Када говоримо о навикама корисника друштвених мрежа, потврђено је да су тинејџери ти који најбрже усвајају нове садржаје и прате светске трендове. Ово се посебно огледа у све већем коришћењу нових друштвених мрежа и начину поступања на њима. Скоро половина младих корисника друштвених мрежа у Србији волело би да постане познато путем интернета или друштвених мрежа и то најчешће покушавају кроз објављивање својих фотографија. Међутим, ово може бити мач са две оштрице, јер неретко долази и до злоупотребе фотографија. Томе у прилог говори и недавни сценарио у Врању када је фотографије виђенијих Врањанки НН лице објављивало на порно сајту.

Професорка информатике, Јасмина Младеновић, каже да млади људи треба да буду свесни да све што се једном објави на интернету, на било којој мрежи или платформи, може да остане негде забележено и може да се злоупотреби, као и било који други податак који се остави на интернету. ''Ми личне податке, чињеница је, остављамо и банкама и свим институцијама чије услуге користимо, али генерално те ствари остављати на друштвеним мрежама није добро. ''Нормално је да што је више корисника истих, већи је и број злоупотреба,'' закључује она.

Коришћење друштвених мрежа је најчешћи вид употребе интернета, а млади су у једном истраживању навели да најчешће на друштвеним мрежама гледају фотографије, видео садржаје и слично. У Србији је Фејсбук и даље доминантна друштвена мрежа, а слично је и у другим земљама региона. Око 77 посто онлајн популације у Србији посећује Фејсбук чешће од једном дневно. Када говоримо о млађој старосној популацији узраста од 16 до 24 године према истраживању Вејв8 чак 88 посто њих посећује Фејсбук више пута у току дана, а 44 посто њих пре постују само своје слике, него слике својих пријатеља.

''Код креирања налога на било којој од друштвених мрежа, ми се слажемо са условима коришћења мрежа, ми чекирамо страну или две правилника, а највећи део нас исти и не прочита, и тиме се ми са правилником сагласимо, и ту нас фирма, платформа, информише да уколико дође до неке злоупотребе, они нису одговорни. Значи, заштитити фотографију на некој јавној мрежи, по мом мишљењу, је немогуће,'' каже професорка Младеновић.

Друштвене мреже корисници схватају веома лично показало је истраживање Вејв8. Иако су забринути за персоналне информације које на овај начин постају јавне и доступне количина информација која се оставља на друштвеним мрежама је и даље јако велика. Ту је занимљива дихотомија око жеље да постанемо познати на мрежи и наше потребе за очувањем анонимности.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Kомплетан садржај можете чути на: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-19-drustvene-mreze.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter