Сачувајмо планету

Сачувајмо планету

Едукација младих о значају очувања животне средине веома је битан и незаобилазан сегмент у процесу очувања природе.

Нажалост, Србија се још увек не може похвалити да њени грађани имају довољно пробуђену свест о значају заштите животне средине. Али, у задњих петнаестак година видан је напредак у смислу повећаног нивоа активности на пољу еколошког едуковања.
Врло често смо сведоци да се из аутомобила који се креће непосредно испред нас избацује пластична кеса, ПВЦ боца, празна кутија цигарета…

Редовно опажамо огромне количине отпада у шумским појасевима, поред река и језера, а дивље депоније су и даље присутне.
Превентивна првенствено едукација наших најмлађих суграђана код којих ће бити развијена свест о значају и очувању животне средине, је можда почетак развијања свести о заштити животне средине кажу стручњаци.

Едукација из области заштите животне средине, као важан елемент општег образовања и културе младе генерације, мора се свакодневно развијати у породици, а нарочито кроз систем образовања.

У циљу унапређивања васпитно-образовног рада из области заштите животне средине у предшколским установама васпитачи указују на потребу властите едукације током студија, а касније и на потребу перманентог стручног усавршавања путем семинара или сарадње са друштвима за заштиту животне средине. Такође је значајно ангажовање стручног лица из ове области, који би васпитачима пружао стручну подршку у реализацији активности из области заштите животне средине.

Осавремењавање радних простора и инструмената за рад би у значајној мери олакшало васпитно-образовни рад.

Неопходно је и организовање чешћих посета природи, ботаничкој башти, природњачком музеју, националним парковима, заштићеним природним добрима, организовање школе у природи итд. У предшколским установама је од круцијалног значаја осмишљавање и увођење планова и програма из области заштите животне средине који би били прилагођени узрасту предшколске деце и на адекватан начин подстакли развој свести код деце о значају очувања животне околине.

На тај начин се млађим генерација од малих ногу развија свест о томе како чувати и штитити околину.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 18:19

Како би се предупредиле поплаве и умањиле штете, неопходно је чишћења река и водотокова у континуитету .

У речним коритима и приобаљу широм наше земље гуме, пластични и метални отпад. Немиле слике дуж токова наших река.

Наш немар. То смо ми, на жалост. У тим рекама се некада купало, пила се и речна вода, а сада смеће и хемикалије.

С обилнијим падавинама и топљењем снега брзо надођу, а због нагомиланог смећа и растиња не отичу па објекте у приобаљу, путеве и њиве, плаве.

Зато је неопходно чишћење, како грања и растиња, тако и амбалажног и кућног смеће.

Превентивним деловањем, однсо чишћењем, омогућава се нормалан проток вода  и смањује могућност да дође до плављења.

Да ли ће то бити боље зависи од грађана, од нас самих. Бацањем отпада у потоке и реке је најгори могући начин одлагања смећа. 

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 18:09

У селу Ћуковац, ниче једно од најсавременијих постројења за пречишћавање отпадних вода. Ради се о великом пројекту, једном од ретких објеката у Србији, за еквивалент становника од преко 75 хиљада.

„Почетком следеће године кренућемо са пробном производњом у тој фабрици и ми се радујемо томе. То ће бити знак да смо један велики пројекат о коме се деценијам причало у граду, реализовали. Поносни смо што ће Врање бити један од ретких градова у Србији, који ће имати своје постројење“, истиче директор јавног предузећа „Водовод“ Горан Ђорђевић.

Ђорђевић напомиње да се гради постројење за еквивалент становника од преко 75 хиљада. На постројење  је повезана и Врањска Бања, а  завршава се повезивање Сувог Дола.

„Део насеља где се граде станови за снаге безбедности има постојећи систем канализационе мреже, али је предвиђено да се изгради посебни колектор који ће отпадну воду из тог насеља, посебно из тих зграда, водити према колектору и даље према фабрици“, каже директор Водовода.

По његовим речима тај колектор ће допринети да тај стамбени блок и будући станови који ће се градити, не оптерећују постојећи канализациони слив у том насељу, везан за Француску улицу и остале.

„Након шестомесечне пробне производње, што је обавеза извођача радова, у оквиру које се спроводи и едукација радника, фабрика креће са редовним радом и тестирањем уграђене опреме, објашњава Ђорђевић и додаје да су изграђена и три пречишћивача муља, који у будућности  захтевају и изградњу спалионица муља, што је додадатна инвестиција.

Изградња фабрике за пречишћавање отпадних вода је од изузетног еколошког значаја и за Врање и за реку Јужну Мораву.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 18:04

Енергетска ефикасност представља скуп планираних и спроведених мера у циљу смањења потрошње количине енергије која је неопходна за одржавање истог нивоа услова живота и рада. За разлику од штедње која подразумева одређена одрицања, ефикасна употреба енергије подразумева да се мањом количином енергије може постићи исти или чак виши ниво комфора.

Појам енергетске ефикасности се најчешће сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје, а друго на мере и понашања.

Мере енергетске ефикасности се најчешће односе на Програме управљања штедњом енергије. Ова врста мера укључује побољашање ефикасности постојеће опреме и система, без измена у било ком производном процесу датог постројења, или у систему снабдевања енерегијом.

Побољшање ефикасности система за снабдевање топлотном и електричном енергијом увођењем нове опреме или демонтажом старе и заменом новом, енергетски ефикаснијом опремом. Ову врсту мера карактеришу неопходна инвестициона улагања којима се у кратком року може значајно повећати енергетска ефикасност, чиме се посредно, преко остварених уштеда, обезбеђују финансијска средства за повраћај инвестиције.

У прву групу мера спадају иницијативе и мере у погледу управљања и смањење потрошње и губитака енергије без промене процеса као и коришћење отпадне енергије и то: систематско и планско одржавање опреме, елиминација цурења паре, воде, компримованог ваздуха и вакуума, боља изолација топлих цеви,увођење централизованог управљања системима климатизације и грејања,инсталација високо ефкасне расвете (замена стандардних сијалица “штедљивим”), фреквентно „вођење“ великих електро-моторних потрошача ради побољшање фактора снаге електромотора, компензација реактивне електричне енергије, предгревање отпадним флуидима и инсталација рекуперативних размењивача топлоте, повраћај кондензата.

Друга група мера се односи на промене у производном процесу и увођење технолошких и техничких иновација: замена делова или целог производног постројења савременијим, реконструкција топловодних и парних инсталација, инсталација савремених високо ефикасних котловских постројења.

Рекуперације енергије из органског отпада индустрије, угоститељства и комуналног отпада ( производња и употреба биогаса и биомасе), замена индиректног сушења грејаним ваздухом директним сушењем топлим гасовима из процеса сагоревања природног гаса, биогаса или биомасе. примена когенерације - спрегнуте производње топлотне и електричне енергије из једног извора чиме се постиже фактор искоришћења примарног горива преко 85%., примена топлотних пумпи у индустрији или за системе грејања стамбених или пословних зграда и насеља.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

Последњи пут измењено четвртак, 15 октобар 2020 20:54

Депонија „Метерис“ је почела са радом 2002. године, септембра месеца и по пројекту института „Кирило Савић“ требало је да ради до априла 2017.године.

„С обзиром да смо ми домаћински пословали а и увели делом примарну селекцију отпада, одвајање пет амбалаже. Такође имамо потписане уговоре са привредним субјектима када је у питању амбалажни отпад (картон, стакло), ми то откупљујемо и касније предајемо на рециклажу. На тај начин штедимо простор на депонији а можемо да дођемо и до одређених финансијских средстава. Успели смо на тај начин три године дуже да радимо. Мислим да ћемо наставити тако да радимо до 2023.године када је планирано да буде изграђена и пуштена у рад Регионални центар за управљање отпадом“, каже финансијски директор Нела Цветковић.

„Министарка Зорана Михајловић је потписала уговор вредан 30 милиона евра за два Регионална центра за управљање отпадом у Врању и Крушевцу. На том потписивању су били и директор ЈКП „Комрад“ Зоран Димтријевић и градоначелник Врања Слободан Миленковић. Сада овај регионални центар који ће се градити бити финансира од стране KFW банке и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, делом ће бити донације. У Регионалном центру ће и све остале општине из округа одлагати отпад. Код њих ће бити изграђене трансфер станице“, истиче Цветковићева.

Овај пројекат, по њени речима,  подразумева и јачање капацитета свих комуналних предузећа на територији Пчињскох округа, где ћемо набавити нову механизацију. Затим судове за одлагање смећа за све грађане  за суви и мокри отпад.

„Биће такође и рециклаже, компостирање органског отпада. Да би било што мање отпда за одлагање на самој депонији која ће бити изграђена од четири касета и која ће бити већа од постојеће депоније „Метерис“  за четири пута“, каже Нела Цветковић и додаје да ће то бити изнад садашње депоније. Како она каже ради се о озбиљном пројекту  за који је потребно да се изгради још један додатни пут. Затим измештање далековода, ограда око целог комплекса, трака за сортирање отпада, а биће и нових радних места, озбиљно постројење за пречишћавање отпадих вода које се пречишћене пуштају у канализациону мрежу.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

Последњи пут измењено четвртак, 15 октобар 2020 15:19
Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

„Свици“ осветлили скривене емоције у актуелном тренутку пандемије - Радио Телевизија Врање https://t.co/PCQpJNYLdl via @tripplesworld
Костић: У финансијском смислу локална самоуправа је пребродила први талас епидемије - Радио Телевизија Врање… https://t.co/T6dXKFvI5g
Нови дом: Повећана потрошња због проветравања просторија - Радио Телевизија Врање https://t.co/A0Uc9mRd72 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter