Без идентитета

Без идентитета

Препознавши трговину људима, као велики проблем и криминалну активност Влада Србије је конституисала Савет за борбу против трговине људима, као најзначајније државно тело, на стратешком нивоу. Први пут Савет је конституисан децембра 2005. године, као стручно, саветодавно тело Владе, под руководством министра унутрашњих послова.
Пријављивање кривичног дела трговине људима:

  • Дежурној служби полиције (24 сата) - 192
  • Управи криминалистичке полиције: +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19; Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
  • Лично, у локалним организационим јединицама Министарства унутрашњих послова Републике Србије, полицијским управама, полицијским станицама.

 

Влада Србије је 2017. године донела нову Одлуку о образовању Савета за борбу против трговине људима и именовала чланове. Председник Савета за борбу против трговине људима и министар унутрашњих послова је 2017. године, донео Решење о образовању Радне групе за спровођење и праћење Стратегије превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава 2017-2022. године.

Радну групу чине представници министарстава и државних органа, који поседују стручна знања из области од значаја за спровођење Стратегије, док ће организације цивилног друштва које се баве проблемом трговине људима равноправно учествовати у процесу праћења, извештавања и оцењивања спровођења Стратегије.

Након спроведеног поступка, изабране су две организације цивилног друштва, АСТРА и АТИНА. На тај начин успостављено је партнерство између надлежних државних органа и цивилног сектора у спровођењу националне политике превенције и заштите жртава и сузбијању трговине људима како на оперативном тако и на стратешком нивоу.

Решењем Владе Републике Србије октобара 2017, за Националног координатора за борбу против трговине људима, именован је главни полицијски саветник Митар Ђурашковић. Избор Националног координатора је један од предуслова за спровођење нове Стратегије превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава 2017-2022. године.

Стратегија

У циљу унапређења системског одговора друштва на проблем трговине људима августа 2017. усвојена је Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава 2017-2022.  са пратећим Акционим планом за период 2017-18. Циљ Стратегије је да обезбеди поштовање и заштиту људских права, континуирани свеобухватни одговор друштва кроз унапређен систем превенције, помоћи и заштите жртва, правовремен идентификације случајева у пракси и ефикасност процесуирања извршилаца.

Такође, треба да обезбеди сузбијање трговине људима кроз функционално повезивање и институционалну изградњу капацитета свих субјеката у владином и цивилном сектору, у складу са динамиком нових изазова, ризика и претњи. 

У том смислу Стратегијом је предвиђено пет посебних циљева којим се јача партнерство у одговору на трговину људима, унапређује превенција, унапређује проактиван систем откривања случајева трговине људима, унапређује идентификација и подршка жртвама трговине људима и деца штите од трговине људима и искоришћавања у порнографији и проституцији. 

У изради Стратегије учествовали су представници државних органа носилаца ативности Стратегије, организације цивилног друштва и међународне организације. Стратегија је израђена и у складу са политикама које Еврoпска унија води на плану искорењивања трговине људима и миграција и Стратегијом ЕУ за искорењивање трговине људима 2012-2016. године.Имајући у виду значај свеобухватног одговора на проблем трговине људима, спровођење Стратегије и извештавање су део Ревидираног Акционог плана за Поглавље 24 од 24. јула 2020. године.

Центар за заштиту жртава трговине људима 

Важан део националног механизма за борбу против трговине људима представљa Центар за заштиту жртава трговине људима, који је одлуком Владе Републике Србије 2012. године основан као државна установа у систему социјалне заштите у Београду. Центар обавља послове процене стања, потреба, снага и ризика жртава трговине људима, врши послове идентификације и обезбеђује адекватну помоћ и подршку жртвама трговине људима, у циљу њиховог опоравка и реинтеграције. 2019. године у оквиру Центра за заштиту жртава трговине људима отворено је Прихватилиште за ургентни смештај жртава трговине људима, које је доступно 24 часа, капацитета до 6 корисница (од 16. године), у циљу унапређења сарадње, успешнијег сузбијања трговине људима и заштите права жртава трговине људима, Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Републичко јавно тужилаштво закључили су Протокол о сарадњи у области сузбијања трговине људима и заштите права жртава трговине људима. Протоколом су дефинисана међусобна права и обавезе страна потписница у областима идентификације жртава трговине људима, пружања помоћи и заштите безбедности жртава, превенције трговине људима и статистичког извештавања у циљу истраживања феномена трговине људима.

За пријаву сумње на трговину људима, телефон: +381 (0)63 610 590 или електронским путем: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Закључци и препоруке Националног координатора

У циљу борбе против трговине људима организоване су бројне кампање, акције, едукације, одржавани семинари, седнице и саветовања. На основу свега Национални координатор за борбу против трговине људима Митар Ђурашковић поднео је извештај на основу праћења спровођења предвиђених активности и задатака Акционог плана 2019-2020. године из кога се може закључити:

Да су одређени задаци нереално постављени, како по обиму, тако и по спроводљивости. Одређени индикатори су сложено постављени, на које се не може одговорити без дубље анализе. У више различитих активности предвиђени су истоветни индикатори, што приликом извештавања о резултатима спровођења доводи до понављања.

Као кључне препоруке за израду новог стратешког документа јавне политике, могу се издвојити следеће:

Пре израде следећег стратешког документа реално формулисати активности и задатке и сходно томе дефинисати параметре за праћење. Приликом формулисања сваке појединачне активности посебно водити рачуна да ли та активности директно-индиректно води до испуњења посебног циља, као и да се као носиоци активности препознају кључни субјекти. Приликом формулисања сваке појединачне активности институција које се финансирају из буџета препознати активности које директно доводе до испуњења циљева Стратегије и уколико су потребна додатна средства за спровођење, благовремено и системски планирати средства из буџета или донација.  Обучено 10 хранитељских породица за прихват малолетних миграната без пратње; Обучено 20 стручњака у прихватилиштима и установама за децу за рад са децом жртвама трговине људима видео материјал за обуку за запослене у систему социјалне заштите и установама за заштиту деце на тему заштите деце жртава трговине људима и просјачења.

Потребно је да институције препознају одгорност за спровођење сваке појединачне активности чији су носиоци и обезбеде ефикасно спровођење, праћење и извештавање.

Приликом дефинисања мера и активности имати у виду и препоруке Савета за борбу против трговине људима, као и препоруке међународних тела.

Приликом формулисања активности предвидети унапређење нормативног оквира, као и унапређење других области у складу са Функционалном анализом постојећих механизама сарадње надлежних органа и успостављање нових у складу са проактивним приступом, Ревизијом АП за Поглавље 24 и другим релевантним анализама и препорукама које треба да доведу до испуњења циљева Стратегије. Имајући у виду велики број субјеката Стратегије треба наставити са њиховом координацијом и сарадњом.

Потребно је развити аналитичке капацитете за праћење спровођења активности и алате за праћење прилагодити новом моделу Акционог плана 2021-2022.

Приликом израде будућег стратешког документа у складу са процедурама обезбедити учешће специјализованих организација цивилног друштва и других партнера.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 01 новембар 2021 15:45

Град Врање, иако релативно мала локална самоуправа на југу Србије и на неки начин скрајнута од важних дешавања, ипак је за разлику од многих већих градова одавно препознала значај борбе против пошасти 21. века, трговине људима.

Тај моменат, показаће каснија дешавања, помогао је у ситуацији када је Врање постао мигранстка рута и када су нека места Пчињског округа препозната као критичне тачке на мапи трговине људима.

Локална мрежа за борбу против трговине људима формирана је 2013. а актери мреже су се годинама уназад кроз различите пројекте бавили овом темом, тако да су имали добре предуслове за умрежавање.

О настанку, трајању и активностима мреже, разговарали смо са њеном председницом, Данијелом Милосављевић. 

-Локална мрежа за борбу против трговине људима формирана је 2013. године. Кренуло је то пројектом, преко неких невладиних организација и обично оно што буде преко невладиних организација траје док траје и тај пројекат, каже Милосваљевићева. Међутим, што се тиче наше мреже није био тај случај, јер сви актери који су тада чинили мрежу, и ја сам од почетка ту, препознали смо да мрежа мора да опстане на територији града и да мрежа мора да функционише у свом пуном саставу. На то су нас навеле одређене чињенице. Пре свега, град Врање се налази на тромеђи, имамо два гранична прелаза, а ту је административни прелаз са Косовом и Метохијом. Такође, у неком ранијем периоду имали смо велики број пријава које су говориле о томе да наше девојчице одлазе у Бујановац Прешево, да наводно раде.  Ту смо морали да реагујемо. Мрежу чине Полицијкса управа, Тужилаштво, Центар за социјални рад, Центар за развој локалних услуга социјалне заштите, представници града и то је био разлог, да схватимо, да морамо да вршимо превенцију када је у питању трговина људима. Сама суштина мреже је превенција, не лечење последица, за лечење последица су надлежне неке друге институције и ми то не радимо на територији града Врања.

Имали смо велики случај радне експлоатације у Чеченији, где су жртве трговаца људима били људи из нашег краја. Све то је допринело да одлучимо да наствимо да радимо и да имамо међусобну сарадњу. Тадашње руководство града Врања је решењем формирало Локалну мрежу. Формиране су тада и неке друге мреже, попут оне за борбу против насиља у породици, за вршњачко насиље, али ниједна мрежа није опстала. Сада поново враћамо мрежу за борбу против насиља у породици. Та мреже је и престала са радом када је донет Закон о спречавању насиља у породици, где су одређене институције законом повезане.

Локална мрежа за борбу против трговине људима је опстала, истиче Милосављевићева, али је почела и мигрантска криза. Наш град је означен као мигрантска рута, те смо имали велики број миграната. Ту је мали корак да неко од њих буде жртва трговине људима. Тај њихов пролазак кроз непознате земље, несигурност, кријумчарење, морали смо да будемо на линији задатка.

Уколико за некога постоји сумња да је жртва трговине људима, смештамо га у Сигурну кућу. То је тренутно измештање у безбедно окружење, док не добије статус жртве. То су институције које су по својој делатности део мреже. Уколико дође до сумње да је неко жртва трговине људима, полиција мора да измести жртву на безбедно место.

Зашто да идемо са процедуром да Центар упућује захтеве, па да се чека одлука? Мрежа тако не ради, већ се иде по скраћеном поступку. Таква особа се измешта и смешта у Сигурну кућу. Контактира се Здравствени центар да се обави преглед, тужилац ради истрагу, али зна где му је жртва и увек му је доступна. Имамо скраћени поступак и помажемо људима. Наглашавам, да је мени много битна прва функција мреже, а то је превенција.

Стална и перманентна едукација младих људи, нарочито деце у средњој школи, јер они мисле да много знају. Добро је када дође неко ко има ауторитет да одржи превање да их упозна са опасностима, начинима врбовања, ко може да постане жртва и да знају коме могу да се обрате, ако постоји сумња. Они науче да могу да се обрате било коме из мреже.

Имали смо такве случајеве, иако је трговина људима тешко кривично дело, где су жртве изузетно уплашене. Постоји податак да 99 посто жртава трговине људима неће да пријави или не сме да пријави трговца, јер су уплашене да ће им нанети неко зло, њима или њиховим члановима породице, објашњава Милосављевићева.

-Желели смо да нам пријављују сумњу на трговину људима и други, а не само жртве и зато смо радили едукације са професорима и наставницима у средњим школама. И из једне средње школе је дошла пријава. Ту смо добро одреаговали и спречили трговину људима. Они морају да знају који су индикатори, како би препознали да је неко дете у неком проблему. А то се преопозна тако што дете одступа од уобичајеног понашања. Углавном се ради о неком сексуалном насиљу, о сексуалној злоупотреби младе особе, јер не може неко са 15 или 16 година зрело да размишња и да расуди шта му се дешава. Некада није свесно да је у неком ланцу трговине људима, не препознаје опасност. Добије неки добар мобилни телефон, гардеробу, али када се зна материјално стање, породично окружење, а одступа се од свега тога, то значи да неки други извор постоји. Тако се препознају потенцијалне жртве или жртве, објашњава председница мреже.

 

 

-У акцијама које организујемо, управо то показујемо. Не жртву везану у ланце која нема слободу кретања, већ младу дотерану особу, а жртва је трговаца људима. Оне трговцима њима служе за модерну проституцију, а у ланцу су трговине људима, слобода им је ограничена. То није класична проституција. Зато је битна превенција.  

Интернет је огромна претња за нашу децу. Она воле да буду у току, да имају што више пратилаца, да их има на више друштвених мрежа, да су популарни, али морају да схвате, и то се односи и на дечаке и на девојчице, да од тих хиљаду пратилаца, бар је 10 предатора. То су они људи који врбују и који би да увуку неко дете у ланац трговине људима. Ту мора да се води рачуна ко се прихвата за пријатеља, које се слике објављују. Нисмо популарни уколико имамо већи број пратилаца, него уколико нас прихвата наша средина, наша околина, потенцира Милосављевићева.  

-Од прошле године смо почели да причамо и о радној експлоатацији, јер смо имали на терену случајеве радне експлоатације. Конкретно је то била сарадња између Републичке инспекције рада и Полицијске управе. Они су у ноћним баровима наишли на особе које су биле у положају жртве, живеле су у крајње нехуманим условима, радиле су за бедне наднице и на тај начин доспеле у дужничко ропство. Послодавац им је говорио да морају да плате храну и смештај, а мале дневнице то нису дозвољавале и жртве никада не могу да врате тај дуг. Жене се углавном експлоатишу у ноћним баровима, а мушкарци у пољопривреди, грађевини и у тежим физичким пословима.

Највећи успех Локалне мреже за борбу против трговине људима је њена одрживост, препознатљивост и видљивост. Видљивост не само на територији града Врања, већ и шире, на територији Републике Србије. Републичко Координационо тело за борбу против трговине људима нас је препознало, као мрежу која одлично ради и увек нас позива да будемо пример добре праксе и другим градовима, у Србији. Сада смо позвани да будемо и пример добре праксе у Републици Српској. Њихов координатор је ступио у контакт са нашим и он је предложио Врање, речима „само Врање да вам дође и да вам кажу како и на који начин мрежа треба да ради и како опстаје и шта ради“. То је конкретан доказ да смо видљиви. Ми смо видљиви и на међународним скуповима, али је то краткотрајно. Ово је конкретно, јер излазимо из оквира не само града, већ и Србије.

Ми смо спона између дешавања и одласка жртве на безбедно место. Помогли смо и у време короне. Укључивање што већег броја институција у саму мрежу је циљ и крајње озбиљно схватање мреже. Конкретно мислим на образовање, неопходно је да се укључе у рад мреже.

Медији су најбитнији да би прича стигла до грађана и врло нас често позивате и врло често причамо на ову тему. Ко прочита ову причу, можда ће схватити да је у опасности. Захваљујући овом разговору знаће и како да реагује, макар то била једна једина особа.  Министарство културе и информисања је препознало да су медији врло битан сeгмент у борби против трговине људима, јер сиви подаци кажу да је број жртава и десет пута већи него што су званични подаци, закључује председница мреже.    

АСТРА

У заштити жртава трговине људима истакла се невладина организација Астра, која од 2002. године води „СОС телефон“ доступан 24 часа, седам дана у недељи и „Дневни центар“ у коме се реализују различите активности, сваког радног дана од 12-18 часова. Услуге које се пружају у оквиру програма АСТРА СОС телефон као и услуге које се нуде у оквиру директне помоћи жртвама које су преживеле искуство трговине људима и њиховим породицама, обухватају: подршку породици укључујући и потраге за децом чији је нестанак пријављен путем броја 011 116 000; психолошку, медицинску, техничку помоћ и активности којима је циљ побољшање економског потенцијала, запошљивости и едукације. Осим тога, путем АСТРА СОС телефона грађани могу да добију информације о могућностима за легално школовање и рад у иностранству и правне савете везане за запошљавање у Србији и иностранству, тј. проверу легитимитета послодавца, дестинација и понуђених уговора.

‘’Систем се споро мења, али има помака, нарочито када се сетимо како је било пре 20 година, каже Христина Пискулидис, менаџер за сарадњу са медијима Астре. Помак је направљен 2006. године када је трговина људима призната као посебно кривично дело. Пандемија је утицала на токове трговине људима, јер су границе биле затворене. У Србији се развила трговина људима ради радне експлоатације, јер је много људи остало без посла, па су самим тим и били у већем ризику да постану жртве. За чак 90 посто се повећала трговина људима ради радне експлоатације, такозвана интерна трговина из града у град. Имали смо пример у Шапцу у једном ресторану, такође у Новом Саду, а најегзакнији је откриће радне експлоатације код једног угледног домаћина у Војводини, где су људи били 10 година затворени, без основних услова за живот и та прича је само загребана. Сигурно је да има још таквих случајевима у неким забитим крајевима. Трговина људима треба да се посматра као системски проблем, јер је треће најпрофитабилније кривично дело, које подразумева и криминал и корупцију. Жртве нарочитo жене, показало је истраживање, које живе у средини пуној насиља, бежећи од тог насиља опет заврше у другом насиљу, где не препознају да су жртве трговаца људима, јер релативизују тај проблем, с обзиром на предходно искуство. Мора да се ради системски, на превенцији и едукацију у школама, са младима са наставницима.

Кровна организација Центар за заштиту жртва у свом Прихватилишту има капацитете за 6 одраслих особа и 3 детета, што је недовољно, а и оно је затворено. Зато је неопходно да држава издвоји више пара, ако жели да се заиста бори са овим злом, иако нисмо најгори на свету. Пример Холандије показује да сарадња цивилног сектора и државе даје резултате, јер је тамо у прошлој години евидентирано 1.000 жртва трговаца људима, не зато што их тамо више има, него се више системски ради на откривању,’’ објашњава менаџерка.

‘’Астра се конкретно бави конкретним проблемима годинама и то је оно што нас издваја, истиче Пискулидисова. Ми бринемо о жртвама и када изађу из ланца трговине људима, да се не осете сами и да им пружимо сваку врсту помоћи. Казна за кривично дело трговине људима је од 3 до 12 година, нажалост, скоро 50 посто жртава одустане током процеса и све се заврши као посредовање у проституцији са далеко мањим казнама, чето само наногица, јер то више одговара нашем правосудном систему. Астра дирекно комуницира са жртвама, путем директног СОС телефона и наставља рад са њима и после процеса. Преко 300 пакета помоћи смо прошле године упутили жртвама, јер немају од чега да живе. Ми извештавамо и међународну заједницу преко Стејт Депатмента и Савета Европе, јер се у овом кривичном делу крше основна људска права. Системска помоћ и рад у свим сферама друштава су пут изласка из трговине људима. Међутим, ти људи су истинске жртве и ту има доста посла. Ми ћемо ове године добити и Националног известиоца за трговину људима.  

Опаснос је интернет, где је процес врбовања мање видљив , где се највише жене и девојке уцењују снимцима и сликама и где су присустни лажни огласи за посао. Постоје и портали који се баве оглашавањем и на њима је велика одговорност, јер би требало сваки оглас да провере и то треба да контролише полиција. Људи треба да знају да могу да се јаве Астри и када желе да провере неки оглас за посао, да провере да ли та фирма уопште постоји у АПР-у, да провере уговор. Људи могу да се јаве Астри и онда када мисле да постају жртве, али не препознају ситуацији. Астра помаже  и да се након проласка кроз ланац трговине, да се жргве школују, запосле, да њихови ближњи превазиђу ситуацију. У Астри ради 10-оро запослених, али имају правне тимове, адвокате, лекаре који са њима сарађују и пружају сву неопходну помоћ. Астра гарантује да су сви позиви анонимни и да нико неће доћи до података о којима говоре грађани када позову СОС телефон, каже менаџерка.’’

Подаци које нам је Астра предочила су заиста поражавајући. У првој половини ове године, 26 људи је регистровано као жртве трговаца људима, 21 жена и 5 мушкараца. Сексуално је експлоатисано 15 људи, 13 жена и два мушкарца. Прошле године било је 59 жртава, међу њима 24 детета, 16 су била жртве сексуалне експлоатације, 50 посто млађе од 18 година, имале су 12, 13 и 15 година.

АТИНА

НВО Атина је организација ангажована на програмима свеобухватног социјалног укључивања жртава трговине људима и других видова екплоатације кроз приступ заснован на поштовању људских права, уз пуну партиципацију, сагласност и сарадњу корисника и активно укључивање државних институција како би систем помоћи постао одрживо решење за потпун опоравак и пуну интеграцију.

Kроз програме подршке корисницима обезбеђују различите програме подршке укључујући и медицинску, психолошку, правна, подршку у образовању и решавању грађанско-правног статуса, привремени смештај, породично саветовање и медијацију, програме економског оснаживања, рад при групи самоподршке као и едукативне и друге радионице.

"Пандемија је доста утицала на трговину људима генерално,’’ каже Андријана Радојчић Недељковић, координаторка АТИНЕ.  Поред тога што су се променили начини на који трговци врбују своје жртве и преселили у дигитални простор, променили су се и облици трговине људима по заступљености. Није дошло до нових облика трговине људима, већ је економска криза, која се догодила са самим почетком пандемије, довела до тога да радна експлоатација достигне можда и највеће размере, да угрози велики број становника, не само Србије, већ и других земаља, поготову земље које су у економски неповољнијем положају у односу на развијене земље, као што је Србија. Њени грађани и грађанке посебно су у ризику да постану жртве радне експлоатације у будућности, тражећи начин  да се опораве од економских последица пандемије’’, објашњава координаторка. 

''Највећи препреке у искорењавању трговине људима леже у непрепознавању узрока трговине људима. Један од најчешћих узрока трговине људима, јесу дискриминација одређених друштвених група, непрепознавање рањивости, које одређене друштвене групе имају и сиромаштво и други економски изазазови који погађају управо те друштвене групе. Ако желимо да говоримо о искорењавању трговине људима ми морамо да таргетирамо узроке, да се бавимо узроцима и да смањујемо шансе и могућности да било ко постане жртва трговине људима. Да радимо на превенцији ризика, а та превенција ризика креће од тога да се са децом и са најмлађима разговара о овом феномену, да се не избегава разговор на ову тему, да се не негира постојање трговине људима. Ми доста улажемо и сматрамо важним рад са најмлађима и рад са децом, не само на тему тога како да се они заштите од трговине људима, већ и како да препознају и како да раде на разбијању стереотипа и предрасуда који доводе до тога да нема довољно препознавања.

Атина се годинама залаже да је потребно бавити се кореном овог проблема, односно да је потребно радити на разбијању предрасуда и стереотипа, како о жртвама, тако о самом кривичном делу. Ово није кривичне дело које се дешава тамо негде, већ се дешава овде. Ово није кривично дело које се са једнаким шансама може десити свакоме, ово кривично дело се чешће дешава женама, девојчицама, нарочито женама и девојчицама које долазе из угрожених, маргинализованих и невидљивих друштвених група, а то су свакако жене и девојчице са искуством насиља, жене из руралних, изолованих подручја, без образовања, које живе у сиромаштву, оне које немају једнаке шансе за проналажење запослења, за интеграцију и за напредовање.

Атина се издваја по напорима које улаже у економско осамостављивање и оснаживање жена, не само које су жртве трговине људима, већ и оне које су у ризику да постану жртве трговине људима. Један део тога чинимо кроз наше социјално предузеће Багел Бејгл, други део се односи на повезивање и са другим компанијама из приватног сектора и са одговорним предузећима. Имамо и дугорочне програме подршке који се спроводе и којима је циљ да им се у потпуности пружи подршка за укључивање у редовне токове.

Удружење Атина препознаје значај рада са младима, са младима на локалу посебно. Спроводимо различите акције и активности, и израдили смо платформу којој је циљ да се млади информишу о томе на који начин могу препознати жртве трговине људима, на који начин се могу заштити и шта треба да знају о самој трговини људима. Платформа је настала уз подршку Савета Европе и ЕУ. Израђен је видео промотивни материјал који су млади сачинили за своје вршњаке говорећи о томе  шта је за њих трговина људима, ко су жртве и како се може помоћи младима и свим жртвама трговине људима“, каже координаторка.

 

 


С.К. је угоститељски радник из Врања и има богато искуство рада у иностранству. Радио је у Црној Гори, Швајцарској и Хрватској. Прича да је најгоре прошао у Црној Гори. ''Далеко им лепа кућа, најгори су, каже, никада више нећу отићи тамо, само пуком срећом нисам постао жртва,'' присећа се првог одласка.

„Познавао сам људе који су ме позвали да идемо и да радимо у Црној Гори. Прича је била добра, газда тамо има ресторан, имаћемо смештај, али неће нам бранити, ни да сами нешто зарадимо.Охрабрени кренули смо комбијем, потерали и робу, највише је било кромпира. Стижемо у месту Зеленика, а тамо нас чека киоск, који још увек није постављен, па прво што радимо, копамо и намештамо објекат, који није ни близу ономе што нам је обећано. Са послодавцем комуницирају моји познаници из Врања, који врло брзо схватам, нису дошли да зараде. Интересује их само чаша. Они ће и напустити посао нешто касније, пре времена и вратити се у Врање раније, а мене и још једног колегу препустити судбини. Наводни послодавац није хтео ни да чује да нам помогне, рекавши да је све платио нашим колегама и тако смо остали без пара и без посла, у туђој земљи препуштени судбини. Газда смештаја, који је био све, само не смештај и где су нам мерили количину воде за туширање, ''по две капи свакоме,'' почео је да нам прети. Знао сам да претње нису у празно, чудни људи су долазили код њега, ни очи им нисмо видели, увек су носили велике црне наочаре и златне наруквице. Преварили су нас наши суграђани, нису ми баш били пријатељи, али знао сам их. Нисмо смели никоме ни да се жалимо, нисмо били пријављени, а одласком наших суграђана, послодавац је затворио трафику. Нисмо имали пара да купимо карту за повратак, ни да платимо смештај, али остао је кромпир... Били су то тешки дани, али када се човек нађе у тако опасној ситуацију, мозак ради боље и брже,'' прича С.К. и на лицу му се појављује осмех. 

''Узмемо онај кромпир, очистимо и почнемо да правимо и продајемо помфрит на самом шеталишту у једној малој фритези. Тада, у то време баш су деца из Србије долазила у то место на одмор. За три дана зарадили смо за карте и смештај и брзином муње побегли из Црне Горе. Бројао сам дане до повратка, мислио сам да се никада нећу вратити и да ће ме газда смештаја можда некоме и продати, јер је стално претио. Ноћима нисам спавао и ником не би пожелео да тако нешто доживи,'' са тугом прича наш саговорник.

Нажалост, посла и даље није било и после неколико година опет је отишао у Црну Гору, овога пута у леп и екслузивни ресторан поред Тивта, где је каже “долазила само богата клијентела. Зато сам и отишао тамо, јер сам унапред све видео. Но не лези враже, све лепо, али на самом почетку проблеми. Послодавац нас не пријављује, а колеге из других земаља нас саветују да то не смемо ни да питамо. Услови за рад су били одлични, кухиња нова, све удешено, али посао уместо 8 сати, траје и по 17, а нико не сме да се буни. Једног младића из Ниша, пребили су од батина наочиглед свих нас, само зато што је питао за плату. Када се појави инспекција само чујеш неко виче, бежи инспекција и онда скачеш, кроз прозор и бежиш главом без обзира. Тако сам једном упао у неке коприве, сав сам био у отоцима. Свашта сам се тамо нагледао, долазиле су и младе жене из Босне и уместо да раде као конобарице, газда их тера да шетају пред његовим друштвом, да их одмере какве су. Готово одмах заврше у његовом кревету, а ако неће, више их не видимо, не знам шта се са тим младим женама дешавало, после. Од првих пара које сам добио и то само за 8 сати рада, где ми је одбијен и топли оброк, купио сам карту и то тако што сам замолио једног познаника да оде до аутобуске станице  и да ми он набави карту. Побегао сам главом без обзира, за мој одлазак су сазнали тек када сам прешао Подгорицу. Све до уласка у Србију, бојао сам се да ће кренути за мном'', прича С.К. Каже да је радио и у Швајцарској на црно, током недеље, ноћу у обезбеђење, а за викенде ромске свадбе, али да тамо никаквих проблема није имао. Уназад већ неколико година ради у Хрватској, пријављен је и нема никаквих проблема, јер му је послодавац бивши спортиста. Има и тамо такозваних газди, који не пријављују људе и свашта се дешава, али каже, он је имао срећу.

 КИШНИ ДАНИ ....

Још један наш суграђанин, угоститељски радник Д.Р. нам преноси своје искуство о раду у иностранству, такође у Црној Гори, али сада у месту Жањице, излетишту, недалеко од Херцег Новог. Место је скрајнуто и до њега се најбрже стиже чамцем, може и аутомобилом, али је пут веома лош. Д.Р је тамо отишао преко познаника, уз сва могућа обећања, а вратио се тако што је побегао у комбију за доставу намирница.

''Дошли смо па скоро без динара у џепу, јер смо се надали да ћемо зарадити. Јул је био углавном кишовит, тек по неки гост наврати, јер нисмо поред магистрале. Послодавац не комуницира са нама, не тражи папире, нема пријаве. Инспекција не долази. Хранимо се у ресторану у коме радимо, али су оброци слаби, нема гостију, па се и не набавља, једемо оно што се нађе. Тако прође први месец. Време за исплату, а од исплете скоро, па ништа. Послодавац нам саопшатава, да немамо дневницу за сваки онај дан када је падала киша, јер каже ништа нисмо радили, још нас је при том и хранио. Платио нам је само неколико дана када је грејало сунце и када је на плажи било гостију. Сви схватамо да смо преварени, али немамо ни могућност да одемо. Осећамо се да смо заробљени, што се и потврђује, немамо ни аутомобил, а ни чамац, а и да имамо не би знали шта са њим да радимо. Послодавац о томе са нама неће ни да разговара. Осећали смо се као на робији и што је време више пролазило, притисак је био све тежи. Схатили смо да од нашег посла и зараде неће бити ништа, но чинило се, ни од слободе. Одлучио сам да како знам одем са тог места. На памет ми је пало возило које нам је свакодневно довозило храну и док је достављач решавао папире, ја сам се сакрио у том возилу. Тако сам се докопао копна и уз оно мало пара што сам имао вратио се у Србију. Касније сам сазнао да су колеге који су остали, покушали на исти начин да побегну, али нису успели. Морали су да раде до краја сезоне, а и данас не знам како се све то завршило“,  присећа се Д.Р.

СИРОМАШТВО

Трговина људима ради радне експлоатације, модерно ропство или радно ропство, нашло је упориште у земљама у транзицији и преласку из социјалистичког у неолиберални капиталистички поредак. Положај радника се погоршао, велика је понуда на тржишту, а она појефтињује радну снагу.  Радник постаје роба, као што је и његов производ.

У том смислу у Пчињском  округу, који је привредно недовољно развијен, са општинама које су девастиране и високом стопом незапослености око 11 посто,  присутно је сиромаштво, као један од главних узрока, који доводи до радне експлоатације. Евидентно је и исељавање становништва које напушта округ и одлази у иностранство у потрази за послом.  Не постоје обједињени подаци о броју људи који се привремено или за стално исељавају, проблем је очигледан и распрострањен. Планирани попис ове године требало би да да одговор на питање колико је грађана напустило Србију, а у прилог томе говори и пробни попис који је рађен и који је показао пад броја становништва у Србији, уз такође ниску стопу  наталитета. Становништво одлази најчешће да ради у грађевинској индустрији, али има и доста возача камиона, аутобуса, различитих занатских занимања, угоститељских радника,  као и медицинских. Потврду тога налазимо у подацима Филијале НСЗ, где су занатска занимања у дефициту.

Жене, мушкарци, па чак и малолетна лица, која су спремна да раде у иностранству, често постају жртве трговине људима, према истраживању Стејт департмента о модерном ропству на територији Балкана, рађеном 2019. године. Ово истраживање, показало је да се и даље у нашој земљи мало говори о овом проблему, што потврђује и наша прича. Ни један од саговорника није желео да се знају његови подаци, један није пристао на фотографисање, а други је пристао, али под условом да му се не види лице. Разлози су вишеструки и о њима и не желе да говоре, али се у разговору са њима осећа и нека врста страха, од људи од којих су побегли. И то није без разлога, јер према званичним подацима у Црној Гори је у права четири месеца 2020. године регистровано више од 40 жртава трговине људима.

 

Последњи пут измењено понедељак, 11 октобар 2021 14:07

Срела сам га у граду, почетком лета, шепао је. Око десног глежња завој, нога отекла, једва хода. Знамо се још из младости, знам и да нема посао, сналази се. У ранијим сусретима причао ми је да иде, да ради у земље бивше СФРЈ. На моје питање шта му се десило, са огорчењем прича своју причу.

Преко познаника са којима је раније радио у Босни, сазнао је да неки предузимач тражи људе за рад у Словенији. По занимању је бравар, но током година које је провео радећи свуда по мало, научио је и доста тога из области грађевинарства. Целе зиме је чекао да почне сезона, да коначно нешто заради, цела породица је у тешком финансијском стању, а дошло је и унуче. Организовали су се и пријавили, имали су само број мобилног телефона човека из Београда. Ипак, били су опрезни. И раније је одлазио тако, јављајући се на огласе или преко познанстава и свашта му се дешавало. Повезали су се и склопљен је договор, одлазе на три месеца да раде у Словенију. Овога пута имају у рукама потписан уговор, и због тога осећају сигурност. Имају папир. Креће посао, ради се на згради. Четврти дан је био кобан по мог саговорника, тешка врата падају му на ногу. Повреда је тешка, неколико прелома стопала, није успео да извуче ногу. Да је још мало закаснио врата би га убила, присећа се тих тешких тренутака и видим да му поглед скреће у прошлост у бол који је претрпео. Уследили су: Хитна помоћ, болница, лекари.

Потрајло је то неколико дана, а онда са гипсом на нози поново на градилиште и ту почињу невоље. Надзорник му пребацује да са три дневнице не може да му покрије трошкове лечења и да захвали доброј вољи послодавца, што ће му платити трошкове лечења и боравка у болници. Од зараде дакле ништа, од боловања такође. На његове молбе не реагују, чак и прете. Такав им не треба, лечење ће потрајати, а то мора сам да плати. Мој саговорник се позива на уговор, но висперни надзорник га подсећа да прочита уговор. И да, на папиру нема ни помена о здравственој заштити запосленог. Послодавац је у праву. ''Нисам добро прочитао, нисам се о свему распитао,'' каже мој саговорник, ''било ми је важно само да имам посао. И ето тако, сада немам посао, а немам ни здраву ногу, морам сам да плаћам трошкове лечења'', резигнирано прича, са болом на лицу, тугом и препознатљивим безнаћем. Он је већ прешао 60-у, чак и после опоравка, нема чему да се нада у граду у коме се родио и одрастао. Занемела сам. Док седимо на клупи, јер смо због његове повређене ноге у међувремену пронашли слободну клупу, присећам се да ми је раније причао о одласку у Босну на рад. Тада је уговор о раду потписао у Врању, са обећањем да ће сви они уговоре добити када дођу на градилиште, јер је послодавац тамо и тамо ће потписати. Три месеца на градилишту у Босни, никакве уговоре нису добили, иако су тражили. Срећа у целој тој причи је била да су били здрави и да су дневнице, иако мање него што је писало у уговору, јер су им одбијали за смештај, како тако добијали. Неко ће рећи, добро је прошао, могло је да буде и горе. Но, ко има право да тргује нашим здрављем?
ЗАШТИТИ СЕ !
Нема лаког посла и лаке зараде, а једна од мера заштите је управо избегавање таквих прилика и позива. Ко се, ипак, одлучи да се јави на оглас обавезно треба да провери његову позадину, агенцију и посаветујте се са родитељима, адвокатом, полицијским службеницима који се баве том проблематиком. Пре ступања на посао неопходно је да се успостави контакт са послодавцем. Понуђени уговор треба добро прочитати и разјаснити. Уколико и најмања ситница није јасна, не треба потписивати уговор. Некада је неопходно да се потражи и помоћ адвоката у разјашњењу појединих делова уговора, за које просечан грађанин и није стручан. Старо правило да на уговорима не читамо оно што је написано ситним словима, најскупље кошта.
Веома практични савети када је у питању заштита пре одласка на рад у иностранству су и обавезно копирање докумената, пасоша, виза, уговора, адреса, броја телефона на који ће особа која одлази на рад у иностранство бити доступна. Тај број треба обавезно поверити родитељима, рођацима или пријатељима у које се има поверење.

Такође је и те како добро оставити и податке особа са којима се путује, агенције, особа преко којих је посао уговаран у иностранству. Све је то неопходно оставити родитељима, рођацима или пријатељима. Знати бројеве телефона наше амбасаде у земљи у коју се путује, бројеве телефона рођака и пријатеља који тамо живе, некада је од животног значаја. У ери интернета пожељно је знати и места у којима се налазе амбасаде, конзулати, разна представништва наших фирми.  
Документа свако треба да чува са собом да их не даје другима, осим службеним лицима, као и копије докумената. У случају губитка оригиналних, на основу копија врло брзо се добијају нова документа.Сви који одлазе на рад у иностранство треба да занају да туристичка виза не поразумева и дозволу за рад у иностранство. Пре поласка на пут копије важних докумената треба послати себи на мејл, што може бити од велике користи у непредвиђеним околностима. И поред посла треба наћи време за звање  ближњих у земљи.Одржавање контакта у ери интернета, подразумева, да се позиви могу лоцирати, чак и у случају да и поред свих заштита, неко постанете жртва трговаца људима. Лопови су се испраксовали, па није лоше носити лажни новчаник, напуњен папирима, а новац чувати на сигурном месту, код себе, не у заједничким сефовима. На рад у иностранство не треба кретати са накитом, па макар то био и венчани прстен.

ОПАСНОСТ!!!
Све ово неопходно је због препознавања опасне ситуације, ситуације у којој свако од нас може да постане жртва трговине људима.
Дакле, важно је да ли поседујемо лична документа? Уколико нам је неко под било којим изговором одузео документа, можда само да нас пријави филијали ПИО или полицији, важно је и да нам их врати, никако да их задржава, под било каквим изговором. Питање којесвако треба да постави себи, када оде да ради негде је да ли се бави послом за који се пријавио или ради нешто друго и да ли је сам одлучио да ради други посао? Ако није да ли и како на који начин му је то промењено, да ли му је наметнуто? Да ли смо плаћени за то што радимо? Уколико нисмо плаћени или не можемо да напустимо посао који радимо, то је већ опасна ситуација. Ако се одуговлачи са плаћањем дневница, ако се пропушта термин повратка у земљи, под различитим изговором, да ће послодавац накнадно платити, да није стигла уплата, да не иде аутобус, то су све знаци за узбуну. Уколико се почене са претњама нама или нашој породици, уколико нас неко уцењује, то је сигуран знак да смо на мети трговаца људима. Закључавање, патња, присмотра, трагови физичког насиља, страх, депресија, су већ сигурни знаци да смо жртве трговаца људима.
СКУПИ СЛАДОЛЕДИ ?
Посебне су мере заштите када су у питању деца. Како да се заштите и како да препознају ситуацију у којој могу постати жртве трговаца људима?
Основно правило је да деца не прилазе непознатим колима, чак и када нека лепа тета хоће нешто да их пита или када све звучи и те како пријатељски '' брате да те питам нешто''. Децу треба учити да не прилазе ни када им се нуди примамљиве ствари попут чоколаде или јефтиног накита. Такође је важно да не напуштају школско двориште на позив непознатих људи, који нешто или некога траже. Деца су искрена у својим поступцима и верују да су и људи са оне стране дворишта исти. Учити их да се на путовањима и екскурзијама не издвајају из групе ни под каквим изговором. Ни под изговором да се попије кафица у оближњем кафићу, да се иде у оближњи ресторан или бутик. Такође нема истраживања непозантих усамљених места ''соло'', само у групи, па чак ни пијаца или рушевина. Деца треба увек да су у контакту са родитељима,  да они знају где су и са ким иду. Родитељима треба да дају бројеве телефона другова и другарица, а они са њима да успоставе контакт. Иако сви ови савети делују познато и свакодневно, па и као ситнице, пракса је показала да су управо те наизглед безазлене ствари биле пресудне у случајевима када су, нажалост и деца постајала жртве трговаца људима.


 

 

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 08 октобар 2021 09:46

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter