Хански светионик: манастир „Успења Пресвете Богородице” у селу Мртвица

Манастир „Богородичино успење” налази се у селу Мртвица, 14 километара од Владичиног Хана, на самом излазу из Грделичке клисуре, на левој обали Јужне Мораве. Мртвица је веће планинско насеље, високо на источним падинама Кукавице. Манастир се налази на каменом платоу који је једва шири од самог објекта. Одавде се пружа незабораван поглед на околину, али се и са аутопута види обележје у виду крста високог 8 метара, који се налази поред манастира. До манастира је лако доћи, јер се налази у близини старог магистралног пута и новог аутопута. До самог манастира може пешака или аутомобилом, што се не саветује у јесењим и зимским данима, јер пут није у добром стању. До самог манастира иде се каменим степеницама, које су недавно озидане, а у подножју манастира налази се и мали манастирски конак. Сматра се да је манастир саграђен крајем петог или почетком шестог века. Саградили су га цар Константин и царица Јелена. Свој пуни процват овај манастир доживео је у доба Немањића, од 12. до 15. века. Негде је забележено да су се у то време бројни српски витезови причешћивали баш у овом манастиру, а цео овај крај називан је светиоником православља, јер су ту била смештена три манастира, у Мртвици, Репишту и подно Кукавице,  у којима је било више од 1000 монаха. Сама зграда манастира Богородичиног успења у Мртвици постављена је правилно, у правцу исток – запад и представља једнобродну триконхалну грађевину без куполе. Дуж целе јужне, западне и дела северне стране грађевине је трем од масивних камених стубова. У цркву се улази са западне стране, кроз мала дрвена врата, изнад којих је представа Богородице са Исусом Христом. Иако је малих димензија унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора. Према изгледу наос припада рановизантијском градитељству 16. века, припрата је, највероватније из 17. века, а северни параклис и трем с краја 19. века. Верује се да је црква свој коначни облик добила управо у 19. веку. Источни део цркве, споља и изнутра завршава се полукружном апсидом, која је осветљена малим прозором и розетом постављеном изнад. Већи део крова цркве је од камених плоча, док се само изнад јужног дела трема налази цреп. Уз цркву, на западној страни налази се звоник подигнут 2012. године. Припрата цркве је пространа, живописана фигурама Светог Антонија Великог, Светог Саве и Светог Симеона, затим ту живописи Светог Архангела Михаила и Гаврила, сцене из Богородичиног акатиста, и сцене Богородичиног рођења. Верује се да је овај живопис дело путујућих сликара Грка из друге деценије 17. века. Наос је комплетно живописан, а представе су и дан данас врло јасне и очуване. Претпоставља се да овај живопис датира из 1866. године. Наос је од олтарског простора одвојен иконостасом који је судећи по изгледу веома стар, међутим нема података када је израђен и осликан. Манастир нема много посетилаца, а највише људи долази 28. августа када је слава манастира. Ова светиња категорисана је као споменик културе великог значаја.

Оцените овај чланак
(6 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter