DA LI ME VIDITE (1)   

Serijal tekstova na romskom jeziku

(Медијски пројекат „Да ли ме видите“ се реализује на ромском језику и обухвата серијал текстова које имају за циљ унапређење јавног информисања ове националне мањине у Врању и Пчињском округу. Посредством додатних медијских садржаја, информисаћемо о положају Ромкиња и истовремено разматрати стереотипе о ромској заједници као непродуктивној и необразованој групацији која је скрајнута из друштвено - политичког живота града и округа. Намењен је ромском становништву свих узраста како би се утицало на заједничком изналажењу решења за проблеме које маргинализују припаднике ромске заједнице.)

DISRIMINACIJA BAŠI O ROMNJA

Ko konferencije em ko kedime kedipa kote vakeripe taro ikeribe e Romengoro em taro nacionalna tikoripa šunenape penđarutne konstatacije taro but pharo položaj e Romnjegoro kolaj jek taro najbut diskrimišime em najranjiva grupe taro dizane ki Srbija.

O Roma penđarutne najranjivo amalikani grupa kojaj najbut diskrimišime –diskrimišime keda mangena te araken buti, ko sikavipe,em anglo organija ki javno vlast. O Roma nane ko jekutno dikibe ked hramonenape ko sikavipe baši anglino sikajba. Ko oblast aso socijalno arakibe ,bešibe em arakiba buti.

O gende prituđbe aso povereniko taro berš ko berš po bare em maškaro okova kote vakeripe tari diskriminacija baši I nacionalnost kolate pereja em baši adava so injan manuš tari romani populacija ,vakerena o agurutne podaci. Adalese ačola I činjenica kaj I Romani populacija najdiskrimišime ki Srbija ,numa kaj o Romnja ko po pharo položaj adalese so diskrimišime sar Romnja em sar đuvlja.

I Sudika Silistarević Romni kola isi trin čhave kola đana ko sikaipe . I čhaj agorčerđa I maškaruni sikavni , jek čhavo isili zanati o dujto đalo ki osnovno sikavni. Oj siklili o sikavipe ki ratutni sikavni. Diskriminacija vakeri adavaj so kop lo đivdipe marelape sa o đivdipe.

– Najbut dođakerđum diskriminacija so injum Romni ked rodinđum buti. Kote inje rodime bučarne asi buti me injumnje adari em vakerđum ko telefoni , vakerena inje te avav ,numa ked dikena kaj injum Romni vakerena: OK o vakeribe numa arakljam manuše adala bučake. Inje vakeri I Sudika pana perdo esavke primerija em baši I diskriminacija arakljuma ko po but thana adalese so injum Romni

- O Romnja najbut keren buti ki pijac em ki poljoprivreda sezonska buča em ko adala buča aračona ki diskriminacija em ko ucene. Numa adatar ni ari na đelope ko angunipe te arakipe šajipe te ovel po šukar aso sa akala berša-vakeri I Sudika.

O Romnja po but aračonape ko nasilje ko kher po angleder lena Rome,em đivdinena ko čororipe em ko biadekvatna bešimnase uslovija.Sa adava anela đi o zaprepastime podaci kola inje vakerde ko kedipa ko odborija aso ravnopravnost polova ki Skupština e Srbijaki-kaj o prosečno đivdipaso veko e romnjengoki Srbija 48 berš soj aso 30 berš po ari taro šuvlja tari aver populacija.

Po but vakeripe kaj o čororipe jek taro uzrokija aso tikno đivdipe maškaro Romnja ,numa em po angleder lejba rome ko tikne berša anena đi adaleste soste avela đi o pa angleder meriba em po tikno đivdipe maškaro Romnja. Amari aver sagovornica koja na manglja te vakeri po anav vakri kaj ko 14 berš lelja Rome em ko 15 berš bijanđa uli daj.

-Čhavoro bijanđa čhavore vakerđe o manuša. Adavaj čačipe so te vakerav , ked injema 17 berš injema duj čhavore. Đivdina but phare ko čororipe taro dive ko dive.Ko anglunipe mangava te đivdina po šukar me em me čhave-vakeri akaja terni daj.

O gende čhavorengere lejba kote đivdinena vanbračno kote I terni tare kanuneso minimum našti precizno te dikelpe numa isi procene kaj adava gendipe ko jek berš lela numera taro 2000 milje esavke lejba. Palo dikibe so kerđa o UNICEF, em o Praxis, po but taro 43% Romnja taro 15 do 19 berš inje dinde .Adava procenat vakeri kaj po but đuvlja taro čorore khera avena. Sa akala podaci vakerena kaj o čororipe jek taro razlozija sose o tikne čhija lena romen ko adala berša. Numa taro sa adava avelape ko okova kolestar vakerđam anglal ki akaja rubrika sova avela đi o sastipaso pučipe, terne sose nasvaljovena.

Sar so vakeripe taro Roma nane precizna podaci olendar ko sa segmentija, Jek taro primeri kaj ki Srbija đivdinena 150.000 Roma, numa palo podaci so kerđe o nevladina kedipa em o kedipa taro avrunipe motena kaj ki Srbija isi 400 đi o 600 milje.Maškaro olende isi manuša kola svako dive marenape aso kotor maro em pani. O podača kova kerđa o UNDP, 52% Roma ki Srbija đana ko sovejba bokale.

DISKRIMINACIJA ROMKINJA

Na konferencijama i organizovanim okruglim stolovima o položaju nacionalnih manjina čuju se uobičajenje konstatacije o veoma teškom položaju Romkinja, jedne od najdiskriminisanijih i najranjivijih grupa građana i gradjanki Srbije.

“Romi jesu društvena grupa koja je najčešće diskriminisana – diskriminisani su prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja i u postupcima pred organima javne vlasti”. Romi su u neravnopravnom položaju i kada se upisuju u školu, tokom daljeg obrazovanja, u oblasti zdravstvene zaštite, stanovanja i zapošljavanja.

Broj pritužbi povereniku se iz godine u godinu povećava i među onima u kojima je kao osnov diskriminacije navedena nacionalna pripadnost ubedljivo je najviša zbog diskriminacije romske nacionalne manjine, pokazuju podaci. Dakle, niko ne spori činjenicu da je romska nacionalna manjina najdiskriminisanija populacija u Srbiji, a još manje da su u posebno teškom položaju Romkinje, koje su diskriminisane dvostruko – i kao Romkinje i kao žene.

Sudika Silistarević je Romkinja. Ima troje dece, sva se školuju. Ćerka je završila srednju školu, jedan sin zanat, a drugi je još u osnovnoj školi. Ona sama, završila je večernju osnovnu školu. Diskriminacija je, kaže, nešto sa čim se i ona i njena deca bore čitavog života.

– Najčešće sam doživljavala diskriminaciju što sam Romkinja pri traženju posla. Gde god bi bilo posla i gde bih pozvala telefonom, rekli bi mi dođite odmah ili dođite na razgovor. Ja odmah dođem, ali čim me vide, kažu kao: OK je razgovor, ali da znate da smo mi već našli osobu za taj posao.

Bilo je, kaže Sudika još sličnih primera i na diskriminaciju je nailazila zato što je Romkinja.

- Romkinje najviše rade na pijacama i u poljoprivredi, nadniče, i tamo najčešće nailaze diskriminaciju i ucenjivanje, i tu se gotovo ništa nije promenilo za sve ove godine - kaže Sudika.

Romkinje veoma često trpe nasilje u porodici, rano stupaju u brak, žive u siromaštvu i krajnje neadekvatnim stambenim uslovima. Sve to rezultira zaprepašćujućim podatkom koji je iznošen i na sednicama Odbora za ravnopravnost polova Skupštine Srbije – da je prosečan životni vek Romkinja u Srbiji 48 godina, što je gotovo za 30 godina kraće od žena u ostatku populacije. Dosta se govori i o siromaštvu kao jednom od glavnih uzroka kratkog životnog veka romskih žena, ali i ranom stupanju u brak romskih devojaka koje, povratno, značajno utiče na zdravlje i položaj ovog segmenta romske populacije.

Naša sledeća sagovornica koja je želela da ostane anonimna kaže da se veoma rano udala, u 14 toj godini i da je već sa petnaest godina postala majka.

- Dete je rodilo dete pričali su poznanici. Istina je takva šta da kažem, već sa sedamnaest godina imala sam dvoje dece. Živimo izuzetno teško, maltene preživljavamo iz dana u dan. Nadamo se boljem životu, makar za budućnost naše dece - kaže ova mlada majka.

Broj dečijih brakova, odnosno broj vanbračnih zajednica u kojima je nevesta po pravilu mlađa od zakonskog minimuma nije lako precizno utvrditi, ali se procenjuje da se godišnje sklopi oko 2.000 ovakvih brakova.

U istraživanju višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima koje je 2014. sproveo UNICEF, a koje je u okviru svog izveštaja o dečijim i ranim brakovima objavila organizacija Praxis, čak 43% Romkinja uzrasta od 15 do 19 godina bilo je udato. Taj procenat se značajno uvećava kod devojaka iz najsiromašnijih porodica i dostiže 52%. Čak 17% žena u romskim naseljima uzrasta od 15 do 49 godina udalo se pre navršene 15.godine. Svi ovi podaci jasno pokazuju da je siromaštvo jedan od ključnih motiva za rano ulaženje u brak. A odatle slede mnoge druge negativne posledice – prekidanje školovanja, nezaposlednost, rani seksualni odnosi i narušavanje zdravlja, nasilje u porodici, produbiljvanje siromaštva.

Kao i uvek kada se govori o pripadnicima romske populacije, praktično je nemoguće doći do bilo kakvih preciznih podataka. O tome slikovito govori činjenica da po zvaničnim podacima u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a prema procenama velikog broja domaćih i međunarodnih organizacija taj broj se kreće od 400 do 600 hiljada. Među njima je ogroman broj ljudi koji se svakoga dana bore za hleb i vodu. Prema rezultatima istraživanja koje je prošle godine sproveo UNDP, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 52% Roma u Srbiji na spavanje odlazi gladno.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 19 новембар 2019 17:31

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter