Arakibe e Romnjengoro

Dikiba em disave istraživanja motovena kaj i romani populacija arakibe baši adava so nanelen šukar socio-ekonomikano pološaj adalese soj bi bućakoro so disave romen nane pumare lična lila em adalese so disave Roma nanelen sastipaso em socijalno dikibe. Sa akaleja šaj te pena kaj em diskriminacija koja kerelape baši o Roma numa taro institucije em taro po gendo narodo kote đivdinena. Jek taro dikibe sostar vakeripe ki akaja tema kaj o Roma em o dizutne averćane dićona ko jača e manušengere taro po baro narodo kote đivdinena, em kaj o arakibe e Romengoro ikeribe taro dizane kote isi roma.

Tro akava vakeribe kerđape skala te dikelpe save adala pretnje em alope đi ko dikipe kaj isi grupe ko amare Roma em Roma kola našle em selinđepe kola arakljepe ko baro problem sose nanelen lićna lila em sose nanelen egzistencija ko neve thana kote ale.Ko akava dikiba isi em dikibe ko rodno dikiba sose o Romnjapo but dikena o arakibe pumare čhavorengoro kola đana ko sikave em isilen dar taro aver čhavore.

Kerđape em dikibe e Romenca ki akaja tema em alope đi o rezultatija kola vakerena kaj po baro lejba ko integracije ka den aso Roma šukaripe em kaj olen averđane ka diken sova ka olen po šukar prava te aven đi pumare rodiba. Jek taro glavna prpreke sose adava nane ađaar o Roma kolenca kerđape anketa vakerena kaj adava soj o Roma bi sikavni em so nane obrazujme. Adalese vakeripe taro preporuke te đalpe anglal ko akala pučipa em te arakenpe mehanizmija aso po šukar sikavipe em arakiba buti aso Roma. Ko akava than valjani te len o nevladina kedipa kola kerena buti e Romencar em o lokalna koordinatorja taro Roma.

I Romani populacija jek taro najdiskrinimišime nacija ki Srbija. Ked dijelape o lično arakibe em o arakibe ko omano kedipe isi rodno averčanipe. Adalese o romnja ked vakeripe po but darana aso arakibe pumare čhavorengoro ko lokalno kontekst sar ka barjaren pumare čhavoren sar ka đan ko sikavne ten a oven kuvde em marde taro aver manuša.O Roma em o Romnja darana ten a avel đi adaleste em dikena pumare kherutnen.

I Lidija Kasemović jek taro poari gende Romnja koja adalese so araklja buti ko Pamučno kombinati ki Vranja ko ovtovardešta berša okole vekoste po socijalno – ekonomikano status kerđa te ovel po šukar pese em pe kherutnenge .O romnja kolen isi buti isilen em po šukar arakibaso dikibe adalese so socijalno-eknomikane trđona šukar - vakeri i Lidija.

- Phare aso Romnja kola na kerena buti em adala đuvlja na arakenape sar arakle adalese so nanelen nisavo financisko lejba. Olengo socijalno-ekonomikano status katastrofalno em đivdinena ko čhororipe. Našti te sikaven pumare čhavoren, em okova so but phare našti te araken normalno divesoro ajbe, bezeaj-vakeri i Lidija.

I Ramiza Jašarević nane bahtali sar i Lidija. Oj bi bučakoro em olako socijalno-ekonoikano status but pharo. Oj na arakipe ko arakibe baši adava.Kerela buti ko sezonska buča ko po but dizja ki Srbija dur pe kherestar.

- Šučur e devlese te ikerima o sastipe, te ovav sasti em te šaj te kerav buti. Ari but akaja buti so kerava lava pare te šaj te nakava akava jeven.Đi akana na arakljum buti adalese so nanema kvalifikacije. Po loke aso Romnja kolen isi buti em plata em adala Romnja isilen arakibe – vakeri i Ramiza.

Ko avdisutno vakti o položaj asi Romani populacija ki Srbija najšukar šaj te hramonipe sar jek socijalno ikljojbe em aniba arakibaske mehanizmija aso po šukar status ko akava pučipe,ko jek po baro nivo te anelpe manušikane konceptija baši arakibe sar bi aljolape so valjani asi akaja romani populacija. Akava koncept em uzo uključiba po but gende pretnje baši o pojedinco dikela ten a avl đi esavke situacije em te kerelpe po but te arakenpe o šajipa ko akava pučipe Akala pretnje relevantna ao diskusije baši o arakibe asi Romani populacija em adaleja ka dikelpe em sprovodinipe konkrtno politika kola ka avelpe đi o angljariba aso po šukar arakibe baši akaja populacija.

Bezbednost Romkinja

Nalazi istraživanja su pokazali da je za romsku populaciju ključna opažena bezbednosna pretnja nepovoljan socio-ekonomski položaj koji se ogleda u nezaposlenosti, problemima sa ličnim dokumentima i ostvarivanjem prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Sa ovim je usko povezana i opažena diskriminacija, institucionalna i ona koja dolazi od većinskog naroda. Jedan od najvažnijih nalaza jeste da romsko stanovništvo različito percipira bezbednosne pretnje u zavisnosti od lokalnog okruženja i stepena društvene integrisanosti. Skala opaženih pretnji između različitih podgrupa romske populacije se razlikuje, pa je tako za „domaće“ Rome karakterističan visok stepen integrisanosti u društvo, dok su raseljeni Romi suočavaju sa egzistencijalnim problemima.

U opažanju bezbednosti su prisutne i rodne razlike, pa su Romkinje nezavisno od lokalnog okruženja, zabrinute prevashodno za bezbednost dece. Preovlađujuće je mišljenje ispitanika romske zajednice da bi veća zastupljenost pripadnika romske manjine u institucijama sektora bezbednosti doprinela lakšem ostvarivanju prava i poboljšanju društvenog položaja Romkinja i Roma. Glavna prepreka u ostvarivanju toga je, prema mišljenju intervjuisanih pripadnika bezbednosnih struktura, nizak nivo obrazovanja romske populacije. Reč je o preporukama u pogledu postupanja, obrazovanja, obuke i zapošljavanja, kao i uspostavljanja mera monitoringa i izveštavanja u skladu sa zakonskim obavezama o zastupljenosti manjina u državnoj upravi.

Obzirom na značaj lokalnog konteksta preporučeno je formiranje ili jačanje lokalnih saveta za bezbednost, i uključivanje pripadnika romskih nevladinih organizacija i romskih koordinatora u njihov rad. Romska manjina predstavlja jednu od najranjivijih i višestruko onemogućenih društvenih grupa u Republici Srbiji. U opažanju vlastite bezbednosti i bezbednosti zajednice prisutne su i rodne razlike.

Tako su Romkinje, nezavisno od lokalnog konteksta u kojem žive, prevashodno zabrinute za odgoj i vaspitavanje dece i pretnje koje su u vezi sa tim, kao što je bezbednost dece u školama i vršnjačko nasilje. Romkinje i Romi pretnju od fizičkih napada organizovanih grupa ocenjuju kao neposrednu u sadašnjem momentu, ali i primarnu pretnju koju anticipiraju za budućnost, za vlastitu i bezbednost svojih porodica.

Lidija Kasemović jedna je od malobrojnih Romkinja koja je zahvaljujući zaposlenju u Pamučnom kombinatu Vranje ,osamdesetih godina prošlog veka, svoj socijalno-ekomonski status učinila povoljnijim za sebe I svoju porodicu.Romkinje koje imaju stalno zaposlenje imaju I povoljniji bezbednosni socijalno-ekonomski status-kaže Lidija.

- Teško je Romkinjama koje ne rade i one se ne osećaju bezbedno jer nemaju nikakva financiska primanja.Njihov socijalno ekonomski status je katastrofalan,žive u siromaštvu I nemaštini. Ne mogu da školuju svoju decu, a što je još otežavajuća okolnost ne mogu im priuštiti normalan dnevni obrok,žalosno je .kaže Lidija.

Ramiza Jašarević nije te sreće kao LIdija. Ona je nezaposlena i njen socijalno-ekonomski status je veoma loš. Ona se ne oseća bezbedno zbog toga.Primorana je da radi sezonske poslove po poljoprivrednim dobrima širom Srbije.

- Hvala bogu da me drži zdravlje ,da sam zdrava i da mogu da radim. Koliko toliko ovaj sezonski posao mi donosi pristojnu zaradu makar da prezimimo zimu. Nisam uspela da se zaposlim jer nenam nikakve kvalifikacije. Sigurno da je lakše zaposlenim Romkinjama jer imaju siguran posao i platu, te se osećaju bezbednije - zaključuje Ramiza.

Iako se položaj romske manjine danas u Srbiji najbolje može opisati kao stanje socijalne isključenosti, uvođenje koncepta ljudske bezbednosti omogućava nam da razmatranje bezbednosti i bezbednosnih percepcija te manjine postavimo u širi okvir, važan za bolje razumevanje položaja ove ranjive grupe. Ovaj koncept, i pored uključivanja velikog broja raznorodnih pretnji po bezbednost pojedinaca, omogućava i razmatranje neposredne fizičke pretnje kao primarne pretnje po njihovu bezbednost. Ova pretnja još je relevantna za diskusiju o bezbednosti romske zajednice u Srbiji danas, a time i za osmišljavanje i sprovođenje konkretnih politika koje bi trebalo da dovedu do unapređenja bezbednosti ovog dela populacije.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 03 децембар 2019 15:49

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter