Na koji inovativni način se mogu ublažiti teški životni uslovi Romkinja

SAR INOVATNO TE LOČARIPE O PHARO ĐIVDIPE E ROMNJENGORO

O aktivnostija baši i realizacija Dekada e Romengiri najari dinđe rezultatija te ločaripe o đivdipe e Romnjengoro, kolaj pana but diskrinišime ked dikelape soj đuvlja em etničko dikibe. Ko patrijahalno kedipe ked dikelape o geniba o procentija nanelen sikljojbe, bibučako, em rano lena rome ,ačona ternja kamne, em ked purjona nanelen manuš zalo lende đivdinena korkore,ko čororipe, em nasvale. Sar bi adava ovela averčane e đuvljengo than ko amalipe te ovel po šukar valjani te kerelpe bare vakteso plani.

Adalese so but patrijahalno đivdinena ,so nanelen sikavni, em so o manuša tari olengiri mahala dikelalen averčane valjani te kerenpe šukar planija ko anglunipe sar bi po šukar ovella aso Romane đuvlja Valjani te vazdelpe o šajipe sar bi o planija aso kerute ko fokus lela sa o institucije taro lokalno kedipe em sa o lokalna bizo vladina kedipa numa em o manuša taro romano kedipe kolaj penđarutne e problemenca kolen isi o Roma te kernpe projektija aso po šukar đivdipe e Romengoro.

Đi akana i lokalno samouprave tari Vranja kerđa perdo aktivnostija sar te ločari o pharo đivdipe e romengoro, em uzo sa aktivirinđa e doktoren ko projektija aso po šukar sastipe baši o Roma ko olengo informišibe taro sastipe em aso planiriba aso kerutne,numa em kerđape edukacija maškaro Roma taro olengoro seksualno em produktivno sastipe. Taro baro šukaripe em so kerđape Mobilno tim asi inkluzija e Romengiri ,kote čuvde Roma te araken te planirinen projektija sova ka ovel po šukar aso Roma ki Vranja, ko but ko sikavipe em primarno sastipaso dikibe.O šerune tari diz Vranje jekta ki Srbija obrazujnđe kancalarija bašo arakibe em ostvariba lična em kolektivna prava e romengere.

Sekretari tari akaja kancalarija i Altena Asanović vakeri kaj I diz Vranja anđa lokalna akciona planija baši inkluzija e Romengiri a najbut ko sikavipe em ke sastipaso arakibe.Taro berš ko berš I lokalno samouprava baši I inkluzija e Romengiri dela po bare em po šukar rezultatija.

-Šaj te vakerav kaj ki Vranja o roma đana anglal ko sa sfere e đivdipase em najbut ko sikljojbe em ko sastipaso arakibe.Ked vakera taro arakibe buti adate I situacija ari po phari numa zahvaljujuči asi lokalno samouprava em aso projektija kola kerđepe em adate ka ovel pomak. Ki amari diz isimen po but pedagoška asistentija kola dinđe šukar rezultatia ko sikavipe e Romengoro.E sastipase medijatorja kerđe but aso po šukar sastipaso arakibe bašo o Roma em o Romnja-vakeri I Altena.

I Vlada e Republika Srbijaki ko 2016 berš anđa akti em strategijaaso socijalno uključiba e Romengoro em e Romnjengoro. Akava akti anđape sar bi kerenape uslovija aso olengoro socijalno uključiba te tiknjaripe o čororipe em I diskriminacija baši o Roma em o Romnja,num ate kerenpe uslovija em perdo dejba šajipe te denpe o manušikane prava aso Roma. Uzo sa adava soj vakerdo ki adaja strategija kerenape uslovija te avelpe đi ko strateška ciljevija. Angluni studija pali javno rasprava kote inje učestvujnđe em perdo manuša taro Romanipe ,nacionalno savet e Romengoro,em o kedipa taro civilno amalipe kola dikena o prava taro nacionalna tikoripa baši o Roma em Romnja numa em anđape šajipe aso akava državako akti aso po šukar đivdipe e Romengoro.

Adaleja alope đi ko načelno lejipe aso anglune strateška dokumentija kolenca anenape mere sar bi barjaripe perdo o kapaciteti ko javna uprave aso aniba amalikane jekutnipa maškaro roma em Romnja em aso ačajbe palal o čororipe uzo štar barabar javna politikane – sikavipe, bešibe, arakiba buti, em sastipe. Aso esavko pristup avelape adaleja ko standardna manušikane prava, poštujba, em dostojanstvo baši i ličnost manušesiri, numa em arakibe o prava e dizanengere ko maškar e đivdipaso ked dikelape o identiteti e Romengoro em e Romnjengo.

Maškaro sa adava but gende Roma em Romnja đivdinena ko baro čororipe em adalese valjani te delpe piko ko lolalna samouprave sar strateško oblast ko socijalno arakibe.

NA KOJI INOVATIVNI NAČIN SE MOGU UBLAŽITI TEŠKI ŽIVOTNI USLOVI ROMKINJA

Aktivnosti na realizaciji Dekade Roma najmanje su dale rezultata u poboljšanju životnih uslova Romkinja, koje su i dalje diskriminisane po osnovu roda i etničke pripadnosti. U patrijahalnoj zajednici, one su u ogromnom procentu nepismene, neobrazovane, nezaposlene, rano stupaju u brak, imaju rane i brojne trudnoće, a u starosti, dominantno, žive same, siromašne, bolesne i bez sredstava za život. Da bi se promenio položaj žene u Romskoj populaciji, neophodan je dugoročni program.

S obzirom na izrazito patrijahalni model života romske zajednice, potčinjenost žena, skoro potpunu nepismenost i nepoznavanje osnovnih ženskih, ljudskih, prava, za promjenu položaja žena potrebni su dugoročni planovi. Takođe je prevashodno potrebno raditi na opismenjavanju žena svih starosnih doba, a programe informisanja o ženskim, ljudskim, pravima i nasilju nad ženama potrebno je provoditi u kontinuitetu u naseljima gdje žive Romi, kao i u obrazovnim institucijama.

Potrebno je da se poveća pristup i poboljša kvalitet usluga planiranja porodice sa fokusom na mlade Romkinje. Imajući u vidu značaj multisektorske saradnje i uključivanje svih relevantnih aktera pre svih lokalne Romske organizacije, ustanove primarne zdravstvene zaštite, predstavnike lokalnih institucija, kao i predstavnike Romske zajednice koji su od samog početka kroz participativan proces uključeni u kreiranja samih projektnih aktivnosti.

Do sada, je lokalna samouprava iz Vranja u saradnji sa lokalnim državnim institucijama i predstavnicima Romske populacije realizovala niz aktivnosti, počev od realizacije projektnih aktivnosti koje se tiču angažmana lekara iz ustanova primarne zdravstvene zaštite za rad sa romskom populacijom na informisanju i podizanju svesti o dobrobiti korišćenja savremenih metoda planiranja porodice, s jedne strane, i mobilisanju Romske zajednice, kroz vršnjačku edukaciju i kreiranje grupa za podršku, koje će pružati informacije vezano za značaj očuvanja seksualnog i reproduktivog zdravalja. Od izuzetnog je značaja formirnje mobilnih timova za inkluziju iz redova Roma koji su u mnogome doprineli na ubažavanju teških životnih uslova Roma i Romkinja. Akcioni lokalni planovi su doprineli boljem i kvalitetnijem životu Roma u Vranju, pre svega u oblasti obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite.

Rukovodstvo Grada Vranje je prvi u Srbiji obrazovalo kancalariju za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava Romske nacionalne manjine. Sekretar ove kancalarije Altena Asanović kaže da lokalni akcioni planovi za inkluziju Roma pokazuju odlične rezultate pre svega u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti Roma. Ona napominje da zahvaljujući lokalnoj zajednici iz godine u godinu inkluzija Roma u našem gradu napreduje.

- Mogu slobodno da kažem da u Vranju Romi napreduju u svim sferama života, posebno kada je reč o obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Kada govorimo o zapošljavanju taj problem se sporo rešava ali zahvaljujući lokalnoj samoupravi I projektima ima pomaka. Na teritoriji grada Vranja imamo nekoliko pedagoških asistenata koji su pokazali odlične rezultate u obrazovanju Roma. Zdravstveni medijatori svakako da su u mnogome doprineli boljoj zdravstvenoj zaštiti Roma i Romkinja - zaključuje Altena.

Vlada Republike Srbije 2016 godine je donela strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Osnovni razlog za donošenje Strategije je stvaranje uslova za njihovu socijalnu uključenost – smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti. Pored toga, razlozi zbog kojih se donosi ova strategija proizilaze iz potrebe da se stvore preduslovi za ostvarivanje pomenutih strateških ciljeva. Polaznu studiju je, nakon javne rasprave u kojoj su učestvovali brojni predstavnici romske zajednice, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i organizacija civilnog društva koje zagovaraju prava Roma i Romkinja, usvojio Savet za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma. Time je postignuto načelno opredeljenje da se budućim strateškim dokumentom mere usmere ka razvijanju punog kapaciteta javne uprave da se stara o ostvarivanju društvene ravnopravnosti Roma i Romkinja i eliminisanju uzroka strukturnog siromaštva kroz četiri međusobno povezane javne politike – obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravlje.

Duh i mere takvog pristupa zasnivaju se na standardima ljudskih prava, poštovanju dostojanstva ličnosti i zaštiti prava građana i građanki u neposrednom okruženju, slobodi od uskraćenosti, rodnoj ravnopravnosti i zaštiti i unapređenju etnokulturnog identiteta Roma i Romkinja.

Međutim, kako veliki broj Roma i Romkinja živi u izuzetno nepovoljnim socijalno-ekonomskim uslovima i potrebne su im različite vrste podrške, naročito u lokalnim samoupravama, kao strateška oblast je uvrštena i socijalna zaštita.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено петак, 29 новембар 2019 18:00

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter