Породица је својеврсна друштвена група, јер је био-социјална јединица која настаје према биолошким законима репродукције и према друштвеним правилима и законитостима. Њена својеврсност не огледа се само у посебном месту које заузима у оквиру друштвене структуре, већ и у значају који има за развој човекове личности.

Упоредо са променама у друштву, уочавају се и промене у породици. Мења се њена величина, структура, улоге и садржај.

Патријархална породица настала је појавом класног друштва и заснива се на власти оца као стуба породице. У њој, по тачној и строгој дефиницији, влада „строга хијерархија, заснована на полу и животном добу. У вођењу васпитног процеса доминира ауторитативан стил који се манифестује у примени репресивних мера, кажњавања деце и забрана.

За разлику од ње, демократска породица подразумева демократичност породичних односа, развијање равноправних односа између супружника, веће поштовање дечије личности и друго.

Савремена породица рађала се постепено у процесу настанка капиталистичког друштва и индустријске револуције и формирала се под утицајем индустијализације, урбанизације и општег техничког прогреса. Ово је мала нуклеарна породица чији су чланови укључени у друштвени рад и производњу ван породице и у којој се односи међу члановима заснивају на равноправности, поштовању и дубоким осећајним везама.

Понашање родитеља деци служи као модел коме она теже да се приближе и поистовете. Својим начином живота у породици родитељи преносе детету норме, вредности, обичаје, сазнања и веровања, формирајући личност која ће бити прихваћена у средини и која ће се уклопити у постојеће стандарде друштва.

Трансформација патријархалне породице у савремену огледа се у томе да долази до ослобађања породице од затворености у саму себе и уместо тога успостављају се  функционалне међузависности са друштвом и њеним сегментима. У данашње време, у нашем друштву, васпитање деце није и не може да буде лична ствар самих родитеља. И друштво и држава су дужни да прискоче у помоћ, како би олакшали напоре родитеља и створили услове за правилну негу, односно васпитање деце. Оба родитеља су равноправна пред законом, а они сами су одговорни су друштву и држави за правилно васпитање своје деце. Нови Закони штите сваког појединачног члана породице од било чије тираније и самовоље, али сваком члану друштво намеће дужности и обавезе које треба да испуни како у породици, тако и ван ње.

Иако се често прича како је патријархална породица са свим њеним особеностима ''изумрла'', морамо да признамо да у окружењима какво је наше, у малим и недовољно развијеним градовима и срединама уопште, она још увек постоји. Њено постојање не огледа се сигурно у оном облику који је изворни за овакву породицу, већ у неким ублаженим сегментима.

О томе да ли се неке форме и облици патријархалне заједнице још увек препознају разговарали смо са Николом Стојиљковићем и Ањом Ристић, матурантима Економско трговинске школе. Они су сложни да је овакво васпитање заступљено у мањој мери, али да га има и даље. ''Оно оставља последице на даљи развој личности, али оне нису увек негативне,'' каже Никола. Важно је васпитање у духу традиције како бисмо разликовали добро од лошег, исправног од неисправно, и сачували моралне вредности, али то не сме да прелази неке границе и да оде до мера забране, казни, условљавања и слично. ''Негативна страна је заосталост за модерним друштвом. Глобализација је оставила велики траг у свим сегментима друштва, па тако и у самом понашању, ни човек није остао имун на то, Уколико човек није спреман да се прилагоди новонасталим ситуацијама онда може имати проблема. Глобализација, са друге стране, води и ка губљењу националног идентитета,'' каже Стојиљковић. Овде је врло важна ствар независност младих у свим сегментима, колико год је то могуће, сложни су наши саговорници.

Према истраживању професора доктора Синише Стојановића са Педагошког факултета у Врању чак 24% младих родитеља живи у дому са својим старијима (у породици порекла). 27% људи са својом породицом живи у наслеђеној имовини, 10,6% у стану који су им родитељи купили и тек 12% у стану који су сами купили за себе и своју породицу. Претпостављамо да је ова немогућност осамостљивања доста утицала и на облик данашње породице. Старији чланови домаћинстава углавном су се у истраживању изјаснили да они имају пре свега саветодавни утицај када се ради о васпитању деце, али и тај утицај може ићи у правцу које не прати еру модерног друштва. Нажалост, у многим случајевима, улога старијих чланова породице је и у финансијској подршци, па често без пензија старијих млађи чланови породице не могу да споје ''крај са крајем''.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију можете пронаћи на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-7-patrijarhalna-porodica-i-mladi 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 15 септембар 2020 10:41

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter