Радио: Ученик репортер

Радио: Ученик репортер

Друштвене мреже

септембар 29, 2020

Када говоримо о навикама корисника друштвених мрежа, потврђено је да су тинејџери ти који најбрже усвајају нове садржаје и прате светске трендове. Ово се посебно огледа у све већем коришћењу нових друштвених мрежа и начину поступања на њима. Скоро половина младих корисника друштвених мрежа у Србији волело би да постане познато путем интернета или друштвених мрежа и то најчешће покушавају кроз објављивање својих фотографија. Међутим, ово може бити мач са две оштрице, јер неретко долази и до злоупотребе фотографија. Томе у прилог говори и недавни сценарио у Врању када је фотографије виђенијих Врањанки НН лице објављивало на порно сајту.

Професорка информатике, Јасмина Младеновић, каже да млади људи треба да буду свесни да све што се једном објави на интернету, на било којој мрежи или платформи, може да остане негде забележено и може да се злоупотреби, као и било који други податак који се остави на интернету. ''Ми личне податке, чињеница је, остављамо и банкама и свим институцијама чије услуге користимо, али генерално те ствари остављати на друштвеним мрежама није добро. ''Нормално је да што је више корисника истих, већи је и број злоупотреба,'' закључује она.

Коришћење друштвених мрежа је најчешћи вид употребе интернета, а млади су у једном истраживању навели да најчешће на друштвеним мрежама гледају фотографије, видео садржаје и слично. У Србији је Фејсбук и даље доминантна друштвена мрежа, а слично је и у другим земљама региона. Око 77 посто онлајн популације у Србији посећује Фејсбук чешће од једном дневно. Када говоримо о млађој старосној популацији узраста од 16 до 24 године према истраживању Вејв8 чак 88 посто њих посећује Фејсбук више пута у току дана, а 44 посто њих пре постују само своје слике, него слике својих пријатеља.

''Код креирања налога на било којој од друштвених мрежа, ми се слажемо са условима коришћења мрежа, ми чекирамо страну или две правилника, а највећи део нас исти и не прочита, и тиме се ми са правилником сагласимо, и ту нас фирма, платформа, информише да уколико дође до неке злоупотребе, они нису одговорни. Значи, заштитити фотографију на некој јавној мрежи, по мом мишљењу, је немогуће,'' каже професорка Младеновић.

Друштвене мреже корисници схватају веома лично показало је истраживање Вејв8. Иако су забринути за персоналне информације које на овај начин постају јавне и доступне количина информација која се оставља на друштвеним мрежама је и даље јако велика. Ту је занимљива дихотомија око жеље да постанемо познати на мрежи и наше потребе за очувањем анонимности.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Kомплетан садржај можете чути на: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-19-drustvene-mreze.

 

Инклузивно образовање је тема која је изазвала велику фаму након што је одлучено да се деца са инвалидитетом уведу у редовно образовање, уследило је затишје, учитељима је препуштено да се сами сналазе, а о њиховим проблемима и недоумицама у раду са овом децом све се мање говори. У оквиру емисије Ученик репортер причали смо о томе колико је инклузија важна и који су проблеми са којима се сусреће наставно особље.

На подручју Пчињског округа, према попису из 2011. године, број особа са инвалидитетом био је већи од републичког просека и износи 8,8 посто. Због неизјашњавања 1,95 посто становништва, сматра се да је број особа са инвалидитетом и већи. Према попису на подручју округа живи 13 хиљада 875 особа са инвалидитетом. Од којих је 7 хиљада 698 жена и 5 хиљада 977 мушкараца.

Закон о основама система образовања и васпитања представља кровни закон којим се уређује материја предшколског, основног и средњег образовања и васпитања. Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике једнако правo и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета.

У Врању постоји школа за основно и средње образовање ''Вуле Антић'' која образује ученике са инвалидитетом. Са њима ради стручно особље, педагози, дефектолози и остали специјализовани радници. У овој школи је опремљен Монтесоријев кабинет уз помоћ Израелске амбасаде, имају сензорно-терапеутску  собу, коју не поседује ни здравствени центар, салу за корективну гимнастику и спортску халу. Ученици средњошколског узраста су рапоређени у две групе, а то су текстилни  и машински смер, у складу са њиховим могућностима и потребама.

Aлександра Анђеловић, наствница текстилне групе предмета у овој школи каже да су сви ученици ангажовани са својим могућностима: ''Они могу да се уклопе у индустријску производњу одеће, да раде поједине операције шивења, не могу можда за занатску, али за индустријску свакако, и добар део њих се успешно сналази.''

''Њихове способности су мање у односу на осталу децу, али циљ нам је да их оспособимо да могу самостално да се сналазе у животу, овде и стичу занат бравара који може да им обезбеди посао, а многи су се запослили након завршеног смера,'' каже Предраг Новковић, наставник машинске групе предмета.

Ивана Цветковић, дефектолог оринофренолог, иначе заменица директора ове школе каже да постоји много деце са инвалидитетом која уопште нису укључена у систем образовања, што није добро, ни за социјализацију, ни за развој способности и вештина код ове деце. ''Родитељи најчешће имају страх када је реч о деци са тежим облицима инвалидитета, или, уколико су то нека забачена села, онда родитељи нису у могућности да доведу децу у школу,'' додаје она.

Основна  и средња школа остварују редовни школски програм, а могу да остварују и: индивидуални образовни план за ученике и одрасле са сметњама у развоју. Индивидуални образовни план је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим способностима и могућностима. Циљ ИОП-а је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.

Катарина Џољић, учитељица у Вуковој школи, каже да је искуство у раду са децом са инвалидитетом врло драгоцено. ''Ослањала сам се на родитеље и савете лекара у почетку, још пре увођења инклузије, и то је помагало, а сада након увођења ове деце у редовно образовање дешава се то да су просветни радници помало уплашени. ''Чувајући свој образ они се јако плаше својих грешака и проблема који настају када нису на сигурном терену. Тај страх је и допринео да се поделимо у просвети на оне који су за и оне који су против инклузије.''

Александра Илић, психолог у основној школи Вук Караџић каже да је у почетку било проблема техичке природе. ''Инклузија је спровођена и раније, а сада је правно уоквирена. Министарство просвете је организовало многе семинаре на којима се ми информишемо, тако да смо ту фазу превазишли.'' Она истиче да је највећа потешкоћа то што немају додатну стручну подршку.

Директорка ош Вук Караџић Марина Стојановић каже да просветне раднике брине чињеница да се број деце којој је потребна подршка у учењу повећава. Просветни радници се труде, али је потребна и подршка друштва, наглашава директорка.

Мишљења наставничког кадра и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања због поштовања права детета, за живот без дискриминације, за једнаке услове образовања, до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

Како год, као друштво важно је да поштујемо различитости, да прихватимо особе и децу са инвалидитетом као себи равне и да већ једном разбијемо предрасуде о њима.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Комплетну емисију можете чути на: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-13-inkluzivno-obrazovanje

 

 

Медијска писменост подразумева овладавање критичким и креативним вештинама, односно знањима која помажу да се повежу сложене идеје, да се стално постављају питања, препознају прави одговори, идентификују заблуде и слично. Та дефиниција је усмерена на концепт медијске писмености који полази од медија као позитивних извора информација и забаве, а за тумачење њих треба усвојити или освестити многа различита знања и вештине.

’’Медијска писменост је појам који се односи на начин на који приступамо информацијама које нам се пласирају у медијима, како разумемо те информације, како их анализирамо, какав критички став заузимамо према њима, али се такође односи и на начин на који се стварају медијске поруке. Требало би да се млади образују у том смислу и да развијају своје знање у овој области како би умели да се снађу у непрегледном мору информација јер свакодневно проводе много времена на интернету, и да знају да разграниче шта је истинито, шта је лажно, шта је корисно, шта је штетно, шта је пристојно, а шта непристојно, да се заштите од различитих негативних утицаја који их вребају, да развијају критичко мишљење, и да самим тим доносе боље одлуке у животу,'' рекла је професорка Ана Стоиљковић која предаје предмет Језик, медији и култура у врањској гимназији.

Она додаје да под утицајем медија млади и сами имају побуду да шире непроверену, нетачну, лажну или полуинформацију. ''Те информације могу да утичу на њих и на један од најнегативнијих начина а то је да вређају, оговарају, користе језик мржње, што је врло штетно за њихов развој,'' каже професорка.

Истраживање које је спроведено у Србији на узорку од више од 3200 средњошколаца, професора грађанског васпитања, студената новинарства и новинара показало је да постоји лажан утисак о степену медијске писмености међу испитаницима, а закључци су да је неопходна едукација о општој медијској писмености, о новим медијима и друштвеним мрежама, подизање свести о моћи потрошача, укључивање медија у едукације о медијској писмености, разматрање степена имунитета младих према утицају медијских манипулација, а оно што је забрињавајуће је да су ученици у истраживању показали да нису сасвим уверени да ли желе да учествују у радионицама о подизању нивоа медијске писмености.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-12-medijska-pismenost.

 

 

 

Информисаност младих је увек актуелна, али и област која је врло дискутабилна, јер у време када је младима доступан велики број информација путем најразличитијих платформи и мрежа, ипак се суочавамо са недовољном информисаношћу младих људи, или боље речено, неадекватном, јер често они црпе информације из непроверених и непоузданих извора.

„Много времена проводимо на интернету и ту се највише информишемо. Међутим, главни проблем јесте што никада нисмо сигурни да ли су информације до којих смо дошли на интернету тачне. Због тога обавезно питамо и старије, родитеље или наставнике, за мишљење“, кажу Милица Ристић и Катарина Бркић, ученице основне школе Јован Јовановић Змај.

На основу резултата истраживања Министарства омладине и спорта, већина младих себе види као заинтересоване (70%) и способне (76%) за решавање проблема, а само је трећина младих (32%) барем једном узела учешће у акцији којом је решаван неки локални проблем. Када је у питању учешће младих у раду неких организација и институција, више од 90% испитаника није члан ниједне политичке странке, ниједне организације удружења грађана (92%), не припадају црквеним организацијама (88%), ни неким од хобистичких организација (96%), ни културно уметничким друштвима (87%), нити организацијама грађана (90%). На основу наведених података, стиче се утисак да је култура активног учешћа младих у друштву данас недовољно развијена иако су управо млади у недавној прошлости били кључни у мобилисању других грађана и развоју свести о потреби за променама.

„Млади су данас боље информисани него некада, јер су стално на интернету и доступан им је већи број информација. Ипак, и поред тога и даље постоје табу теме. На томе би требало да се ради, да се младима објасни да кад год су у проблему слободно потраже информације и решења“, каже Анђела Младеновић, дипломирани комуниколог.

Закључак је и више него очигледан – информисаност младих ни дан данас није на завидном нивоу. Чини се да они знају све, а заправо, суштински, не знају ништа. Колико год ово звучало контрадикторно, плурализам медија и садржаја намењених младима често збуњује саме младе људе, који нису у довољној мери обучени да препознају садржаје који су им намењени и који су проверени и поуздани.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Комплетну емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-11-informisanost-mladih.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 28 септембар 2020 17:25

Заштита животне средине је област у овиру које се стално истиче потреба за већим ангажовањем на пољу очувања животне средине и заштите природе и нашег окружења. Овде значајну улогу имају млади људи, који морају да буду свесни и одговорни према свом окружењу и да представљају пример и млађима, али и старијима. А да ли је увек тако?

Заштита животне средине представља значајну област чији је задатак да осигура да се потребе  садашњих генерација намире тако да не угрожавају компаративни потенцијал задовољавања потреба будућих генерација.

Критичка свест према (зло)употреби животне средине и њених ресурса се јавља тек последњих деценија XX века, када долази до оснивања првих великих природних резервата, као и усвајања првих техника контроле животне средине, након читавог века индустријске експанзије која је “злостављала” природне ресурсе (земљишта, воде, шуме…) као неограничена јавна добра. Појам животне средине је први пут препознат у међународној политици на УН Конференцији о људском окружењу у Стокхолму 1972. Ова конференција је донела препоруке о стварању светског програма Уједињених нација о заштити животне околине, које су реализоване на првој следећој седници Генералне скупштине УН. Декларација о животној средини (УНЕП, 1972) истиче да ''човек има основно право на слободу, једнакост и адекватне животне услове у животној средини чији квалитет омогућава достојан живот и благостање''. Европска повеља о животној средини и здрављу, из 1989. године, наглашава обезбеђење ''гаранције права грађана на чисту и здраву животну средину'' и представља још један од важних докумената који скрећу пажњу на потребу очувања животне средине. Млади играју веома важну улогу у покушају да се одговори на ризике у окружењу и очува животна средина за будуће генерације, а може се рећи и за садашње генерације младих које очекује дужи животни век. Агенда 21, усвојена на Конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју у Рио де Жанеиру 1992, прецизира значај улоге младих у очувању животне средине: „Императив је да млади из свих делова света активно учествују у свим релевантним нивоима процеса доношења одлука, зато што оне утичу на њихове животе данас и имају импликације на њихову будућност. Поред њиховог интелектуалног доприноса и способности да мобилизују подршку, они уносе јединствене перспективе које треба узети у обзир.

 „Не бих да критикујем младе, али чини  и се ипак немају довољно развијену свест о заштити животне средине и да би свакако требало да се ради на освешћавању младих да не загађују животну околину, јер ми смо део природе, она остаје нама. Онако како се ми опходимо према њој, тако ће она и да нам врати, толико ћемо моћи да уживамо у њој“, каже наша саговорница Анђела Младеновић.

Светски извештај о младима из 2003. је посветио цело једно поглавље младима и заштити животне средине. Овај извештај истиче значај формалног и неформалног образовања о животној средини, као и значај улоге медија за преношење учења о животној средини у друштву.

Истраживање међу младима у Европској унији, спроведено у априлу 2013, показује да свега 7% младих између 15 и 30 година учествују у раду неке организације која се бави питањима животне средине.

„На младе треба апеловати још од најранијег узраста и учити их о екологији, о свему што штети нашој околини и научити их како да је не загађају, како да рециклирају и како да допринесу њеној обнови“, закључује Младеновићева.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Комплетну емисију можете послушати на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-9-ekologija-i-mladi.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

„Свици“ осветлили скривене емоције у актуелном тренутку пандемије - Радио Телевизија Врање https://t.co/PCQpJNYLdl via @tripplesworld
Костић: У финансијском смислу локална самоуправа је пребродила први талас епидемије - Радио Телевизија Врање… https://t.co/T6dXKFvI5g
Нови дом: Повећана потрошња због проветравања просторија - Радио Телевизија Врање https://t.co/A0Uc9mRd72 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter