Инклузивни приступ у образовању

Инклузивно образовање је тема која је изазвала велику фаму након што је одлучено да се деца са инвалидитетом уведу у редовно образовање, уследило је затишје, учитељима је препуштено да се сами сналазе, а о њиховим проблемима и недоумицама у раду са овом децом све се мање говори. У оквиру емисије Ученик репортер причали смо о томе колико је инклузија важна и који су проблеми са којима се сусреће наставно особље.

На подручју Пчињског округа, према попису из 2011. године, број особа са инвалидитетом био је већи од републичког просека и износи 8,8 посто. Због неизјашњавања 1,95 посто становништва, сматра се да је број особа са инвалидитетом и већи. Према попису на подручју округа живи 13 хиљада 875 особа са инвалидитетом. Од којих је 7 хиљада 698 жена и 5 хиљада 977 мушкараца.

Закон о основама система образовања и васпитања представља кровни закон којим се уређује материја предшколског, основног и средњег образовања и васпитања. Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике једнако правo и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета.

У Врању постоји школа за основно и средње образовање ''Вуле Антић'' која образује ученике са инвалидитетом. Са њима ради стручно особље, педагози, дефектолози и остали специјализовани радници. У овој школи је опремљен Монтесоријев кабинет уз помоћ Израелске амбасаде, имају сензорно-терапеутску  собу, коју не поседује ни здравствени центар, салу за корективну гимнастику и спортску халу. Ученици средњошколског узраста су рапоређени у две групе, а то су текстилни  и машински смер, у складу са њиховим могућностима и потребама.

Aлександра Анђеловић, наствница текстилне групе предмета у овој школи каже да су сви ученици ангажовани са својим могућностима: ''Они могу да се уклопе у индустријску производњу одеће, да раде поједине операције шивења, не могу можда за занатску, али за индустријску свакако, и добар део њих се успешно сналази.''

''Њихове способности су мање у односу на осталу децу, али циљ нам је да их оспособимо да могу самостално да се сналазе у животу, овде и стичу занат бравара који може да им обезбеди посао, а многи су се запослили након завршеног смера,'' каже Предраг Новковић, наставник машинске групе предмета.

Ивана Цветковић, дефектолог оринофренолог, иначе заменица директора ове школе каже да постоји много деце са инвалидитетом која уопште нису укључена у систем образовања, што није добро, ни за социјализацију, ни за развој способности и вештина код ове деце. ''Родитељи најчешће имају страх када је реч о деци са тежим облицима инвалидитета, или, уколико су то нека забачена села, онда родитељи нису у могућности да доведу децу у школу,'' додаје она.

Основна  и средња школа остварују редовни школски програм, а могу да остварују и: индивидуални образовни план за ученике и одрасле са сметњама у развоју. Индивидуални образовни план је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим способностима и могућностима. Циљ ИОП-а је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.

Катарина Џољић, учитељица у Вуковој школи, каже да је искуство у раду са децом са инвалидитетом врло драгоцено. ''Ослањала сам се на родитеље и савете лекара у почетку, још пре увођења инклузије, и то је помагало, а сада након увођења ове деце у редовно образовање дешава се то да су просветни радници помало уплашени. ''Чувајући свој образ они се јако плаше својих грешака и проблема који настају када нису на сигурном терену. Тај страх је и допринео да се поделимо у просвети на оне који су за и оне који су против инклузије.''

Александра Илић, психолог у основној школи Вук Караџић каже да је у почетку било проблема техичке природе. ''Инклузија је спровођена и раније, а сада је правно уоквирена. Министарство просвете је организовало многе семинаре на којима се ми информишемо, тако да смо ту фазу превазишли.'' Она истиче да је највећа потешкоћа то што немају додатну стручну подршку.

Директорка ош Вук Караџић Марина Стојановић каже да просветне раднике брине чињеница да се број деце којој је потребна подршка у учењу повећава. Просветни радници се труде, али је потребна и подршка друштва, наглашава директорка.

Мишљења наставничког кадра и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања због поштовања права детета, за живот без дискриминације, за једнаке услове образовања, до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

Како год, као друштво важно је да поштујемо различитости, да прихватимо особе и децу са инвалидитетом као себи равне и да већ једном разбијемо предрасуде о њима.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Комплетну емисију можете чути на: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-13-inkluzivno-obrazovanje

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter