто.

Уместо да се бавимо правим узроцима и последицама појаве "касних бракова" у Србији, друштво је и даље на нивоу осуде, а нарочито према женама, због одлука да касније ступе у брак или да уопште у исти не ступе. Жене се због одлагања ступања у брак и даље прозивају себичним, уображеним, мушкарци неозбиљним и несамосталним, а шира јавност узбуђује се информацијом да ћемо, као нација, нестати, нарочито зато што смо већ веома стар народ, с ниским наталитетом, одливом мозгова и огромним бројем пензионера.

Међутим, стручњаци који нису у јавности окарактерисани као строго породично, традиционално оријентисани имају другачији став - крива је вишедеценијска лоша политика вођења државе, њене економије и социјалне заштите.

Иста званична статистика показује да смо све сиромашнији, али и боље образовани и, природно, заинтересованији за посао, што традиционалистима служи као добар повод да критикују момке и девојке у касним двадесетим и раним тридесетим за неспремност да започну брак. 

Најчешћи разлози за одлагање бракова заправо су економске природе, али и они наилазе на осуду. Најчешће се представљају као "усвајање стандарда са Запада" и несналажљивост данашње омладине јер, како се сматра, некад су људи били много спремнији да без ичега оснују породицу.

Рана или случајна трудноћа често се спомиње као разлог за улазак у брак. И даље се често спомиње у пракси и то са собом носи додатне тешкоће.

На крају, битно је напоменути да највећи број склопљених бракова последњих година чине супружници који су запослени. На другом месту по бројности налазе се бракови у којима супруг ради, а супруга је издржавана.

У протеклих 30 година, појам и вредност породице много су се променили. Људима брак и деца више нису једна од највећих жеља и све је више људи који бирају да буду сами. Много фактора је утицало да људи почну да размишљају на овај начин.

Млади се широм света одлучују за прво дете много касније него што су то радили наши родитељи и старији преци. Ова тенденција нарочито је изражена у развијеним земљама - просечна старост у којој жена одлучи да постане мајка јесте између 30. и 34. године. Број жена које се нису оствариле као мајке између 40. и 44. године удвостручен је, као и број људи који су одлучили да никада немају децу. Наталитет је у развијеним земљама драстично опао. Током шездесетих, просечна жена имала је шесторо деце, данас је тај број сведен на четворо, у неким регионима двоје.

Људи данас раде много више него што правила налажу. 73 одсто људи ради више од 40 сати недељно, а 25 одсто чак више од 50 сати. Упркос томе што раде више него што би требало, ниво прихода је значајно пао последњих 30 година.

Раније су младе генерације желеле да уче из искуства старијих, али данас је ситуација потпуно другачија. Тридесетогодишњаци истражују нове хобије којима се баве људи у двадесетим. Живот у самоћи сматра се једноставнијим и финансијски исплативијим, а ту је и више шанси за путовање светом, јер гледате само себе.

Истраживања су показала да многи мушкарци не желе да имају децу ако то значи да морају да жртвују свој хоби или могућност да путују. Жене имају слично мишљење, али се многе плаше да га искажу како их друштво не би осуђивало.

Не бира свако да буде сам зато што жели; многи не могу да пронађу идеалног партнера. Студије су показале да 85 одсто слободних људи старости од 18 до 34 године желе да заснују породицу, али не желе да ступе у брак само зато што друштвене норме тако налажу. Пре него што пронађу праву особу, спремни су да буду сами уместо да имају везу тек ради реда.

Онима који су у вези сада треба много више времена да се одлуче да ли желе да се венчају, што је још један од разлога зашто људи улазе у брак и имају децу све касније.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 15 јануар 2020 10:46

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter