ТРГОВИНА ЉУДИМА: Глобални феномен

Трговина људима је глобални феномен који погађа све земље – земље у политичкој и економској транзицији, неразвијене земље и земље у развоју, земље у рату и постконфликтне земље, које се појављују као земље порекла и транзита жртава, као и економски развијеније земље које се појављују као земље дестинације. Термини „земља порекла“, „земља транзита“ и „земља дестинације“ нису апсолутне категорије – једна држава може, у конкретним случајевима, имати различите улоге. Такође, економска развијеност и богатство земље дестинације се не могу посматрати независно од ситуације у земљи порекла.

 

Трговина људима - продаја и куповина човека

 

Трговина људима подразумева продају и куповину, тј. држање неке особе у циљу њене експлоатације, као и све друге радње које могу бити део тог процеса (нпр. превоз, скривање, чување и сл.). До експлоатације увек долази и експлоатација се увек одржава употребом силе, претње, преваром, злоупотребом овлашћења и или злоупотребом тешког положаја, отмицом или на неки други начин. Kада се ради о трговини децом, није важно које средство је употребљено, тј. говоримо о трговини људима иако није било елемената претње, принуде, злоупотребе положаја и слично. Такође, пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и да је то кривично дело.

 

Трговином  до зараде

 

Циљ трговине људима је остваривање зараде или неке друге користи кроз експлоатацију, било да се ради о сексуалној експлоатацији, принудном раду, принудном просјачењу, принуди на вршење кривичних дела, илегалном усвојењу, принудним браковима, трговини органима или неком другом облику. Један од уобичајених стереотипа је да трговци људима своје жртве излажу искључиво сексуалној експлоатацији, те да су само жене и девојчице угрожене, а занемарују се други облици експлоатације, као што је радна експлоатација, чије су жртве најчешће мушкарци.

 

Први документ

 

Међународне институције признају постојање трговине људима као међународног проблема. Оне чак истичу да се ради о једном од најуноснијих послова организованог криминалитета. Зато је трговина људима постала предмет разматрања током деведесетих година двадесетог века, када је и интензивиран рад на проналажењу адекватних механизама за њено сузбијање и спречавање. Од тада је усвојен велики број препорука, резолуција, конвенција, протокола и декларација, које су утицале да трговина људима постане забрањена и проскрибована делатност, како на међународном, тако и на националном нивоу.

Први међународни документ који целовито регулише забрану трговине белим робљем донет је почетком XX века. Након тога, донета је Међународна конвенција о сузбијању трговине женама и децом 1921. године, која прецизно утврђује систем санкција за прекршиоце те забране. Тај документ предвиђа кажњавање како учинилаца тог деликта,  тако и кажњавање за покушај, припремање, наговарање и навођење других лица са намером њихове употребе у забрањене сврхе. Касније је донета и Конвенција о сузбијању трговине лицима и о експлоатацији проституције других из 1949. године ради сузбијања трговине лицима у циљу сексуалне експлоатације, са настојањем потпуног укидања трговине белим робљем.

 

Забрана трговине људима

Забрана трговине људима данас представља општи правни принцип и заступљена је у свим правним системима у свету. На том принципу су донети касније и бројни међународни универзални и регионални међународни документи са циљем забране трговине људима у свим њеним облицима. Овај облик савременог ропства дуго није био прецизно дефинисан, иако је био забрањен многим међународноправним документима. Тек доношењем Протокола о трговини људима у Палерму, који представља допуну Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, дата је јасна дефиниција ове појаве. Овај Протокол је био основ по коме је трговина људима инкриминисана као кривично дело 2003. године у кривичном законодавству Савезне Републике Југославије. Без обзира на све те мере, мали број држава има посебне законе против трговине људима, а немају све државе ни одговарајуће механизме за превенцију и сузбијање ове појаве.

 

Кривични законик

 

У Републици Србији такође не постоји посебан закон којим би се регулисало кажњавање и спречавање трговине људима, већ је ова област регулисана Кривичним закоником.  Она заокупља велику пажњу научне и стручне јавности. Кроз анализу уговорне праксе на међународном нивоу и правних докумената на националном нивоу може се боље упознати природа појма и садржина трговине људима, њене карактеристике и облици испољавања са правног аспекта. Тако боље познавање ове појаве доводи до развијања механизама којима се може утицати на њено спречавање и њено лакше препознавање, а самим тим и на кажњавање учинилаца тог кривичног дела.

 

Трговина људима и Уједињене нације

 

Међународна заједница је у Палерму, 2000. године на челу са Уједињеним нацијама донела три Протокола као додатак Конвенцији против транснационалног организованог криминала. То су: 

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима,- нарочито женама и децом, 

Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом и

Протокол против недозвољене производње и трговине ватреним оружјем, њихових- компоненти и делова и муниције.

Република Србија је ратификовала и ову Конвенцију и Протоколе 2001. године.

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима, нарочито женама и децом, заслужује посебну пажњу у сузбијању кривичног дела трговине људима на међународном нивоу. Овај Протокол ступио је на снагу 2003. године. Он представља допуну Конвенције УН против транснационалног организованог криминала. Закон о потврђивању Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала и допунских протокола.

Протокол је значајан искорак ка хармонизацији норми националних законодавстава, које се односе на спречавање трговине људима. Од држава потписница Протокола се захтева да инкриминишу трговину људима како је у овом акту дефинисана, стављајући акценат на превенцију и борбу против трговине људима, уз захтев за свеобухватан међународни приступ у земљама порекла, транзита и крајњег одредишта, при чему се стаје у заштиту међународно признатих људских права и слобода.  У овом Протоколу трговина људима се дефинише као врбовање, транспорт, пренос или задржавање лица, под претњом или коришћењем силе или других облика принуде, отмицом, преваром, обманом, злоупотребом положаја рањивости или тешког положаја жртве, давањем или прихватањем новца или других бенефиција ради добијања пристанка лица и преузимањем контроле над тим лицем, у сврху експлоатације. Пристанак жртве на намеравану експлоатацију је ирелевантан у свим случајевима у којима је коришћена било која мера изнета у дефинисању трговине људима. Посебно се појачава заштита најмлађе категорије жртава (деце), експлицитно наглашавајући да је дете свако лице испод осамнаест година. У Протоколу се посебно истиче значај помоћи жртвама трговине људима у виду становања, лекарске, психолошке и материјалне помоћи, пружање савета и информација посебно везано за законска права, као и других видова помоћи.

 

Иако је већина земаља чланица потписала и ратификовала овај Протокол чиме је он постао део њиховог националног законодавства, његово спровођење у пракси и даље носи одређене проблеме. Наиме, и даље већина жртава овакве трговине никада није идентификована, а само мали број учинилаца овог кривичног дела је био осуђен.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 20 септембар 2021 15:17

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter