Начини на који се врбују жртве трговине људима су веома различити, али је увек реч о смишљеној криминалној активности да се неко доведе у заблуду или одржи у заблуди о решавању неког важног животног питања. Трговци људима су поделили своје улоге, они који су задужени за врбовање су се у томе извештили и намерно бирају жртве које су из различитих разлога рањиве и које ће им без неке претходне провере и изражене сумње поверовати.

Често се дешава да су први контакти дошли преко блиских особа. То нам потврђују радници који су одлазили на рад у иностранство у групама, нарочито ако се радило о грађевинским радницима, они су увек познавали неког такозваног ''предузимача’’ из своје средине. На неки начин су имали поверење у ту особу, иако ти људи никакву писмену одговорност за њих нису носили.

Највидљивији начин намамљивања жртава трговине људима је путем огласа за послове у земљи и иностранству. То су огласи непознатих компанија или лица са псеудонимима којима се нуди лака и брза зарада, одлични услови рада, у којима није битна нека стручна спрема или посебна вештина (најчешће је реч о послу конобарице, плесачице, беби-ситерке, брања воћа и поврћа и слично)

Kористећи, најчешће, потребе човека за задовољењем основних људских потреба, трговци људима остварују огромне приходе. Најчешће жртве трговине људима су несрећници који трагајући за бољим животом, набасају на препредене људе, способне да то њихово стање искористе ради остваривања велике имовинске добити. Жртве су најчешће избеглице, сиромашни и људи који на брзи начин желе да остваре неку своју, хитну, неодложну потребу. Стога, ово кривично дело може да се јави и код нуђења привлачног посла у иностранству, код обећавања лаког прихода и уопште трговац људима иступа као пријатељ који нуди лако решење у најкраћем року.

Пример за врбовање су лажни огласи, али и упознавање путем интернета, нуђење лажних пословних понуда од стране познаника, помоћи у новцу и слично, које у наредним фазама прелази у експлоатисање жртве ради остваривања користи. Тако су се огласи за посао преселили у дигиталну сферу, много мрачнију и страшнију.

У анализи Удружења грађана “Атина” се наводи да је 29 одсто од укупног броја испитаница рекло да су биле уцењиване тако што им је речено како ће експлицитни садржај на којем се налазе или информација о њима бити упућена члановима породице, а 21 одсто је доживело претњу да ће садржај бити објављен и на јавним порталима.

СТУДЕНТСКА ТАЈНА

„Стидим се и данас онога што вам причам, али истина је да сам се кроз студије  бавила стриптизом, почиње причу наша саговорница из једног малог места у округу“, наглашавајући да прича само зато што јој је обећана анонимност.

„Из малог града дошла сам у велики да студирам, са скромним средствима, али великом амбицијом. Желела сам да се отргнем од паланке учењем, али и свиме ониме што ми је до тада недостајало, а то је новац, лепа гардероба, провод. Све је то било могуће једино уз посао који доноси доста новца, а не изискује много времена и тако сам ушла у стриптиз. На вече је могло да се заради доста, а радила бих само неколико дана у недељи. Посао је изузетно суров и  не бих га препоручила било коме ко има други избор. Своје амбиције сам остварила, али свој живот замало уништила. Када ми је после неколико година, на телефон стигао кратак видео са непознатог броја у коме ја играм поред шипке, осетила сам да почиње зло. У то време већ сам била у дужој вези са дечком, запослила се и живот  није могао бити лепши. Након снимка почеле су да стижу и поруке са питањем да ли би то исто урадила за једно друштванце, платили би, нудили су огромне своте новца, да дођем на ову или ону адресу. Стигла ми је и приватна порука на фејсбук профилу, гласила је ’знамо шта си радила’. Нисам одговарала и наступила је тишина. Накратко сам помислила да је тај неко одустао од мене, али мој мир је кратко трајао. Убрзо су почеле да стижу претеће поруке, у смислу да ће видео проследити мом дечку, мојим родитељима, мом послодавцу, да морам да радим оно што се од мене тражи, да ће све пустити у јавност.

Ја сам образована особа и нису ми стране приче о трговцима људима и свему што то зло доноси,  али нисам знала како да се спасим од прогонитеља. У том периоду сам смршала, почела да пијем лекове за смирење, на сваком кораку сам мислила да ме неко прати, бојала сам се звука телефона, мрзела сам тај дигитални свет који је постао земаљсаки реалан, али храброст да нешто предузмем нисам имала. Можда би то трајало и дуже да мом дечку није стигла порука на телефон са непознатог броја са питањем ’Желиш ли да сазнаш шта је радила твоја цура?’.  Тог тренутка сам знала да није одустао од мене и да мач који ми већ месецима виси над главом почиње да се спушта. Моја психа је већ била толико нарушена да сам једноставно пукла, по цену да изгубим све и изгубила сам доста, кроз плач и сузе испричала сам све свом дечку, а затим и родитељима. Био је то шок за све њих, дуго, али је на моју срећу проток времена донео и неку врсту разумевања, не потпуног, јер лаж је лаж.  Сада имам новог дечка, коме сам све рекла на почетку.  Полицији сам пријавила бројеве телефона са којих су ми стизале поруке, јер се није радило о једном броју. Ништа до данас нисам сазнала о томе, увек ми кажу ради се на случају, али поруке више не стижу и надам се да никада више и неће. До мене путем медија стижу приче о томе шта се све дешава младим девојкама и женама у сличним ситуацијама и када год тако нешто прочитам, одсеку ми се ноге, јер сам била мета да постанем жртва“.

Ову причу на неки начин нам потврђује један суграђанин, који каже да је док је студирао знао да је маса његових колега плаћала студенткињама за секс.

Дођу из унутрашњости, мама домаћица, отац радник, немају пара, а треба платити школарину, стан, књиге, храну. Kако него, снаћи се? Ако раде неки регуларан посао, за пристојне паре мора да се ради минимум 8 сати. Kад онда да се учи и иде на предавања - објашњава нам наш саговорник.

О томе како пролазе касније, да ли постају жртве уцењивача, односно трговаца људима, само оне могу да нам испричају причу. С обзиром на напредак дигиталне технологије и развој друштвених мрежа та прича је сигурно масовна, али и веома тешка за препознавање. Ради се о високо технолошким активностима, за које су заиста потребни стручњаци да открију трговце који врбују жртве.

 У Врању се и данас, нарочито међу младима, препричава уцена видео снимком, девојке коју је група мушкараца, које је познавала, сексуално искористила у билијар клубу. Конзумирао се алкохол, а могуће и нешто јаче, након чега је уследила нешто чега се девојка није ни сећала. Почели су да је уцењују, па иако је у почетку и пристала на нека дружења, видео клип са сексуалним односом процурио је и шерован је међу младима.

ДИГИТАЛНО ВРБОВАЊЕ

Чак 42 одсто жена и девојака, које су у неком тренутку биле изложене трговини људима преживело је неки од облика дигиталног насиља, попут сајбер прогањања или осветничког објављивања експлицитног/порнографског садржаја.Ово је један од главних закључака најновије анализе Удружења грађана за борбу против трговине људима и свих облика насиља над женама Атина. Истраживање под називом “Иза екрана’’ урађено је на искуству 178 девојака и жена у периоду од 2015. до 2020. године у Србији и показује високу фреквентност насиља у дигиталној сфери. Анализа је урађена за време пандемије изазване корона вирусом, када се велики део глобалне комуникације преселио у дигитални простор и када су се ризици од насиља и експлоатације повећали. Резултати ове анализе показују да жртве трговине људима у дигиталном окружењу најчешће трпе насиље од непознатих особа, односно особа које упознају путем интернета.Међутим, по њиховом сведочењу, прогањање је најчешћи облик насиља које су доживеле у дигиталном окружењу, док је прогонилац у већини случајева особа коју је жртва упознала у реалном животу.

Од укупног броја испитаница, 65 одсто је било изложено и дигиталним претњама, које су најчешће за циљ имале застрашивање у сврху промене или повлачења исказа или изјаве жртве у кривично-правном поступку”, наводи се у анализи, која показује да је дигитални вид насиља постао скоро неизоставан начин присиле којим се насилници и трговци људима служе како би девојке и жене уцењивали, претили им, омаловажавали их, неовлашћено снимали или дистрибуирали порнографски материјал чији су актери и деца.

Такође, резултати овог истражовања “Атине” показују да у погледу починилаца злоупотреба у дигиталном окружењу, доминира насиље које је почињено од непознате особе, 40 одсто. На другом месту починиоци су биле особе познате жртви, попут партнера, 20 одсто и чланова породице.У анализи се наглашава да је прогањање један од најчешћих видова злоупотреба у дигиталном окружењу, те да га је искусило чак 55 одсто испитаница. Указује се да су прогањање најчешће вршили познаници, потом чланови породица, 23 одсто, а затим партнери, 18 одсто.

Чак 63 одсто испитаница претрпело је злоупотребу снимањем и даљим дистрибутирањем садржаја без сагласности. У погледу садржаја који је дистрибуиран, у највећем броју случајева, 64 одсто, радило се о садржају с елементима порнографије. Један од закључака анализе је да је 30 одсто жртава трговине људима било врбовано преко интернета. Од овог процента, 70 девојака и жена је врбовано у сврху даље експлоатације, трговина људима, док је 30 одсто врбовано да би се над њима извршио неки други облик насиља. У погледу починилаца врбовања у сврху даље експлоатације, анализа показује да су то у већини случајева биле особе познате жртви, 51 одсто.

Готово да не прође месец, а да новинске ступце не испуне текстови у којима се говори о искоришћавању људи, радника, жена у сврхе трговине људима.Сами наслови много говоре, а гласе:

БЕОГРАД ГРАД ГРЕХА

Српкиње на мети трговаца људима, жртве жене и девојчице, откривени СТРАВИЧНИ ПОДАЦИ

500 ЕВРА ЗА ЈЕДНУ НОЋ, ТАЈНИ СПИСKОВИ И KАТАЛОЗИ С ДЕВОЈKАМА

KОРИСТИО НЕЗРЕЛОСТ И ТЕШKЕ ПОРОДИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ Приведен осумњичен да је ПОДВОДИО штићенице дечјег дома,

KО СУ СРПСKИ МАKРОИ Један је СТУДЕНТ БОГОСЛОВИЈЕ, а други је трговао женама, па оженио ДРЖАВНУ СТАРЛЕТУ

ЈЕЗИВА ПРИЧА ДЕВОЈЧИЦЕ, Мајка проститутка је оставила, а бака дала у БЕЛО РОБЉЕ

Многи људи настоје да на  легалан начин дођу до посла и траже посао путем огласа. Уписују телефоне са огласа излепљених  на дрворедима, на огласним таблама, траже преко интернета. Неки се осмеле да се јаве и на огласе на друштвеним мрежама. Има страха, прочуло се да их одводе у далеке земље, одузимају документа, не плаћају зараде, немају пара да се врате. Прочуло се и за лажне  огласе за посао објављене у новинама, а писало је ''хитно потребни радници'', ''сигуран посао, смештај и храна обезбеђени'', као и за неке Агенције за запошљавање, којих  нема  у регистру, не постоје.

Искрена и права искуства оних који су одлазили да раде у иностранство, пре свега трбухом за крухом, без илузије о бољем животу, већ из потребе за преживљавањем, прнећемо вам у наставку ове болне и тешке теме.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено петак, 08 октобар 2021 09:37

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter