PROBLEMI UGOVORIME LEJBA E ČHAVORENGORO

Rano lejba Rome,tiknipaso ugovorime lejba,ko amare thana panda akate tabu tema palo predrasude maškari romani populacija. Pali tradicija esavko lejba kerela te lenpe o tikne romane čijorja em tikne romane čavore sose delape diso ja pare sar mirazi numa adava sa motovto sar cena asi čhajori koja lela Rome.

Esavki praksa anela đi adava te pučelpe manuš soj adava tradicija ja bikibe e manušengoro . Maškaronarodosi definicija taro adava vakeribe baši o bikibe e manušengoro šaj te legari ko aver vakeribe a adava kulturaki praksa ko Romanipe. Isi dikiba ko akava vakeribe taro Roma kaj adava jek kulturaki tradicija kola tari koč ki koč kerđe olengere purane em on akava adava sar tradicija legarena anglal.

Ko adava sa isi averčanipe adalese so o romane čhijorja ovena eksploatišime taro pumaro jeri. Vakeribe ko sa adava kaj ki Srbija na delape esavko lejba adalese so adava čhavore em adalese so I Srbija hramonđa perdo deklaracije avrijal I puv em protokolija ked dikenape o prava e čhavorengere,mudariba o seksualno maribe, e čhavorengiri prostitucija,eksploatacija em bikiba e manušen.

Ko aver dikibe e kerutnengoro kanuni ki Srbija hramoni kaj načti te kuven te lenpe o tikne kolen isi po tele taro 18 berš numa o čhavore taro 16 berš adava šajipe dena o institucije tari maškar asi socijalno buti em o sudo numa em o dad em I daj.Posebno dikelape em dukala I činjenica so o tikne čijorja na dikena lošnipe ko adava rano lejba rome adalese so mislinena kaj adava ađaar valjani te ovel ko olengoro đivdipe. O stručna manuša akava problemi aso rano dejba o tikne čijorja dikena te arakibe vakeribe ko šukar adaleja so ka kerenpe edukacije aso čijorja em edukacije asi romani populacija numa em te šalpe ko sikljojbe sova ka sikljolpe po but ki adaja tema.

O adetija ked lenape o tikne zavisinena taro poreklo em taro thana kote đivdinena adala Roma numa dikelape I čajori te ovel šukar ked grdini ko lejba rome. Okova so valjani te vakeripe kaj adava adeti ko agorutne berša ačilo palal em ked o Roma na dena pumare čijorjen edobor ternen em ki amari diz ,adalese so grdinđe ki integracija. O terne tari Vranja na lenape terne,đana ki maškaruni sikavni em pala adaleste lenape sar bare manuša kola perđe pumare berša.

Bisera Zenković najpurani Romni ki Vranja. Oj dinđape ko 16 berš em vakeri kaj dinđape korkori bizo nikaso vakeribe. -Dinđuma but terni .Niko na vakerđa te lav Rome korkori mangljum. Amen o Roma tari Vranja na bikna amare čhijorjen korkore kas mangena olenge denape.O Roma taro aver dizja ki Srbija šaj rodena pare te den pumare tikne čhijorjen ki Vranja adava na kerelape. Amen o Roma akana injam emancipovana,đa ko sikljojbe kera buti em ađar - vakeri I Bisera.

Ko vakti so naklo ki Vranja akana lenape o terne ked perena pumare berša numa palo pumaro bijav.Te na lenape berš duj ke kanuneso lejba ked ovelalen tikno kuvena ke kanuneso lejba.

Niko taro avdisutne Roma ki Vranja na bikinđa pe tikne čhijorja vakerena o disutne tari amari diz.Palo sa vakerdo ava đi I konstatacija taro lejba maškaro tikne romane čhavore sar patrijahalno dikibe kaj adava akana nane sar angleder kaj šaj isi ari slučajevija numa but ari taro vakti so inje.Ari po ari berš palo berš nane sar so inje angleder ked vakera taro lejba e tikne romane čhavorengoro.Avdisutne strategije em o ekonomikano đivdipe e romengoro anđe ko adava šajipe. Lejba ko Roma em kujba ko lejbe ulo normalno sar ko aver nacije.

 

PROBLEM UGOVORENIH BRAKOVA

Rana udaja, maloletnički i ugovoreni brakovi na našim prostorima još uvijek su tabu-tema i prema predrasudama, vezani su uglavnom za romsku populaciju.

Prema tradiciji, takvi brakovi obično uključuju mlade neveste i mladoženje, koji razmenjuju robu ili novac, kao deo rituala darivanja putem miraza, a koji je predstavljen kao cena mlade, odnosno neveste. Ova praksa doprinosi zbunjenosti o tome šta je od toga slučaj trgovine ljudima, a šta nije.

Međunarodno priznata definicija trgovine ljudima može ponekad značiti da romske kulturne prakse budu pogrešno interpretirane kao slučajevi trgovine ljudima. Ovo bi značilo da se sistem miraza označava kao “prodaja mlade”.

Iako postoje slučajevi zloupotrebe ugovorenih brakova, većina Roma koji poštuju tradicionalni običaj smatraju ovu praksu kao dragocen deo sopstvenog kulturnog nasleđa isprepleten sa glavnim vrednostima romskog identiteta i dostojanstva kao grupe. Jasno je da se u ovom slučaju mora praviti razlika između autentičnih tradicija i onih koje su postale eksploatisane.

Treba napomenuti da su prisilni brakovi u potpunosti zabranjeni u našoj zemlji, naročito stoga što je Srbija potpisnica brojnih međunarodnih konvencija, deklaracija i protokola koji se odnose na prava deteta, suzbijanja seksualnog nasilja, kao i dečje prostitucije, eksploatacije i trgovine ljudima.

 S druge strane, Porodični zakon u Srbiji jasno propisuje da brak u našoj zemlji ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18 godina, odnosno maloletno lice koje je napunilo 16 godina, ali za koje su nadležne institucije procenile da je dostiglo "duševnu i telesnu zrelost za stupanje u brak".

Posebno zabrinjava činjenica što maloletne Romkinje ne vide ništa pogrešno u ranim brakovima jer odrastaju sa ubeđenjem da prve godine života predstavljaju praktičnu pripremu za bračni život. Stručnjaci, s druge strane, tvrde da je jedini način da se stane na put ranim i prisilnim brakovima edukovanje mladih Roma, kao i da društvo i država u celini treba da shvate ozbiljnost ovog problema kroz uključivanje pripadnika romskih nacionalnih manjina u obrazovni sistem od malih nogu.

Običaji venčanja, inače, zavise od porekla Roma i od slučaja do slučaja, ali ono što je svim takvim vrstama obreda zajedničko jeste propagiranje kulta nevinosti što je i osnovni simbol trgovine decom, ali takođe i činjenice da se mladenci od ranije nisu poznavali. Takođe treba napomenuti da poslednjih godina u Srbiji ovakvi brakovi su sve ređi, zato što se Romi integrišu u društvo. Ugovoreni brakovi među Romima gotovo da i ne postoje u našem gradu. Mladi rado završavaju srednju školu i tek onda stupaju u brak kao punoletna lica.

Bisera Zenković je najstarija Romkinja u Vranju. Ona se udala sa 16 godina i kaže da je dobrovoljno pristala na brak bez ičije prisile.

- Udala sam se veoma rano. Niko me nije prisilio to je bilo iz ljubavi. Mi Vranjski Romi ne prodajemo ćerke, sve je na dobrovoljnoj bazi-kaže Bisera. Romi iz drugih krajeva Srbije možda traže novac za udaju maloletnih ćerki, to u Vranju nikad nije bilo. Mi Romi smo sada emancipovani, školujemo se radimo i dobro snalazimo - zaključuje Bisera.

Za razliku od vremena koja su prošla u Vranju se nakon stupanja u brak i svadbe mladi odmah venčaju i žive u harmoničnom i zakonskom braku. Ukoliko se ne venčaju odmah nakon nekoliko godina dobiju dete pa se tada vančaju. Niko od ovdašnjih Roma iz Vranja ne pamti da je neki Rom ugovorio brak maloletne ćerke i da je tražio novac za to. Dakle, može se konstatovati široko prisustvo dečijih brakova kao tipičnog elementa tradicionalnog patrijarhalnog modela koji i dalje nesumnjivo postoji, ali čija stabilnost se polako urušava, usled uticaja šireg društvenog konteksta.

Pravci transformacije modela su različiti u različitim zajednicama, što pre svega zavisi od zatvorenosti/otvorenosti zajednice prema širem društvu, a odgovori na izazove modernizacije su različiti i zavise pre svega od ekonomskih uslova, ali i od usvajanja različitih strategija prilagođavanja opštim uslovima života u mestima boravka. Brak je u romskim zajednicama svaka zajednica muškarca i žene pod istim krovom, bila ona formalno ozvaničena ili ne i u tom smislu se nimalo ne razlikuje od shvatanja braka u drugim sredinama u Srbiji u kojima je u nekoj meri očuvana tradicionalna društvena struktura ili je ona obnovljena u procesima retradicionalizacije, tokom poslenje tri decenije.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено петак, 29 новембар 2019 18:28

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter