С.К. је угоститељски радник из Врања и има богато искуство рада у иностранству. Радио је у Црној Гори, Швајцарској и Хрватској. Прича да је најгоре прошао у Црној Гори. ''Далеко им лепа кућа, најгори су, каже, никада више нећу отићи тамо, само пуком срећом нисам постао жртва,'' присећа се првог одласка.

„Познавао сам људе који су ме позвали да идемо и да радимо у Црној Гори. Прича је била добра, газда тамо има ресторан, имаћемо смештај, али неће нам бранити, ни да сами нешто зарадимо.Охрабрени кренули смо комбијем, потерали и робу, највише је било кромпира. Стижемо у месту Зеленика, а тамо нас чека киоск, који још увек није постављен, па прво што радимо, копамо и намештамо објекат, који није ни близу ономе што нам је обећано. Са послодавцем комуницирају моји познаници из Врања, који врло брзо схватам, нису дошли да зараде. Интересује их само чаша. Они ће и напустити посао нешто касније, пре времена и вратити се у Врање раније, а мене и још једног колегу препустити судбини. Наводни послодавац није хтео ни да чује да нам помогне, рекавши да је све платио нашим колегама и тако смо остали без пара и без посла, у туђој земљи препуштени судбини. Газда смештаја, који је био све, само не смештај и где су нам мерили количину воде за туширање, ''по две капи свакоме,'' почео је да нам прети. Знао сам да претње нису у празно, чудни људи су долазили код њега, ни очи им нисмо видели, увек су носили велике црне наочаре и златне наруквице. Преварили су нас наши суграђани, нису ми баш били пријатељи, али знао сам их. Нисмо смели никоме ни да се жалимо, нисмо били пријављени, а одласком наших суграђана, послодавац је затворио трафику. Нисмо имали пара да купимо карту за повратак, ни да платимо смештај, али остао је кромпир... Били су то тешки дани, али када се човек нађе у тако опасној ситуацију, мозак ради боље и брже,'' прича С.К. и на лицу му се појављује осмех. 

''Узмемо онај кромпир, очистимо и почнемо да правимо и продајемо помфрит на самом шеталишту у једној малој фритези. Тада, у то време баш су деца из Србије долазила у то место на одмор. За три дана зарадили смо за карте и смештај и брзином муње побегли из Црне Горе. Бројао сам дане до повратка, мислио сам да се никада нећу вратити и да ће ме газда смештаја можда некоме и продати, јер је стално претио. Ноћима нисам спавао и ником не би пожелео да тако нешто доживи,'' са тугом прича наш саговорник.

Нажалост, посла и даље није било и после неколико година опет је отишао у Црну Гору, овога пута у леп и екслузивни ресторан поред Тивта, где је каже “долазила само богата клијентела. Зато сам и отишао тамо, јер сам унапред све видео. Но не лези враже, све лепо, али на самом почетку проблеми. Послодавац нас не пријављује, а колеге из других земаља нас саветују да то не смемо ни да питамо. Услови за рад су били одлични, кухиња нова, све удешено, али посао уместо 8 сати, траје и по 17, а нико не сме да се буни. Једног младића из Ниша, пребили су од батина наочиглед свих нас, само зато што је питао за плату. Када се појави инспекција само чујеш неко виче, бежи инспекција и онда скачеш, кроз прозор и бежиш главом без обзира. Тако сам једном упао у неке коприве, сав сам био у отоцима. Свашта сам се тамо нагледао, долазиле су и младе жене из Босне и уместо да раде као конобарице, газда их тера да шетају пред његовим друштвом, да их одмере какве су. Готово одмах заврше у његовом кревету, а ако неће, више их не видимо, не знам шта се са тим младим женама дешавало, после. Од првих пара које сам добио и то само за 8 сати рада, где ми је одбијен и топли оброк, купио сам карту и то тако што сам замолио једног познаника да оде до аутобуске станице  и да ми он набави карту. Побегао сам главом без обзира, за мој одлазак су сазнали тек када сам прешао Подгорицу. Све до уласка у Србију, бојао сам се да ће кренути за мном'', прича С.К. Каже да је радио и у Швајцарској на црно, током недеље, ноћу у обезбеђење, а за викенде ромске свадбе, али да тамо никаквих проблема није имао. Уназад већ неколико година ради у Хрватској, пријављен је и нема никаквих проблема, јер му је послодавац бивши спортиста. Има и тамо такозваних газди, који не пријављују људе и свашта се дешава, али каже, он је имао срећу.

 КИШНИ ДАНИ ....

Још један наш суграђанин, угоститељски радник Д.Р. нам преноси своје искуство о раду у иностранству, такође у Црној Гори, али сада у месту Жањице, излетишту, недалеко од Херцег Новог. Место је скрајнуто и до њега се најбрже стиже чамцем, може и аутомобилом, али је пут веома лош. Д.Р је тамо отишао преко познаника, уз сва могућа обећања, а вратио се тако што је побегао у комбију за доставу намирница.

''Дошли смо па скоро без динара у џепу, јер смо се надали да ћемо зарадити. Јул је био углавном кишовит, тек по неки гост наврати, јер нисмо поред магистрале. Послодавац не комуницира са нама, не тражи папире, нема пријаве. Инспекција не долази. Хранимо се у ресторану у коме радимо, али су оброци слаби, нема гостију, па се и не набавља, једемо оно што се нађе. Тако прође први месец. Време за исплату, а од исплете скоро, па ништа. Послодавац нам саопшатава, да немамо дневницу за сваки онај дан када је падала киша, јер каже ништа нисмо радили, још нас је при том и хранио. Платио нам је само неколико дана када је грејало сунце и када је на плажи било гостију. Сви схватамо да смо преварени, али немамо ни могућност да одемо. Осећамо се да смо заробљени, што се и потврђује, немамо ни аутомобил, а ни чамац, а и да имамо не би знали шта са њим да радимо. Послодавац о томе са нама неће ни да разговара. Осећали смо се као на робији и што је време више пролазило, притисак је био све тежи. Схатили смо да од нашег посла и зараде неће бити ништа, но чинило се, ни од слободе. Одлучио сам да како знам одем са тог места. На памет ми је пало возило које нам је свакодневно довозило храну и док је достављач решавао папире, ја сам се сакрио у том возилу. Тако сам се докопао копна и уз оно мало пара што сам имао вратио се у Србију. Касније сам сазнао да су колеге који су остали, покушали на исти начин да побегну, али нису успели. Морали су да раде до краја сезоне, а и данас не знам како се све то завршило“,  присећа се Д.Р.

СИРОМАШТВО

Трговина људима ради радне експлоатације, модерно ропство или радно ропство, нашло је упориште у земљама у транзицији и преласку из социјалистичког у неолиберални капиталистички поредак. Положај радника се погоршао, велика је понуда на тржишту, а она појефтињује радну снагу.  Радник постаје роба, као што је и његов производ.

У том смислу у Пчињском  округу, који је привредно недовољно развијен, са општинама које су девастиране и високом стопом незапослености око 11 посто,  присутно је сиромаштво, као један од главних узрока, који доводи до радне експлоатације. Евидентно је и исељавање становништва које напушта округ и одлази у иностранство у потрази за послом.  Не постоје обједињени подаци о броју људи који се привремено или за стално исељавају, проблем је очигледан и распрострањен. Планирани попис ове године требало би да да одговор на питање колико је грађана напустило Србију, а у прилог томе говори и пробни попис који је рађен и који је показао пад броја становништва у Србији, уз такође ниску стопу  наталитета. Становништво одлази најчешће да ради у грађевинској индустрији, али има и доста возача камиона, аутобуса, различитих занатских занимања, угоститељских радника,  као и медицинских. Потврду тога налазимо у подацима Филијале НСЗ, где су занатска занимања у дефициту.

Жене, мушкарци, па чак и малолетна лица, која су спремна да раде у иностранству, често постају жртве трговине људима, према истраживању Стејт департмента о модерном ропству на територији Балкана, рађеном 2019. године. Ово истраживање, показало је да се и даље у нашој земљи мало говори о овом проблему, што потврђује и наша прича. Ни један од саговорника није желео да се знају његови подаци, један није пристао на фотографисање, а други је пристао, али под условом да му се не види лице. Разлози су вишеструки и о њима и не желе да говоре, али се у разговору са њима осећа и нека врста страха, од људи од којих су побегли. И то није без разлога, јер према званичним подацима у Црној Гори је у права четири месеца 2020. године регистровано више од 40 жртава трговине људима.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 11 октобар 2021 14:07

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter