Знаменити Роми / Панђарутне Рома

Знаменити Роми / Панђарутне Рома

Rodio sam se u Vranjskoj Banji 29.08.1966. godine. Dan rođenja je pod znakom pitanja jer, moja mama je uvek govorila da sam rođen 26., po proračunima oca koji je u tom periodu bio na odsluženju vojnog roka to se desilo 27. ali sam ipak u knjigama u Banji bio zapisan na 29. avgust, od strane deda koji je bio autoritet u nasoj porodici i po kome sam i dobio ime.

Moja ulica gde sam rastao je bila poznata po mnogobrojnim legendama vranjske muzike: Koštana je u svoje vreme živela na 30-tak metara od naše kuće, čika Raša-najbolji harmonikaš našeg kraja pa i šire, Alija takođe harmonikaš, čika Burda trubač i cela plejada potomstva Koštane, mnogo trubača, gočobija, basista bleh muzike koja je simbol vranjskog kraja. Moj deda je svirao veliki bas a otac trubu sa jednim kuriozitetom-uzimao je časove kod čuvenog mojeg imenjaka Jaška, vojnog muzičara iz Vranja kome je deda plačao časove. Iz Banje su samo moj otac i još jedan njegov drug uzimali časove kod nastavnika Jaška. To je Maksut Maksutović koji je dalje nastavio školovanje u Niš, inace iz porodice Koštane, završio i ostao da živi i radi u tom gradu. Moj otac nije nastavio školu, koja je po dedinoj priči bila skupa a on  nije bio bogat kao porodica Maksuta.

Po ulici Burdinskoj su naređane romske kućice uz sam put pored koga protiče reka Banjštica, u kojoj smo se kao deca leti kupali i provodili vreme, pecajuči ribe. Mnogo slatkih trenutaka se dešavalo baš tamo, jer je sve bilo blizu- igralište za fudbal, škola u kojoj se posle dolaska iz vojske  moj otac zaposlio kao pomočni radnik.

 U to vreme je postojalo predškolsko odeljenje za romsku decu, i u 6. godini ja sam krenuo u takozvano "zabavište" gde mi je učiteljica bila lepotica Rada koja je kako sam kasnije saznao, bila u vezi sa našim čuvenim vranjancem-Stanišom Stošićem, najpoznatijim pevačem vranjskih pesama i ostala neudata do kraja svog zivota. Da li zbog nje ili zbog abmicioznosti, krenulo je tada moje dokazivanje. Sećam se momenta crtanja ( a meni je bilo vazno da me neko pohvali), kada je moj crtež banjskog spomenika poginulim u II svetskom ratu pokazala svima i priredbe na kojoj sam recitovao pesmicu "điha,điha". Od tada počinje loša navika grickanja noktiju koja ne prestaje sve do danas.

Prvi razred je bio smešan sa srpskom decom i svaki dan za mene je bilo novo otkriće.To su bila dva sveta različita, moja romska ulica sa svojim životom, navikama, tradicijama, romskim jezikom i škola u kojoj si se trudio da budeš deo tog za tebe novog sveta. Otac mi je obećao da ako budem dobar u školi (to znači sa odličnim ocenama), dobijam biciklu. Sećam se kada smo u Vranju kupili moj "pony", i prve probne vožnje starim putem do Banje.

Moj prvi kontakt sa harmonikom je bio preko mojih starijih drugova koji su imali instrument, jer u romskim porodicama od malena se uči muzika. Ja sam, gledajući prste drugih zamišljao klavijaturu i svirao pevajuči melodije. Na leto, posle takođe odlično završenog drugog razreda, trebalo je nešto da se kupi za nagradu. Želio sam harmoniku, ali svi su u porodici bili protiv. Kako je naša kuća bila na strmini do puta, ja sam se valjao po prašini odozgo nadole plačući sve dok nisu pristali da kupe instrument. Kad sam probao prvi put svoju prvu harmoniku svirao sam melodije koje sam  znao učeći od mojih drugova.Moji roditelji su se čudili kako znam da sviram kad nikad pre toga nisam držao instrument u rukama.

Vrlo važno je reći, da u tom periodu muzički instrumenti kao harmonika, gitara, klavijature su bili jako popularni, krenuo je bio novi talas sviranja tih instrumenata. Vranjski orkestri i grupe muzičara su bili poznati širom naše "velike" Jugoslavije, od Makedonije do Slovenije. Renesansa trubačkih orkestrara je krenula posle Kusturičinih filmova, kada su zbog cele situacije u ekonomiji i politici mnogi vrsni vranjski muzičari ostali bez posla. Tako i danas možete sresti dobre svirače koji su ranije  harali po elitnim hotelima, kako sviraju trube, basove, udaraju u bubanj da bi prehranili svoje porodice.

Za sve nas male muzičare glavna scena je bio park, gde su šetali mnogobrojni turisti naše banje poznate po izlečenju reumatskih i drugih oboljenja. Park je bila i prva moja scena,kada su stariji dečaci svirali a mene sasvim malog vodili da im pevam, jer sam bio atrakcija sa "mlada partizanka bombe bacala", koja im je donosila dobar bakšiš. Prosto bi prišli ljudima koji su sedeli na klupama ili šetali po parku i pitali-" čiko, moze jedna pesma", i onda u zavisnosti od odgovora svirali ili išli dalje tražeći mušteriju. Tako smo mi, mala deca zarađivali sebi za sladoled, bombone, čokoladu a bogami i za cigarete za dedu, babu itd. Baš u tom parku sam sreo svoju prvu profesoricu muzike Slobodanku Mitić koji je bio sudbonosan, jer se u Vranju po prvi put oficijalno otvarala muzička škola. Posle tog susreta, ona kontaktira mog oca sa predlogom da me upišu u muzičku školu. Prostorije su bile u pedagoškoj akademiji, današnjem učiteljskom fakultetu, a moj instrument je bio klavir.

Sećam se kako sam mučio sestru da vuče meh od harmonike dok sam ja vezbao kući "klavir". Apsurd, vezbam klasičnu muziku na klaviru koga nemam, a sviram harmoniku i to dobro. Nas iz Banje je bilo nekoliko dečaka, na violini, klaviru i harmonici koju je vodio nastavnik Ratko Silistarević koji je inače bio  moj rodjak jer mu je mama bila iz Banje. Često na odmorima između časova, mi banjski svirači smo svirali za sebe . Jednom uđu u učionici nekoliko nastavnika medju kojima i Ratko i Slobodanka i čuju naše "muziciranje", gde ja nisam za klavirom več sviram harmoniku. Profesorka Slobodanka predloži da ja promenim instrument, te tako ja krenem na harmoniku kod čika Ratka. Iako sam imao 12 godina, nije mi bilo teško da prođem program predodređen za šestogodišnji period, jer mnoge vežbe sam znao  napamet slušajuči decu u školi na odseku harmonike.

Posle zavšenog  osmog razreda, pitanje je bilo sta dalje? U to vreme je bila cenjena Beogradska srednja muzička škola sa Vojislavom Terzić -čuvenoj prof. harmonike. Na prijemnom ispitu koji je lepo prošao, ona je za da me uzme ali uslov je harmonika. Naime, to je bio početak profesionalnog sviranja klasične muzike na harmonici i trebalo se imati dobar instrument sa specijalnom levom rukom, takozvani "standard bas"  koji je koštao čitavo bogatstvo za jednu romsku porodicu iz Banje. Tako se mi razočarano vratimo kući. Na sreću osim beogradske postojala je i kragujevačka muzička škola koja je imala odsek klasične harmonike. Tamo odemo i ja položim prijemni ispit uz povoljniji uslov- prva godina nije obavezno ali dalje se mora imati adekvatan instrument. Tako ja upišem srednju muzičku školu u Kragujevcu.

Zamislite dečaka od 14-15 godina koji uči u čuvenoj kragujevačkoj gimnaziji, u kraju gde se govori pravi srpski kniževni jezik, a ne vranjski dijalekt srpskog jezika, koga u početku malo ko razume. Nova sredina, internat-dom za učenike sa sobama sa 3,4 osoba. Tu smo bili ne samo mi muzičari več i svi drugi koji su dolazili iz svih krajeva zemlje na obučavanje raznih  profila školovanja u Kragujevcu. U isto vreme u muzičkoj školi totalni šok. Ispostavilo se da ne znam čestito i c-dur skalu da odsviram. Sve ispočetka, korak po korak. Jedina moja sreća što sam naleteo na dobre ljude. Da li iz sažaljenja ili što su osetili neki potencijal u meni, moj prof. Radomir Tomić je strpljivo radio sa mnom. Za tu prvu godinu srednje škole ja ispravim sve svoje  loše navike i u drugoj godini sve krene na bolje. Naravno, uzor su mi bili stariji učenici treče, četvrte godine koji su sjajno svirali i osvajali nagrade na takmičenjima. Od te druge godine, sa novom kupljenom harmonikom počinju uspesi i ja do završetka srednje škole osvajam 2 prve republičke, 2 savezne nagrade i bivam izabran da predstavljam Jugoslaviju na svetskom takmičenju harmonikaša u Portugaliji. Te završne godine osvajam i prvu nagradu u  Kamalu, malom gradu blizu Venecije u Italiji na međunarodnom takmicenju harmonikaša.

Služenje vojnog roka je čast i obaveza, tako da posle završene srednje škole odlazim u vojsku. U Srbiji nije postojala akademija za harmoniku, jedino rešenje je bilo nastaviti školovanje u jednoj od zemalja gde takav odsek postoji. Najjačom školom tada a i sada je bila ruska moskovska škola. Prijemni ispit je bio na beogradskoj muzičkoj akademiji gde je komisija ruskih stručnjaka slušala kandidate. Iako u to vreme u vojsci, sa dozvolom na jedan dan, dođem u Beograd, odsviram i nadjem se prvi na listi dopuštenih kandidata za pohađanje moskovskog konzervatorija.

Moskva, još jedan šok za mene. Učenje jezika, hladne zime, druga hrana, kultura, ljudi. Još krenula perestrojka sa Gorbačovom. Kriza, kilometarski redovi za hleb, mleko, jaja i sve što treba čoveku. U isto vreme, divni ljudi, pozitivni, radi da pomognu u bilo kakvoj nezgodi. Profesori na akademiji mili ljudi,dobro savesno rade svoj posao. Ja se usavršavam na harmonici, uzimam časove dirigovanja i kompozicije.

 Godine 1990. završavam akademiju, i oženjen vraćam se u Srbiju. Supruga- prof. klavira i ja počinjemo sa radom u muzičkoj školi grada Vranja. Za deset godina rada preko nas je prošlo mnogo dece koji sada služe kao kadrovi predavanja muzike našeg kraja. Napomenuo bih neke od njih : Pedja Predrag Raimović- talenat koji se rađa jednom u 50 godina, Bratislav Manasijević-živi i radi u Americi, Jusufović Stanislav -profesor odseka harmonika na akademiji u Holandiji i mnogi drugi.

 Još jedan moj interes u muzici je koliko su Romi uticali na razvoj muzičke kulture raznih naroda, tako da sam dok sam radio u Vranju, u isto vreme upisao doktorsku tezu" ornamentika narodne muzike u Srbiji", gde pokušavam da nađem  odgovore na pitanja raznih uticaja razvoja ornamentike u Srbiji.Odbrana disertacije je bila 2000. godineu Moskvi.

Posle svih dešavanja napuštam Srbiju i selim se u Francusku gde i dan danas živim. Oženjen, imam troje sinova- Jeniseja, Nikitu i Maksima. Svi muzičari pijanisti i violinist. Nastavljamo život. Srećno.

JAŠKO RAMIĆ

Bijando injum ani Vranjsko Banja 29.08.1966.berš. O dive taro mo bijandipe jek baro pučipe adalese so palo vakeribe me dadsoro kova inje adava vakti askeri ko 27,numa ko lila hramome ki Banja ko 29 avgust adalese so ađaar vakerđa mo papu kova inje autoritet amende ko kher em palo leste dinđema anav.

Mi ulica kote bariljum inje penđarutne palo but prešunde legendarna Roma baši i vranjsko muzika: I Koštana ko po vakti inje đivdinđa 30 metre amare kherestar,o kako o Rašo najšukar harmonikaši ko amaro krajo em po dur,o Alija kova inje jekutno harmonikaši ,o kako o Burda o trubači,em sa i plejada potomci e Koštanake ,but trubačija,gočobije,basiste,bleh muzikake kolaj simbol baši vranjsko muzika.Mo papu bašalđa baro basi mo dad truba jeke averčanipa ov inje lelja časija taro penđarutno vojno muzičari kole isi sar mo anav Jaško tari Vranja kolese mo papu platinđa o časija.Tari Banja uza me dadeste olesoro amal lelja ćasovja taro nastavniko Jaško.Adava o Maksut Maksutović kova anglal đelo ko sikljojbe i sikavni ko Niši ,ov taro kherutne e Koštanakere ,agorčerđa i sikavni em ačip te đivdini em te kerel buti ki adaja diz.Mo adad na agorčerđa i sikavni sar so vakerđa mo papu inje skupo ov na inje barvalo sar o kherutne e Maksutesere.

Ani ulica Burdinci o romane khera jek zala jekeste zalo drumo kote nakela i len Banjštica, kolate sar čhavore nanđiljam o nilaj em kote inje nakela amaro vakti dolibna mačhen.But gudle momentija adate inje numa paše emi sikavni em o khelano e čhavorengoro aso fudbalo kote mo dad ki sikavni lelja te kherel buti ked alo tari vojska.

Ko adava vakti inje angledersikavno odeljenje aso romane čhavore ,em me ko šovto berš leljum te đav adari kote mi sikavni inje i najšuži Radakoja sar so pala adaleste šunđum inje mangljape amare penđarutne vranjancoa e Staniša Stošićeja, najpenđarutne pevačeja aso vranjska gilja em ačili bidindi đi ko agor po đivdipe.Dali baši olate numa baši ambicija mangljum te motovama. Setinama taro momentija ked crtinđum(dikljum điko te pohvalinima), ked mo jekto crteži taro spomeniko tari banja em o mudarde ko dujto themesko mariba motođape ko priredbe ked recitujnđum i gili"điha,điha".Taro adava vakti lelja te ovelma lošno navika te kecinav me naja so  đi o avdisutno dive pana kherava.

O jekto razred inje smešno e gađikane čhavorenca em svako dive mange inje nevo arakibe.Adava inje duj svetija averčane,mi romani ulica pe đivipna,navikenca tradidija adetenca romane čhibja em i sikavni kote dikljum te ovav em ko adava kotor taro nevo sveto.Mo dad dinđa lafite uljum šukar ki sikavni ka khinelme bicikla.Setinam ked ani Vranja kinđam bicikla mo jekto "pony"em i jekto proba vožnja purane dromeja asi Banja.

Mo jekto dolibe e harmonikaja inje palo me phurene amala kolen inje instrumenti ,adalese so ko romane khera  taro tiknipe sikljola te bašalipe .Me sikliljum dikibna o naja averengere sar bašalena  em zamislinđum klavijatura em gilajbe .Ko nilaj ked palo dujto klaso kote pale injumnje odlično valjanđe te khinenme diso sar nagrada.Mangljum harmonika ,numa sare o kherutne na dinđe .Sar amaro kher  inje ko učipe đi tele irinđuma ko drumo ki prašina rojba sa đi na ule adalese te kinen maje harmonika.Ked probinđum mi jekto harmonika bašalđum o melodije kola đanđum me šereste em sikliljum me amalendar.Me kherutne dolinđepe taro šero sar adava đanava te bašalav em anglede na dolinđumadava istrumenti ko vasta.

Te vakerav ko adava vakti o muzikake instrumentija sar harmonika , gitara,klavijature inje but popularna đelo anglal nevo pravco ko bašaliba adala instrumentija.O Vranjska orkestrija em grupe muzičarja  inje penđarutne ki angluni bari Jugoslavija tari Makedonija đi i Slovenija.I Renesansa taro trubačka orkestrija lelja te ovel ked o Kusturica sniminđa filmija taro Roma em adava vakti but Roma tari Banja kola inje muzičarja ačile bibučakoro,Em ko avdisutno vakti  resenape šukar sviračijaara kola angleder bašalđe ko elitna hotelija akana bašalena trube,basija,marena ko goči sa sar te parvaren pumare kherutnen.

 Amenge aso tikne muzičarja glavno scena inje o park,kote pirena inje o turistija.I park inje mi jekto scena kote me purane amala bašalđe em man tikne legarđe te gilavav adalese so injumnje atrakcija e gilja "mlada partizanka bombe bacala",koja anđamge šukar bakšiši.Po ari inje ava uzo manuša em pučalen mangena li te bašala em gilava.Ađaar amen inje zaradina aso sladoled, bonbone, čokolada em aso cigare aso papu baba. Ko adava park resljum me profesorka asi muzika e Slobodanka Mitić  so mange inje sudbonosno,adalese so ki Vranja inje pravelape jekto muzikaki sikavni.Pala adaleste oj vakerđa me dadeja te dikel te upišinima ki muzičko sikavni.

O Prostorije inje ani pedagoško akademija, ko avdisutno učiteljsko fakulteti, mo instrumenti inje klaviri . Setinama ked me penja mučinđum te vucini o meh tari harmonika sar me te vežbinav o klaviri. Apsurd, vežbinava  klasično muzika ko klaviri kova nanema numa bašalava harmonika em adava šukar. Amen tari Banja ki muzičko sikavni injamnje disave ki violina,klaviri harmonika kolen sikađa o nastavniko o Ratko Silistarević kovaj mi familija em olesi daj inje tari Banja. Ko odmor ki sikavni la inje amen o čhave te bašala .Jek dive grdinđe ked šunđe bašaliba o nastavniča em o Ratko i Slobodanka a me na bašalđum klaviri bašalđum harmonika. IProfesorka Slobodanka predložinša te ačavav o klaviri em te lav te bašalav harmonika ko kako ko Ratko.Injema 12 berš na injeme phare te uljavav o program adalese so injumnje siklo aso sa adala vežbe.

Palo agorčerdo ovtoto klaso pučipe inje so te kerav anglal ?Ko adava vakti cenime inje i Beogradsko maškaruni  muzičko sikavni kote inje o Vojislava Terzić -penđarutnoprof. Asi harmonik. Ano prijemno ispit kova šukar naklo  oj manglja te lelma peste numa uslov inje i harmonika.Adava inje profesionalno bašaliba adava instrumenti  klasično muzika em valjanđa te ovelma šukar em adekvatno harmonika specijalno aso levo vas anavutno"standard bas" kova inje but skupo baro barvalipe aso jek romano kher tari Banja. Ađaar amen razočarana irinđam khere.Asi baht uzi beogradsko maškaruni muzičko sikavni inje em sikavni ki Kragujevca aso odsek klasično harmonika.Adari đeljam em položinđum o prijemni ispit uzo povoljno em šukar uslov,o jekto berš na inje obavezno numa anglal mora te oveltu klasično harmonika.Adari upišinđum muzičko sikavni ki Kragujevca.

Zamislinen čhavore taro 14-15berš ki prešundi  kragujevačko gimnazija, ko thema kote vakeripe gađikano kniževno vakeribe , na vranjsko dijalekt gađikani čhib so našti but đene na alilema so vakerava.Nevo maškar internad,kher ao sikavne ko sobe sovena po trin,štar manuša.Adate injamnje na sikavibase ki Kragujevca. Ko adava vakti ki muzičko sikavni  sari šok.Dikljape kaj na đanava c dur skala te bašalav Sa taro anglal leljum te kerav korako zalo korako.Mi bari baht inje so o manuša so sikađema injelen šukaripe mange. Dali sažalinđema dali diklje mande talenat em potencijalal mo prof. Radomir Tomić po ari manca kerđa buti ko mo sikljojbe. Aso adava jekto berš ani maškaruni muzičko sikavni uljum po šukar manuš em sa me lošna navike ađačum pala mande,ko dujto berš ulo sa po šukar.Mo uzor inje o po purane sikavne taro trito em štarto berš kola but šukar bašalđe em lelje bare nagrade em priznanja ko takmičenja.Taro adava dujto berš me neve kinda harmonika  lava te kerav me uspesija em đi o agor mo sikavipe lava perdo nagrade ko takmičenja.Duj repu blička jekta thana,duj savezna em birinenama te predsajnav i Jugoslavija ko sversko prvenstvo aso harmonikašija ki Portugalija.Adava agorutno berš lava jekto nagrada ki Kamala tikni diz uzi Venecija ki Italija ko maškaronarodoso takmičenje aso harmonikašija.

Služiba o vojni rok čast em obaveza, em ađaar pali maškaruni sikavni đeljum ki vojska.Ki Srbija na inje akademija asi harmonika em arakljam šajipe mo sikljojbe te đal anglal ki aver puv kote esavko odsek inje.Najzorali sikavni ko adava vakti đi avdisutno dive inje i Rusko  moskovsko sikavni.O prijemno ispit inje ki beogradsko muzičko sikavni kote i komisija taro ruska pirne šunđe e kandidaten.Me adava vakti injumnje ki vojska em mekljema asi prijemno ispit jek dive ,aljum ko Beograd bašalđum em arakljuma maškaro okola kola primime ko moskovsko konzervatorij.

Moskva, pana jek šok mange.Sikljojba rusko čhib,šudre jevenda,aver ajba,kultura.I perestrojka  lelja e s Gorbačovesi te ovel.Kriza, kilometarska redija aso maro em tud,jare em sa so valjani aso manuš ko đivdipe. Ko adava  sa o manuša but šukara ,gudle em mangena te dentu po piko te injan ki nevolja.O profesorja ki akademija jekutne ,gudle šukar kherena pumari buti.Me usavršinama asi harmonika lava časija aso dirigujba em asi kompozicija.

Ano 1990.berš agorčerđum i akademija ženinđuma em irinava ki Srbija.Mi romni  prof. klavira  em me la te kera buti ki muzičko sikavni ani Vranja.Aso deš berš sikađam perdo sikavnen čhavoren kolendar but đene ule šukar kadrovja em akana sikavena averen čhavoren .Ka vakerav disaven so sikađam aso adala deš berš, Pedja Predrag Raimović- talenat kova bijanđola jek ko 50 berš, Bratislav Manasijević-đivdini em kerela buti ki Amerika, Jusufović Stanislav –profesori ko odsek asi harmonika ani akademija ani Holandija.

Panda jek mo interes asi muzika adavaj kobor amen o Roma kerđam uticaj ko barjariba i muzičko kultura ko aver narodija,em ađaar ked kerđum buti ki Vranja upišinđum doktorsko teza " ornamentika narodne muzike u Srbiji",kote dikava te arakav vakeribe ko but pučiba aso razna  uticaja baši o razvoj ornamentike ani Srbija.Odbrana asi disertacije inje ko 2000.berš ani Moskva.

Palo sa adava đava tari Srbija selinama ki Francusko kote em avdije đivdinava.Ženimo injum trin čhave isima murša,  - Jenisej, Nikita em Maksim. Sare muzičarija, pijanisti em violinist. Đa anglal ko đivdipe.Bahtale.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено среда, 21 октобар 2020 18:12

Ratko Silistarević je rođen 1949. godine u Vranju, u poznatoj muzičkoj porodici. Njegov otac Bektaš bio je poznati muzičar. Braća Selistar Bekan i Jovica svirali su u poznatim vranjskim kafanama “Evropa”i “Hotel Vranje”.

Za razliku od njih i ostalih Roma, koji nisu bili školovani muzičari Ratko se opredelio da pohađa muzičku školu. Nakon završene osnovne škole u Vranju, u Nišu upisuje i završava srednju muzičku školu, obrazovni smer harmonikaš.

Odmah nakon školovanja Ratko se ženi sa suprugom Mirjanom. Iz tog braka imaju tri sina i ćerku. Sva tri sina nastavljaju porodičnu tradiciju i dan danas veoma uspešno se bave muziciranjem.

Krajem decembra 1978. godine Ratko se prijavljuje na konkurs za nastavnika harmonike u Osnovnoj školi za muzičko obrazovanje u Vranju. Nakon razmatranja prispelih prijava on se prima u radni odnos. Od Januara 1979. godine Ratko radi kao prvi Rom u jednoj obrazovnoj instituciji, na mesto nastavnika harmonike. S obzirom da u tom momentu nije imao odgovarajuču stručnu spremu njemu je u rešenju o stalnom radnom odnosu navedeno da do kraja školske 1984/85. godine stekne odgovarajuču stručnu spremu da bi nastavio izvođenje nastave. Septembra 1980. godine Ratko upisuje vandredne studije na univerzitetu”Ćiril i Metodij” u Skoplju, odsek muzika. Nakon završetka studija on nesmetano nastavlja sa radom u muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” u Vranju. Pored ove muzičke škole Ratko je radio i u muzičkim školama u Bujanovcu i Gnjilanu.

Na muzičkom festivalu u Sokobanji dvanaestom po redu “Prva harmonika Jugoslavije” daleke 1974. godine osvojio je visoko treće mesto. Bio je jedan od najcenjenitijih i najuticajnijih Roma u Vranju i okolini.

Pored muzike uspešan je bio i kao političar. U više mandata bio je odbornik u vranjskoj Skupštini gde je sa velikim zalaganjem radio na poboljšanju položaja Roma. Takođe je bio i u dva mandata podpresednik pete mesne zajenice. Mnoge ulice gde žive Romi dovedene su u red pre svega zahvaljujući njemu, dok je poseban akcenat dao obrazovanju romske dece.

Dugi niz godina uspešno je vodio kulturno umetničko društvo “Koštana”. Tradiciju i kulturnu baštinu Roma preneo je širom Srbije i Evrope. Na međunarodnoj smotri kulturnih dostignuća u Moskvi osvojeno je treće mesto, u Varšavi su bili prvi, u Sofiji drugi… Bilo je pregršt nagrada, sve zahvaljuhuči Ratku koji je vodio “Koštanu”. On je bio i predsednik Skupštine Saveza društava Roma Pčinskog i Jablaničkog okruga u više mandata i to veoma uspešno.

Pored vođenja nastave harmonike u muzičkoj školi uspešno je davao časove i privatno kod kuće. Generacije i generacije učio je u savladavanju harmonike. Na mnogim takmičenjima njegovi učenici nizali su uspehe i nagrade. Dobitnik je mnogih diploma, povelja i zahvalnica za izuzetan rad u afirmaciji muzičke kulture.

Pri kraju svoje muzičke karijere čuveni Bakija Bakić angažovao je Ratka za pripremu orkestra za Sabor trubača u Guči. Ta saradnja je bila veoma dobra jer su u godinama koje su usledile osvojene brojne nagrade. Kasnije saradnja se nastavila sa Milanom i Nenadom Mladenovićem.

Sa najboljim vranjskim muzičarima formirao je poznati bend “Beli most” koji je dominirao vranjskom muzičkom scenom. Radio je i sa drugim muzičkim bendovima. Devedesetih godina prošlog veka formirao je orkestar “Braća Silistarević” gde su pored njega bili Bekan, Joca Silistar, Aca “Kelča”, Staniša”Šmeker”….

Ratko je bio istinski borac za integraciju Roma, za njihov bolji položaj u društvu, i za bolje obrazovanje mladih Roma. Umro je 2009. godine iznenada i tiho. Milosav Simović tadašnji brigadni general poslao je posthumno zahvalnicu povodom njegove smrti na kojoj je pisalo: Posthumno gospodinu Ratku Silistareviću, doajenu muzike, majstoru harmonike, čoveku plemenitog srca, ličnosti koja ima veliku dušu, za profesionalnu saradnju sa garnizonom iz Vranja od 4. brigade Kopnene vojske koja nastavlja tradicije 1 pešadiskog puka knjaza Miloša Velikog i 78 motorizovane brigade.

RATKO SILISTAREVIĆ - Nastavnik muzičke kulture - harmonika

O Ratko Silistarević bijando ko 1949 berš ki Vranja ko penđarutno muzičarsko kher. Oleso dad o Bektaši inje penđarutno muzičari, o pralja o Selistari Bekane em o Jovica bašalđe ko penđarutne vranjska kafane “Evropa”em “Hotel Vranje”. Averčane olendar em taro aver Roma kola na sikllile sikavni muzičarsko sikavipe o Ratko manglja te sikljol sikavipe em te ovel sikavno muzičari. Palo naklo osnovno sikavipe ki Vranja ,ko Niši đelo te sikljol em agorčerđa maškaruni muzičko sikavni smer harmonikaši. Palo sikljojbe o Ratko ženinđape pe romnja e Mirjana em ovelalen trin murša em jek čhaj. Sotrin murša đana anglal ke kheresiri tradicija bašalibna em đi avdijeso vakti uspešno em šukar bašalena. Ko agor ko decembar 1978 berš o Ratko rodela buti palo konkurs so dinđa i muzičko sikavni tari Vranja.Ked dikljepe sa o prijave dinđe šajipe o Ratko te kerel adaja buti ki muzičko sikavni. Taro januar 1979 berš o Ratko sar jekto korkoro Rom lela te kerel buti ki jek obrazovno ustanova ki Vranja, sar nastavniko asi harmonika. Adalese so na injele rodimi sikavni asi adaja buti dinđele šajipe đi ko sikajbe aso 1984/85 berš te lel adava sikavipe em te đal anglal pe buča. Taro septembar 1980 berš o Ratko upišini vandredna studije ko univerziteti”Čiril I Metodij” ki Skoplja,odsek muzika. Palo nakle studije ov nesmetano kerela pi buti ki muzičko sikavni “Stevan Mokranjac” ki Vranja. Uzi akaja muzičko sikavni o Ratko kerđa buti ki. Bujanovca em ki Gnjilana. Ko muzičko festivali ki Sokobanja dešudujto palo redo “Prva harmonika Jugoslavije” dur 1974 berš lelja učo trito than. Inje jek taro najpenđarutne em najcenime Roma ki Vranja em po dur. Uzi muzika inje em prešundo sar političari.Ko po but mandatija inje odborniko ke vranjaki Skupština kote dinđa baro zori aso Roma te ovel po šukar olengo đivdipe Em ko duj mandatija inje teleder o šeruno ko panđto mesno kedipe. But ulice kote đivdinena o Roma anđepe ko redo adalese so o Ratko adava diklja te ovel,numa aver akcenti dinđa aso sikljojbe e romane čhavorengo. Po but berša legarđa o kulturno umetničko amalipe “Koštana”. I Tradicija em I kulturaki baština e Romengri legarđa dur themende em ki Evropa. Ki međunarodno smotra baši kultura ki Moskva lelja trito than ki Varšava lendo jekto than em ki Bugarsko dujto inje… Inje but nagrade sa adalese so o Ratko diklja po šukar te ovel aso terne em asi romani kultura,ked legarđa I “Koštana”. Ov em injele šeruno ki Skupština ko Savez aso amalipa taro Roma baši o Pčinsko em o Jablaničko okrug ko po but mandatija em adava but uspešno. Uzo legariba sar nastavniko asi harmonika ki muzičko sikavni o Ratko em dinđa privatna časovija aso but terne harmonikašija.Generacije em generacije harmonikašija siklile olestar.Ko but takmičenja olese sikavne lelje prva tana nagrade diplome. O Ratko lelja but nagrade diploma,povelje em zahvalnice pe bučake so kerđa, em so afirmišinđa i muzičko kultura. Ko agor ki pi karijera o penđarutno trubači o Bakija Bakić lelja e Ratko te sikajlen baši o Sabor aso trubačija ki Guča. Adaja saradnja đeli po anglal palo Bakija sikađa e Milane em Nenade Mladenović em ko berša so ale leljepe najuče nagrade ko Sabor aso trubačija ki Guča. E najšukar muzičarenca tari Vranja ov kerđa prešundo orkestar “Beli most” kova dominirinđa ke vranjaki muzikaki scena. Kerđa buti em avere orkestrenca. Ko enjavardešta berša okole vekoste formirinđa orkestar “Braća Silistarević” kote uzo leste inje em o Bekane,Joco, Silistari, Aca “Kelča,”Staniša”Šmeker”….O Ratko inje čačutno borco asi integracija e romengiri, aso olengoro po šukar đivdipe em aso po šukar obrazovanje maškaro terne Roma.Mulo ko 2009 berš.O Milosav Simović ko adava vakti inje brigadno generai bičalđa posthumno zahvalnica ked mulo o Ratko kote hramome.Posthumno aso Ratko Silistarević, aso doaeni asi muzika,majstori asi harmonika ,manuš kole isi plemenito vilo ,ličnost koja isila bari duša,baši o profesionalno barabipe e garnizoneja ki Vranja tari 4 brigada tari Kopneno Vojska koja đala anglal baši I tradicija 1 pešadisko puk knjaza Miloša Velikog em 78 motorizujme brigada.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено среда, 14 октобар 2020 17:39

Rođen je 1942. u Vranju kao Ekrem Mamutović. Za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji gostovao je često sa svojim orkestrom u Bosni i Hercegovini. Gostujući u Banja Luci 1996. Ekrem i nekoliko članova njegovog orkestra imali su problem na graničnom prelazu jer su imali muslimanska imena. Savetovan je da pri povratku u Srbiju promeni ime i prezime što je on prihvatio. Tako je 1996. godine Ekrem Mamutović postao Milan Mladenović.

Kao i većina Roma iz Gornje Čaršije i Milan je rano počeo da svira trubu, već sa svojih šest godina. Njegov otac Miša u to vreme svirao je sa Bakijom Bakićem inače Milanovim ujkom. Bakija je odmah prepoznao talenat kod Milana i veoma rano sa 13 godina njega i svog sina Fejzu priključio je u svoj orkestar. Po ceo dan je vežbao trubu pa je brzo i napredovao. On je nakon Bakijine smrti preuzeo orkestar i nastavio tamo gde je Bakija stao sa istim uspehom. Milan se ženio dva puta. Iz prvog braka ima ćerku Anicu kojoj je dao ime po majci, inače Bakijinoj sestri. Iz drugog braka ima tri sina Mišu, Dobrivoja i Nenada. Sva trojica kasnije su svirala u njegovom orkestru.

Najmlađi sin Nenad je nakon njegove smrti preuzeo da upravlja orkestrom.

- Tata je bio jedan, ako ne i najbolji trubač svih vremena iz Vranja. On je svirao za dušu, a sve je to nasledio od Bakije sa kojim je svirao dugi niz godina - kaže Nenad. Svoje znanje preneo je nama, svojim sinovima a kasnije i svojim unucima. Mi smo svi muzičari i od toga živimo. Nama je u genima muzika i mi posedujemo taj dar i gen za muziciranjem - zaključuje Nenad.

Milan Mladenović je osvojio više nagrada: Prva truba na Saboru trubača u Guči 1974,1979,1983 i 1990. dobivši tako naziv majstora trube, više titula prva truba na istom takmičenju. Za najbolji orkestar proglašen je 1997 i 2001. godine. Milan je tako nastavio dominaciju na festivalu u Guči kao i Bakija nekoliko decenija ranije.

Velikom uspehu duvačkog orkestra iz Gornje Čaršije doprineo je umetnički direktor orkestra, vrsni harmonikaš i profesor muzike Ratko Silistarević, sa kojim je Milan najviše sarađivao. Sa Usnijom Redžepovom je imao posebnu saradnju. Zajedno su snimili nekoliko ploča i gostovali na mnogo turneja. Takođe je sarađivao sa Goranom Bregovićem.

Nakon Bakijine smrti Milan je izdao četiri LP ploče koje su imale veoma zapažen uspeh. Svirao je mnoge koncerte, gostovao na radiju i televiziji, putovao širom bivše Jugoslavije i u inostranstvo. Decenijama je svirao na manifestacijama koje je organizovalo rukovodstvo Grada Vranja. Ipak najviše se radovao nastupima u Beogradu na “Danima Vranja” koja su se u to vreme održavala u Hotelu Jugoslavija.

Pored ogromnog prirodnog talenta Milan je svoj posao obavljao veoma profesionalno. Imao je širok repertoar, svirao je srpsku, romsku i muziku koja je tada bila u trendu.

Milan Mladenović je 2008. preminuo u 66. godini u Vranju.

MILAN MLADENOVIĆ- TRUBAČ

Bijando ko 1942 berš ki Vranja ko anav Ekrem Mamutović. Ked inje o mariba ki angluni Jugoslavija pe orkestreja inje bašali ki Bosna em Hercegovina. Ked bašalđe ki Banja Luka ki granica ole em averen taro orkestar kolen inje muslimanska anava inje problemi. Vakerdo olese te menini po anav so ov em šunđa. Ađaar o Ekrem Mamutović ko 1996 berš ulo Milan Mladenović.

Sar but Roma tari Gornjo Čaršija em o Milan rano lelja te sikljol te bašali truba ked injele šov berš. Olesoro dad o Mišo ko adava vakti bašalđa e Bakija kova e Milaneso ujko. O Bakija diklja kaj ka ovel šukar trubači em penđarđa olesoro talenti, but terne ked injele 13 berš leljale ko orkestar em pe čhave e Fejza. Po celo dive inje bašali truba em but sigate đelo po anglal ko bašalibe. Ov pale Bakijaso meriba lelja te legari o orkestar em te đal anglal kote o Bakija ačilo bare uspeheja. O Milane ženinđape duj puti. Taro jekto ženiba isile čhaj Anica kolake čiđa pe dijakoro anav koja inje e Bakijasi pen. Taro dujto ženiba isile trin murša o Mišo, Dobrivoje em Nenade. So trin čhave ked barile bašalđe oleja ko orkestar. O najterno čhavo o Nenade palo olesoro meribe lelja te legari o orkestar.

- Mo dad inje jek taro najbare,ako na em najbaro trubači ko sa vakti ki Vranja. Ov bašalđa asi duša ,em adava nasledinđa taro Bakija koleja bašalđa but berša - vakeri o Nenad. Po đandipe prenesinđa amenge, pe čhavenge em unukonge. Amen sare injam muzičarija em adatar đivdina. Amenge ko genija i muzika em amen isimen adava daro ked bijanđova te bašala - zaključini o Nenad.

O Milan Mladenović osvojnđa po but jekta trube ko Sabor aso trubačija ki Guča,1974,1979,1983 em 1990 em adaleja lelja anav majstor trube. Aso najšukar orkestar proglasime 1997 i 2001 berš. O Milan adaleja đelo po anglal ki dominacija ko festivali koja inje ikeri o Bakija duj trin decenije po angleder. Baro doprinos aso orkestar tari Gornjo Ćaršija ko sa adava dinđa o umetničko direktori o vrsno muzičari harmonikaši o Ratko Silistarević, koleja o Milane beršenca barabar kerđa saradnja. E Usnija Redžepova injele averčano barajba. Katane sniminđe but gilja,bašalđe em ko turneje em koncertija barabar kerđe buti. Injele saradnja e Gorane Bregovićeja.

Palo meriba e Bakijaso ked lelja te legari o orkestar sniminđa štar LP ploče kola inje but šunde em o gilja rodime ko bačšaliba.Bašalđa but koncertija gostujnđa ko radio em televizijake emisije putujnđa ki amari puv ko but dizja em ko sveto. Decenijenca bašalđa ke kulturake manifestacije kola orgaizujnđe o šerune tari diz Vranja. Najbut manglja te bašali ked inje o Vranjska večeri ko Beograd ko hotel Jugoslavija.

O Milan injele prirodno talenti em pi buti kerđa profesionalno, injele baro repertoari, bašalđa Gađikani romani em muzika koja inje ko trend.

O Milan Mladenović ko 2008 mulo ko 66.berš ki Vranja.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено уторак, 13 октобар 2020 17:31

Bakija Bakić se rodio 1923. godine u Vranju, u naselju Gornja čaršija. Njegov otac Fejza Bakić se u Vranje sa porodicom doselio iz Končulja. Bio je mesar, ali je dobro svirao trubu, pa je osnovao orkestar.

Bakija Bakić trubu je počeo da svira sa 10 godina i već sa 12 godina ušao u očev orkestar. Do početka Drugog svetskog rata Bakija je zajedno sa svojim ocem svirao na mnogim veseljima u Vranju i okolini, te je vrlo mlad stekao afirmaciju vrsnog trubača.

Oženio se veoma mlad sa nepunih 17 godina. Iz prvog braka ima troje dece, dve ćerke Nazu i Zoru, i sina Fejzu. Fejza je takođe mlad ušao u očev orkestar i svirao sa njim dugi niz godina. Kasnije Bakija nije ostavio sinu da vodi orkestar jer je smatrao da je njegov sestrić Ekrem bolji trubač.

Ćerka Naza kaže da je Bakija bio porodičan čovek i da je voleo i čuvao svoju decu iako je stalno bio odsutan zbog svirki, turneja i koncerata.

- Tata je bio pun ljubavi za mene, sestru i brata. Nije pokazivao sklonost strogoći, uvek je imao razumevanja i stalno nam je donosio poklone nakon završenih svirki. I nakon našeg odrastanja nije menjao svoj odnos prema deci. Poštovali su ga svi: lekari, advokati funkcioneri iz tadašnjeg komiteta. Tata je zahvaljujuči svojoj popularnosti i poznantstvu zaposlio mnoge rođake, komšije Rome - kaže Bakijina ćerka Naza.

Bakija je bio i u partizanima, posle oslobođenja Vranja, 1944. godine, kao trubač. Posle toga, prebačen je u Niš i u Kragujevac, gde je ostao do 1946.

Bakija je ostavio neizbrisiv trag na Saboru u Guči. Njegov orkestar se prvi put pojavio na Saboru 1963. godine. Odmah se videlo da Bakija i njegov orkestar imaju kvalitet za najviše ciljeve. Orkestar je pobedio 1964, 1967, 1968. i 1971, a Bakija je poneo prvu trubu 1963, 1969 i 1970. godine. Bakija je u to vreme snimio deset ploča – četiri singla i šest velikih albuma. Bio je toliko popularan da se 1975. pojavio u filmu “Poznajete li Pavla Pleša”.

Bora Ćerimović imao je tu sreću da svira sa pokojnim Bakijom:

- E kakav je čovek i trubač bio Bakija, to majka više ne rađa. Pri kraju njegove blistave karijere imao sam sreću i čast da sviram u najboljem orkestru. Sećam se gostovali smo u Beogradu u hotelu Jugoslavija. Sala “dupke” puna održavale su se “Vranjske večeri”. Bakija je dominirao scenom i atmosferu doveo do usijanja, onako kako je samo on znao - seća se Bora.

Veliki vranjanski trubač voleo je druženja, ponekad bi zaigrao i karte, kod čika Demirčeta gde su uglavnom uz karte romski poznati muzičari provodili vreme. Vranje pamti Bakiju najviše po njegovim nastupima ponedeljkom, u kafani u Hotelu “Vranje”. Sa svojim orkestrom Bakija je učestvovao na Mundijalu u Španiji 1982. godine gde je bodrio našu fudbalsku reprezentaciju. Sarađivao je sa mnogim vrhunskim umetnicima sa kojima je snimao ploče i gostovao na mnogim televizijskim i radio emisijama.

Umro je u 64. godini. Na njegovoj sahrani svirali su svi orkestri iz ovog kraja, tačno njih deset. Vranjanci su se odužili Bakiji 2006. godine. Podigli su mu spomenik u Gornjoj Čaršiji, a od 2013. pod pokroviteljstvom Grada održava se i trubački memorijal u njegovu čast.

BAKIJA BAKIĆ

O Bakija Bakić bijandilo ko 1923. berš ki Vranja,ki mahala, ani Gornja čaršija.Olesoro dad o Fejza Bakić ani Vranja pe kherutnenca alo taro Končulj. Ov inje kasapi, em šukar bašalđa truba lelja kerđa orkestar aso bašaliba.O Bakija Bakić truba lelja te bašali ked injele 10 berš em but sikate ked perđa 12 berš lelja te bašali pe dadese orkestreja. Đi o dujto themutno mariba o Bakija katane pe dadeja bašalđa ko but veselja ko dizja em gava em sig ulo prešundo sar zoralo trubači. Ženinđape but terno na injele ni 17 berš em tari jekto romni isile trin čhave, duj čhija I Naza em I Zora em o murš čhavo o Fejza. O Fejza sor oleste terno grdinđa ko orkestar em barabar bašalđa e Bakija, numa o Bakija na ačađa olese o orkestar adalese so đanđa kaj olese penjako čhavo o Ekremi po zoralo trubači inje ko adava vakti.

I čhaj I Naza vakeri kaj o Bakija inje kherutno manuš em kaj manglja pe čhaven em arakljale kobor šaj adalese so na inje but khere so bašalđa ko duripe turneje em koncertija.

- Mo dad injele baro manglipe baši amen olese čhave me penjake em me pralese. Na dinđa te dičol ked inje oljamo em injele dikibe amenge, em inje ked avela taro bašaliba dikela te ovel amenca em inje anela inje amenge poklonija, so adava em ked bariljam inje kerela. Poštujnđele o doktorja direktorja o šerune manuša taro komitet. Mo dad adaleja so inje penđarutno em populano araklja buti bute manušenge taro jeri,komšije em aver Roma - vakeri I Naza e Bakijasi čhaj.

O Bakija jek vakti inje ko partizanja, palo oslobođenje I Vranja, 1944. berš sar bi ovela trubači ko askerengo orkestar.Pala adaleste inje legardo ko Niši kote inje jek masem em palo adava ki Kragujevca, kote ačilo đi o 1946, berš ked mekljele.

O Bakija ačađa neobrisivo trago ko Sabor ki Guča.Oleso orkestar jekto puti iklilo ko Sabor ko 1963. berš, em o kvalitt kova motođe ked bašalđe inje upečatljivo sova I konkurencija taro aver dizja vakerđa kaj o Vranjska bašalde nane amaterija, numa sikavde trubačija. Sa adava adalese so o Bakija legarđa o orkestar, em so na ačađa averen ko dikibe. Ko berša so ale dikljape apsolutno dominacija, taro Vranjska trubačija ko Sabor ko dragačevo O. Orkestar pobedinđa 1964, 1967, 1968. i 1971, em o Bakija lelja jekto truba 1963,1969. i 1970. Berš. O Bakija pala peste ačađa deš snimime ploče-štar singlija em šov bare albumija, ko film iklilo ko 1975. berš “Penđarena li e Pavla Pleša”.

O Bora Ćerimović injele adaja baht te bašali rametlija e Bakija.

- Savo manuš inje em trubači o Bakija,adava I daj na ka bijani nikad više.Ko agor olesi karijera injema baht em čast te bašalav ko oleso orkestar. Setinama gostujđam ko Beograd ko penđarutno hotel” Jugoslavija.”I Sala “dupke” perdi ikerđepe o “Vranjske večeri”. O Bakija dominirinđa ki scena em I atmosfera anđa đi ko tabljojba ađaar sar samo ov šaj te kerel em đanel - setinipe o Bora.

O baro vranjsko trubači manglja amalipa,kelela inje po ari karte ko kako ko Demirče kote kedenape inje o penđarutne muzičarja te kelen karte em te keren lafi. I Vranja ka setinipe taro Bakija taro ponedelniko ked inje bašali ko hotel “Vranje” kote inje em nilajesi bašta. Pe orkestreja o Bakija inje ko mundijali ki Španija ko 1982 berš kote bašalđa asi amari fudbalsko reprezentacija. Sarađujnđa bute bare muzičarenca,sniminđa perdo ploče em gostujnđa ko but teve em radijska emisije.

Mulo ko 64. berš.Ko oleso paruniba bašalđe deš pudibnase orkestrija. O Vranjanci odužiđepe aso Bakija, ko sklado em prilike sar ko šajipe – ko 2006. berš vazdinđe spomeniko ani Gornjo Čaršija, numa taro 2013. berš ki diz ikeripe memorijalno trubačko dive olese aso čast.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено петак, 09 октобар 2020 17:08

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter