ОСИ у дигиталном добу

ОСИ у дигиталном добу (8)

Колица су уобичајена средства која олакшавају и омогућавају кретање особама са телесним сметњама. На нашем тржишту се могу наћи различите врсте колица, на ручни или електромоторни погон, са различитим могућностима прилагођавања индивидуалним потребама појединца.

„Почела сам да користим колица пре годину ипо“, каже Милина Антић, члан Удружења оболелих од церебралне парализе. 

У складу са потребама и могућностима могу се наћи колица која одговарају датој особи и проблему са којим се суoчава дато лице. Разликујемо следеће типове инвалидских колица:

 

1.Колица АВАНТГАРДЕ ВР/ Avantgarde VR

Ова колица имају изузетно чврст алуминијумски рам са двоструким маказама. Наслон за леђа је прилагодљив по висини, са чичак тракама за индивидуално подешавање наслона. Ослонци за стопала се могу окренути према споља или према унутра и подесити по висини и нагибу. Могу се лако скинути. Ово омогућује кориснику да приђе ближе кревету или месту на које жели да се пребаци са колица. Колица су тешка 11,8 кг са максималном носивошћу до 125 кг. Ширина седишта је од 32 - 50 цм, а дубина од 36 - 48 цм. Нагиб седишта је подесив до 15 степени.

 

2.Дечја колица Браво рејсер/BRAVO racer

Активна дечја колица чврсте конструкције. Предњи  део рама је проширен због стабилности и на њега су везани предњи точкићи. Наслон за ноге је једноделни и може се подешавати по нагибу и висини. Кочница се налази иза предњег дела рама. Боја рама се може изабрати (нпр. да светли у мраку ). Посебан дизајн колица (ГУШТЕР) има заштиту од жица на точковима. Дете може користити ова колица дужи временски период јер је могуће подешавати дубину и ширину колица. Седиште може бити широко од 22 до 36 цм. Склапају се једноставно - преклапањем наслона за леђа и страница у једном потезу и скидањем погонских точкова.

3. Електромоторна инвалидска колица

Дечја електромоторна колица Скипи

Ово су сигурна и стабилна колица, врло окретна и лагана колица. Седиште и наслон за леђа су прилагодљиви, а различита додатна опрема поправља удобност колица. Могу се једноставно и брзо склопити и расклопити. Тешка су 68 кг, а могу се оптеретити до 45 кг. Домет са једним пуњењем батерија је око 25 км. Погон је на задњим точковима. Додатна опрема укључује електрично подешавање нагиба седишта, наслона за леђа, осветљење, контролу за пратиоца колица...

Колица А 200

Ова колица имају анатомски обликовано седиште, карлични сигурносни појас,  додатак за уградњу наслона за главу, једноделни механички ослонац за стопала подесив по нагибу. Држач управљачке јединице је подесив по углу. Широка су 58 цм, па се могу лако кретати и у мањим просторима. Гуме су пуњене полиуретаном. Једна од карактеристика ових колица је лако склапање, компактност и лагана конструкција (66кг). Носивост колица је до 100кг. Домет једног пуњења је око 20 км. Максимална брзина је 6 км/ч.

 

Колица Б 500

Ова колица су израђена из засебних модула и зато имају велике могућности индивидуалног прилагођавања: подешавање висине и угла седишта, подешавање нагиба наслона за леђа, прилагођавање ослонаца за стопала. Веома су функционална и једноставна за одржавање. Намењена су за употребу у унутрашњим и спољашњим просторима. Ширина колица је 64 цм, а тежина 95 кг. Могу да се крећу брзином од 6 или 10 км/х. Домет једног пуњења батерије је око 35 км. Носивост колица је 120 кг. Допунске могућности укључују и помоћ при пењању преко препреке до 10 цм, електрично осветљење, амортизацију предњих и задњих точкова, управљачку јединицу за особу која прати корисника колица, анатомски обликовано седиште са могућношћу подешавања, нагиб седишне јединице и наслона за леђа на електрични или хидраулички погон, закључавање предњих точкова.

 

Супертранс/Supertrans

Supertrans има карактеристике моћних колица за спољашњу примену, а уједно и способности маневрисања у унутрашњим просторијама. Микропроцесорска контрола омогућава да се Супертранс врло брзо пребаци у колица за унутрашњу употребу. Погон на задње точкове користи се у спољашњим просторима. Предњи точкови контролишу се серво контролом. Оваква конфигурација спречава проклизавање задњих точкова и наглу промену смера окретања предњих точкова. Код вожње у унутрашњим просторима други пар задњих точкова (средишњи точак) употпуњава функцију предњих точкова и омогућава им да се окрену у малом радијусу. Брзина колица може бити 6 км/ч или 10 км/ч. Додатне опције укључују: платформу за респиратор, електрично подешавање наслона за ноге, електрично подешавање нагиба целокупне седишне јединице, подесиве наслоне за руке, леђа и ослонце за стопала. Супертранс има могућност вертикализације и вожње у вертикалном положају.

Особе са оштећеним слухом поред знаковног језика, као вид комуникације са другим људима захтева коришћење и асистивних помагала како би им се олакшао свакодневни живот. У наставку прочитаћете о врстама слушних апарата, који апарат се најчешће уграђује код деце и на који начин функционише слушни имплант.

 „Глувонеме особе се служе највише знаковним језиком. Старије особе које су у одраслом периоду остале глувонеме се не одлучују за слушне апарате  јер сматрају да им не помажу, већ им стварају нелагоду и више им сметају него што им олакшавају њихов проблем“, каже Снежана Симоновић, секретар у Међуопштинској организацији глувих и наглувих.

Израз „знаковни језик“ означава визуелни начин споразумевања глувих особа, посебно уговореним, односно стандардизованим знацима руку и прстију, са или без мимике, са сопственом граматиком и синтаксом, помоћу кога се преносе мисли, представе, намере и појмови.

„Деца која су рођена глувонема код њих се уграђује кохлеарни имплант“ истиче Снежана, док су још мала и њихов психичко физички развој се одвија нормално и таква деца могу да похађају редовну школску наставу.

Кохлеарни имплант или „бионичко ухо“ тренутно представља једину технологију коју је изумео човек, а која може у великој мери да поврати функцију људског чула. За разлику од слушних апарата који појачавају звук, кохлеарни имплант преузима функцију оштећеног дела унутрашњег уха (кохлее*), те претвара и спроводи звучне сигнале до мозга.

*Кохлеа има облик пужеве кућице –разлог зашто се овај симбол често користи када се говори о особама оштећеног слуха.

Кохлеарни имплант се састоји од (1) спољашњег – видљивог дела, који се носи иза уха или на глави. Он „хвата“ звук из спољашње средине и претвара га у дигитални код. Дигитални код се са спољашње јединице преноси на (2) унутрашњи део – имплант. Имплант се тако и назива јер је уметнут (имплантиран) испод коже главе, а иза уха. Из импланта се спушта изузетно танка и савитљива нит (електрода) која се умеће у унутрашње ухо, кохлеу. Поменути дигитални код који стиже из спољашње јединице долази до импланта где бива претворен у електрични импулс који мозак разуме као звук. Ипак, да би стигао до мозга, овај електрични импулс створен у импланту путује дуж електроде импланта уметнуте у средње ухо, све до слушног нерва који се наставља на кохлеу, а затим низ слушни нерв до одговарајућег центра у мозгу који га чита и разуме као звук.

                                                                                  

У складу са степеном оштећења слуха разликујемо неколико врста слушних апарата:

"Потпуно-у-каналу" ("ЦИЦ") слушни апарати стају готово цели унутар ушног канала, што их чини веома дискретним. Због тога су и веома привлачни за употребу.  Погодни су код благих до умерено тешких оштећења слуха.

 

"У-каналу" ("ИТЦ") слушни апарати стају готово цели унутар ушног канала, што их чини веома дискретним. Имају више простора за смештање оних опција које се не могу сместити на "ЦИЦ" слушним апаратима. Погодни су код благих до умерено тешких оштећења слуха. 

 

"У-уву" ("ИТЕ") слушни апарати сигурно стају у спољашње уво обезбеђујући тако оптималне перформансе и удобност. Остављају довољно места за додатне опције, нпр. за директне микрофоне или посебне прекидаче који се користе за употребу телефона. Ови слушни апарати су погодни код благих до умерено тешких оштећења слуха.

 

"Иза-ува" ("БТЕ") слушни апарати се стављају иза ува. Појачани звуци пролазе кроз цев у оливу која се сигурно смешта у спољашњи ушни канал. Ови слушни апарати су нарочито подесни за ваше различите слушне потребе. Имају дужи век трајања батерије и већина се може користити и са другим помоћним уређајима за слух. Ови слушни апарати су погодни код благих до тешких оштећења слуха.

 

"Ултра-Мали-Иза-Ува" ("БТЕ") слушни уређаји имају дискретну, танку цевчицу која усмерава звук у уво, пружајући вам чистији и природнији осећај звука. Са овим ултра-малим заушним слушним апаратима добијате дигитални слушни уређај најнапредније технологије у префињеном паковању.  Ови уређаји су погодни за клијенте са благим до тешких оштећења слуха који желе дискретан слушни апарат са свим карактеристикама и функцијама.

 

Оно што наглашава Снежана јесте да би било значајно да свака институција или установа има по једног преводиоца Знаковног језика. На тај начин би комуникација била олакшана и указало би се на равноправност између особа са неким обликом инвалидитета и здравих особа.

 

Све жене имају право на редовне и превентивне гинеколошке прегледе. Нема места за дискриминацију или поделу  на здраве и жене са неким обликом хендикепа. Разлика је само у томе што жене које имају здравствени проблем у виду непокретности ногу или руку нису у стању да саме оду до здравствене установе већ им је неопходна помоћ најближих. Али тек када дођу код гинеколога креће низ проблема, а један  од њих је како се попети на столици и обавити гинеколошки преглед. Зато је пре две године Здравствени центар у Врању, тачније 2017. године добио гинеколошку столицу прилагођену женама са инвалидитетом.

„У региону јужне Србије ово је једино такво помагало“ , каже др Горан Радојичић, специјалиста гинекологије и акушерства.

Особе са инвалидитетом нису асексуална бића  и зато се подразумева да се редовно јављају свом изабраном гинекологу и увек имају оправдану предност када дођу у посету свом лекару због њихове осетљиве ситуације.

„И жене са инвалидитетом имају сексуални живот, подложне су као и све остале жене разним инфекцијама и неопходна им је редовна гинеколошка контрола“, додаје Радојичић.

                                                                            

Хидраулична гинеколошка  столица са подешавањем  висине је  од великог значаја за очување и унапређење полног и репродуктивног здравља жена. Пацијенткиња се лакше смести на њој, тако да се без проблема можете обавити преглед. Столица је удобна и не јавља се нелагода приликом седења или вршења прегледа. Не врши притисак на кичму и на тај начин се остварује комфор. Намењена је параплегичарима, особама оболеле од мултиплесклерозе,  хемиплегичарима и деци са посебним потребама. Могу да је користе труднице, старије жене, слабије покретне жене... Класична столица је компликована јер  не могу да се попну без помоћи или да легну на сто да се обави рутински преглед или папа тест.

Жене које су имале прилику да се сусретну са овом столицом кажу да је преглед био безболан и лак. Тако да су искуства позитивна.

Ово уједно може бити и порука женама са неким обликом инвалидитета да су превентивни прегледи важни и да можемо на време да се сачувамо од неких далеко горих проблема. Иако постоје свега 9 таквих столица у Србији, то не значи да треба да чекате и одлажете преглед. Столица је постављена на приземљу Гинеколошко-акушерског одељења тако да вам је олакшано, довољна је ваша свест и жеља да помогнете себи.

Окружење је пуно препрека нарочито за особе са инвалидитетом и јавља се потреба да многе зграде, установе, институције имају рампе за лакше превазилажење баријера. Неко користи инвалидска колица или штаке, па су за њих степенице велики проблем. Међутим, ту су рампе које су постављене испред образовних, културних, друштвених институција јер међу особама са инвалидитетом има особа који су студенти, просветни радници, ученици...

„Факултет има једну рампу и то на главном улазу, али би настава морала да се одвија на приземљу”, каже Никола Стојановић, студент Педагошког факултета.

Међутим, због распореда предавања је немогуће да се настава искључиво одржава на приземљу, па би нека алтернативна решења била добродошла.

„Ако су у питању инвалидска колица, недостатак је већ лифт. Лифтова нема. То бих можда ја убацио”, каже Никола.

Постоје рампе за различите намене, па их стога и разликујемо.

1.Електро рампа је намењена савладавању правих степеништа и косина било којег нагиба, са инвалидским колицима. Намењене су за самостално коришћење особа у инвалидским колицима или уз помоћ пратиоца. Може се уграђивати унутар или изван објекта. Када је склопљена и ван употребе заузима врло мали простор, тако да се може уграђивати на свим постојећим степеништима, без ремећења пролаза осталим корисницима. Тих и миран рад пружа конфор при коришћењу. Даљински управљач омогућава командовање функцијама платформе од стране пратиоца поред рампе. Све функције су опремљене електромоторима, тако да је врло једноставна употреба.

Моторизоване функције:

• подизање и спуштање платформе

• подизање и спуштање заштитне ограде

• главно кретање платформе (горе/доле)

 

2.Вертикална електро платформа је намењена савладавању вертикалних висинских разлика до 3 метра. Може се уграђивати унутар или изван објекта. Тих и миран рад пружа конфор при коришћењу. Израђена је од алуминијума, иноx-а и стакла тако да својим естетским карактеристикама задовољава све захтеве било ког ентеријера.

 

 

 

3. Металне фиксне рампе намењене су за савладавање мањих висинских разлика, самостално у инвалидским колицима или уз помоћ пратиоца. Уграђују се као обавеза у стамбеним и пословним објектима где је потребно обезбедити прилаз инвалидним лицима или деци у колицима. Израђују се од најквалитетнијих материјала, са противклизном површином. Обезбеђене су двовисинским рукохватима.

 

4. Телескопске рампе се једноставно монтирају постављањем на степениште и скидају после коришћења.  Могу се користити за спољашњу и унутрашњу употребу. Направљене су од алуминијума са антиклизним површинама. Могу бити дугачке 1 или 2 метра, а у зависности од дужине тешке су 9,8 или 14,8 кг. Носивост ове рампе је 270 кг.

Слепи или слабовиди људи могу да се крећу самостално на четири начина и то уз помоћ белог штапа, пса-водича, електронских помагала или другог човека. Најчешће се људи који имају изражене хендикепирајуће ефекте слепоће ослањају на бели штап или електронска помагала. Постоји прича како је бели штап званично проглашен средством за кретање слепих. Давне 1931. у фебруару богата слепа госпођа Хабермас поделила је беле штапове групи слепих људи са жељом да им он послужи да лакше превазилазе препреке и да их заштити од саобраћајних несрећи приликом прелажења улице. Тако је бели штап постао симбол и средство за кретање слепих особа.

„Када сам у Београду и када се нађем у гужви, а сада је мања опасност и користим цвикере и ослањам се на своју срећу. По мени бели штап је закон”, каже Станковић Зоран, члан Савеза слепих.

Штапови се  израђују у величинама од 95-135 цм и када је у питању техника постоје нека правила која се морају испоштовати, а то су: правилно држање штапа, правилно држање тела, правилно ходање, ритмично кретање ногу и штапа и правилно коришћење оријентира.

„Када ми падну капци, користим бели штап”, каже  Ненад Симоновић, члан Савеза слепих. 

                                             

Технологија је напредовала и конструисала је ласерски дуги штап са три детектора који откривају препреке у три нивоа тела: горњем, средњем и доњем- на земљи. Ултразвучни сензор на доњем крају штапа „скенира” подну површину, региструјући неравнине и испуштајући вибрирајуће сигнале на горњем крају, у пределу где се штап држи руком итд. У циљу лакшег ношења и коришћења, штап је направљен од угљеничних влакана или алуминијума, као и комбинацијом синтетичких материјала уз модификације на расклопивости и лакшем складиштењу приликом одлагања (телескопски или расклапањем). Захваљујући белој боји, он појачава осећај, као и реални степен сигурности при кретању слепе особе у јавности. За ношење је лаган, а његово коришћење пружа и допунску контролу равнотеже.

Дуги бели штап је најјефтиније компетентно средство за самостално кретање слепих. Разлика између пса-водича и белог штапа је та што корисник белог штапа трага за препрекама приликом ходања, а пси траже слободан пролаз. Стоји да није лако особама који имају проблем са видом јер се ослањају на звукове из околине и на додир белог штапа, ту је и страх од несигурности на улици. Постоје инструктори који подучавају како користити бели штап и за сваког од њих је велика радост ако слабовида или слепа особа прошета градом. Јако је важно да се не затварају у себе и да не излазе из куће само зато што је страх надјачао вољу. Неопходно је стално потврђивати бенефите белог штапа како би се што више људи одважило да крене да га користи и упусти се у самостално кретање у околини која га окружује. Не мора значити да ће вам бити потребан до краја живота, али макар са њим пробијте лед док не пронађете алтернативно решење као што је животни сапутник или сапутница.

Постоје људи који приликом рођења задобију повреде или још у детињству остану без вида  и њихово одрастање се заснива на суочавање са чињеницом да отежано или уопште не виде. Тако остану да живе у вечном мраку или полумраку.

                                                    

„Користио сам цвикере, а имам на телефону овај говорни програм, навигацију и водич. Где ми је нешто, телефон ми каже. Али морам да имам интернет и едукацијe мора да буде да би неко нешто могао да користи “, каже Станковић Зоран, члан Савеза слепих у Врању. 

Међутим, многи од нас су се одлучили да стану на пут помирењу да више неће бити исто, јер захваљујући модерним апликацијма и програмима живот је заиста олакшан и на тај начин појединци могу да стекну образовање, независност и да се запосле, што нарочито значи  особама са инвалидитетом. 

„Ја бих сваком препоручио ко је остао слеп да на телефону има говорне програме. Свако има паметне телефоне и могу деци, омладини да помогнем и да их упутим“, истиче  Станковић Зоран, члан Савеза слепих. 

Технологија напредује и у складу са тим истраживали смо шта је ново у том свету и пронашли апликацију која би била добродошла појединцу који има проблем са видом.  Реч је о ЕyeMobile Plus програму  која пружа могућност да се комуникација оствари погледом и приступом рачунару у покрету. Препознаје говор, користи тастере и инфрацрвено управљање у потпуности без коришћења руку приступом Windowsu 10. Интернет, музика, друштвене мреже, игрице, електронске књиге и томе слично постају доступне особама које имају проблем са видом, кичмом. Када користите ЕyeMobile Plus гласно и јасно се чујете, јер поседује два снажна звучника који су окренути ка саговорницама и оптимизовани су за говор. Такође, можете да помоћу управљача контролишете врата, светла, кревете, телевизоре, стерео уређаје итд. Када је реч о одржавању, користи батерију која се пуни, али у случају да вам се у неком тренутку испразни батерија држач ЕyeMobile Plus ће још 9 сати напајати таблет.Тако да нема места за страх да изгубите комуникацију са окружењем. Има два прикључка за тастере и употребом програма Windows Control погледом доведете показивач миша на одређено место и тастером извршите клик. Поседује и 4 високо квалитетна микрофона који раде по принципу препознавања гласа. У Windows-10 се лични асистент Cortana може контролисати помоћу гласа и на тај начин претражујете датотеке, или на интернету претражујете оно што желите. Пошто су микрофони креирани да поништавају буку можете да диктирате и на јавним, бучним местима. Уз помоћ овог програма и апликација које се могу инсталирати на телефону значајно се олакшава живот особама са инвалидитетом јер не смеју да се осећају запостављено и да носе етикету друга категорија људи, јер они то нису.

 

У свакодневном животу, особе са било каквим обликом инвалидитета, сусрећу се са животним потешкоћама које се данас врло лако превазилазе захваљујући различитим помагалима. Данашња тема су помагала, односно средства за транспорт. Разговарали смо са породицом Цветковић која 34 године брине о ћерки Ирени која има најтежи облик церебралне парализе. Ирена је од Града добила гусеничара који јој помаже да сваку препреку када је у питању транспорт преброди. Гусеничар је справа која омогућава да се особа у колицима спусти и извуче на степеницама. На тај начин свака баријера се решава као од шале. Могућност окретања  360 степени  на малом простору без напора. Поседује четири точка за маневрисање и врло лако особа може окренути уређај. С обзиром да сви ми имамо права на нормалан живот, Ирена је срећна што јој је на овај начин олакшано, а и њеним родитељима који се не труде да сакрију сузе од среће.

                                                                  

„Видела сам на интернету како се уграђују лифтови, различите гусеничаре, и онда сам дошла до закључка да је то оно што нам треба. Када сам и ја оболела и више не могу да је носим, ово је за мене не много, него највише“, каже Станија Цветковић, Иренина мајка.

Ирена је девојка којој је неопходан посебан третман, јер она не може ништа ни рукама ни ногама. Не говори. Њени родитељи су је носили у рукама како би је извели у двориште јер она, како каже њена мајка Станија, „сваког дана тражи да је изведем, радује се“.  

Ова прича је подстакла да се крене у процедуру измене одлуке о социјалној заштити.

„Уврстити овакав вид материјалне подршке и другим породицама, набавка гусеничара или ортопедског помагала које није на листи републичког Фонда за здравствену заштиту, а неким породицама је потребна и адаптација стамбеног простора како би се омогућила приступачност инвалидима“, наводи градска већница, Данијела Милосављевић.

Гусеничар олакшава функционисање деце у образовном систему, здравственом и социјалном. Могу подједнако да га користе особе различитог пола. Сами  управљате без да вам је неопходна помоћ друге особе. Особама које из здравствених разлога не могу да се крећу много значи јер им је омогућено да сами контролишу своје кретање и да буду што самосталнији. Ова прича је показала да хуманост, брига о људима из осетљивих група се увек на крају исплати. Јер осмех и срећа, немају цену.

 

 

Под асистивним технологијама  подразумева се сваки производ, део опреме или систем, без обзира да ли се употребљава у изворном облику, модификован или прилагођен, који се користи да би се повећале, одржале или побољшале функционалне могућности особа са инвалидитетом. Асистивна технологија је збирни назив који укључује асистивна, адаптивна и рехабилитациона средства за особе с инвалидитетом. Такође укључује процес избора, проналажења и коришћења тих средстава.

 Асистивна технологија обухвата инструменте, апарате, средства и уређаје које деца / ученици са сметњама и тешкоћама у развоју користе да би обавили задатке које иначе не би могли да обаве. Уз то, асистивна технологија обухвата и алатке помоћу којих  те задатке могу да обаве лакше, брже и боље. То могу да буду индустријски производи или алатке из домаће радиности – од једноставних хватаљки за оловку, до скупоцене опреме као што су рачунари. Асистивна технологија налази своју примену у различитим областима живота: у позиционирању и кретању,облачењу и исхрани, омогућавању и / или побољшавању комуникације, учењу, чврстом и сигурном држању предмета, игрању и бављењу спортским и рекреативним активностима, управљању апаратима као што су телевизор, радио, рачунар или светлосни извори...Пажљиво одабрана и добро интегрисана АТ средства могу снажно да утичу на децу / ученике са сметњама у развоју доприносећи њиховој самосталности у различитим активностима, подижући ниво самопоуздања, унапређујући квалитет живота и омогућавајући социјално укључивање и равноправно учествовање.

                                                           

Како одабрати одговарајућу асистивну технологију?

Нека од АТ средстава и уређаја, као што су водичи за писање, аудитивни тајмери или звучне лопте, могуће је лако направити или набавити и почети одмах са коришћењем. Међутим, када је детету / ученику потребан  високотехнолошки уређај за комуникацију, или приступ рачунару важно је да, пре доношења одлуке о куповини или набавци уређаја, будемо сигурни да ће баш тај уређај одговарати особи са тешкоћама. Последице погрешног избора асистивне технологије су пољуљано самопоуздање, разочарање, сумња у сопствене могућности, демотивисаност за даље тражење било које врсте подршке... Зато је добро да се пре набавке изврши процена потреба за коришћењем асистивне технологије, као и одабир одговарајућег уређаја тј. „упаривање“ уређаја и корисника и ако је икако могуће обезбеди пробно коришћење. То се може урадити у ресурсним центрима (сервисима за асистивну технологију) у неколико градова у Србији - Београд, Нови Сад, Ужице, Крагујевац, Јагодина, Бор.

Важно је знати следеће: иако на светском тржишту постоји безброј АТ средстава и уређаја, за неке сметње и  тешкоће не постоји асистивна технологија да би била употребљива и корисна, асистивна технологија мора да одговара појединцу и  његовим особеностима, а не уопштено сметњи, тешкоћи или инвалидитету није неопходно да деца са сметњама у развоју користе асистивну технологију, многима  од њих она није потребна скуп уређај није гаранција за успешно коришћење, некада је алатка направљена у  домаћој радиности много кориснија него најскупљи уређај не постоји један уређај који ће решити све проблеме или омогућити или олакшати све активности. Приликом избора асистивне технологије значајну помоћ могу пружити одговори на питање:  које задатке дете / ученик треба да ради, а који су до сада били проблематични или немогући, а за које би асистивна технологија могла бити решење.

Многа средства и уређаји могу користити особе са различитим врстама сметњи или тешкоћа, на пример, пластични водич за писање може да помогне у писању ученику са телесним сметњама исто као и ученику са оштећењем вида, а олакшаће оријентисање и сналажење на папиру и ученику без телесних сметњи или оштећења вида.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

„Свици“ осветлили скривене емоције у актуелном тренутку пандемије - Радио Телевизија Врање https://t.co/PCQpJNYLdl via @tripplesworld
Костић: У финансијском смислу локална самоуправа је пребродила први талас епидемије - Радио Телевизија Врање… https://t.co/T6dXKFvI5g
Нови дом: Повећана потрошња због проветравања просторија - Радио Телевизија Врање https://t.co/A0Uc9mRd72 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter