Сачувајмо планету - Загађивање животне средине

Загагађивање животне средине обухвата нежељене промене физичких, хемијских и биолошких својставаа ваздуха, воде и земљишта, које могу неповољно деловати на жива бића. Загађивачи су остаци онога што производимо, користимо и одбацујемо.

С обзиром да је једно од својстава еколошких фактора да утичу једни на друге, када човек мења хемијски састав свог окружења (хемијске еколошке факторе), тада индиректно мења и све друге и утиче (најчешће неповољно) и на живи свет.

Загађивање представља промене у животној средини које угрожавају живот свих врста, укључујући и човека. Загађивач је супстанца која угрожава квалитет животне средине.

Загађивање ваздуха

Ово загађивање назива се још и аерозагађивање. Главни гасовити загађивачи су: угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, оксиди азота и метан. Ваздух загађују и чврсте супстанце попут чађи и прашине. Главни извор загађивача у ваздуху је сагоревање фосилних горива.

Смог је загађена магла. У граду је због смога често смањена видљивост, а и негативно утиче на дисајне путеве и угрожава здравље људи. Постоје зимски и летњи смог. Зими у смогу има највише чађи, оксида азота и сумпор-диоксида. Лети такође има азотових оксида, али и озона и водоник-пероксида.

Мере заштите ваздуха од загађивања

Да у ваздух не би доспели чађ и угљен-моноксид, неопходно је обезбедити да сагоревање фосилних горива буде потпуно (да постоји довољан доток кисеоника). Још боље је користити еколошка превозна средства, где год је то могуће, попут бицикла. На отворе фабричких димњака могуће је поставити филтере.Фабрички и други димњаци се праве тако да буду високи како би били што више ван домашаја људи, а и ветар је на већим висинама јачи, па је веће и мешање са ваздухом (разређивање). Све то, ипак, није довољно.

Још једна мера заштите је и пошумљавање. Биљке користе угљен-диоксид у процесу фотосинтезе, а и задрже много лоших гасова из атмосфере.

Загађивање воде

Вода се може загадити вишеструко. Загађена вода може бити комунална (из домаћинства), из индустријских постројења и са пољопривредних површина.

Утицај загађивања воде

Осим што је загађену воду опасно користити за пиће, отрови могу доспети и у ланце исхране.

Отпаци у води могу заварати многе морске животиње да су храна. Желудац се напуни несварљивим и штетним предметима и животиња угине. То се дешава и птицама које лове на мору.

Због људског немара у свету је присутна несташица питке воде, посебно у Африци, југоисточној Азији и латинској Америци. Сматра се да око милијарду људи нема приступ таквој води, а употребом прљаве и загађене воде много деце умире у свету сваког дана.

Мере заштите воде од загађења

Воду треба рационално користити и не бацати у њу смеће.

Могуће је поставити филтере, односно таложнике на местима где се отпадне воде уливају у природне воде. Ако је већ дошло до загађења, могуће га је санирати помоћу супстанци које реагују са загађивачима и дају производе мање штетне по животну средину. Слично пречишћавање може се извести и помоћу биљака и микроорганизама који прерађују отровне супстанце у мање штетне. Тај биолошки поступак се назива биоремедијација.

Некада је вода из чесме мутна, али се веома брзо разбистри у чаши. Таква вода је хлорисана, а поступак се предузима ради дезинфекције.

Загађивање земљишта

Најчешћи загађивачи су пестициди који се прекомерно користе, ђубрива, ароматична једињења, соли тешких метала и радиоактивне супстанце. Земљиште загађује и чврст отпад у коме могу да се нађу и опасне супстанце (термометри са живом, батерије, акумулатори, боце са дезодорансима, као и непотрошене фарбе, разређивачи, уља за подмазивање и слично). На земљиште утичу и киселе кише, а због крчења шума долази до ерозије.

Ерозија може бити различитог интензитета. У Србији захватила је чак 86% земљишта, од чега 28% је захваћено веома јаком, јаком или ерозијом средњег интензитета.

Утицај загађивања земљишта и заштита

Осим што директно утиче на биљке које расту из земљишта, загађивање индиректно утиче и на друга жива бића која се тим биљкама хране. Да би се заштитило земљиште, мора правилно да се одлаже отпад (па и радиоактивни). Неправилним одбацивањем отпада стварају се тзв. дивље депоније.

Осим што нарушавају изглед природи, дивље депоније су и опасне и потенцијални извор зараза.

Што се прекомерне употребе инсектицида тиче, потребно је строже придржавање прописа.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 30 септембар 2020 16:23

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Идентификовано лице које је изломило излог пекаре - Радио Телевизија Врање https://t.co/ABG92SMbi5 via @tripplesworld
Ухапшен Врањанац који је објављивао експлицитне фотографије жена - Радио Телевизија Врање https://t.co/OmWBfewCcF via @tripplesworld
Монашки симпосион се наставља, Патријарх неће присуствовати слави манастира Прохор Пчињски - Радио Телевизија Врање… https://t.co/PVgTctIyNf
Follow RTV Vranje on Twitter