Локална мрежа за борбу против трговине људима

Град Врање, иако релативно мала локална самоуправа на југу Србије и на неки начин скрајнута од важних дешавања, ипак је за разлику од многих већих градова одавно препознала значај борбе против пошасти 21. века, трговине људима.

Тај моменат, показаће каснија дешавања, помогао је у ситуацији када је Врање постао мигранстка рута и када су нека места Пчињског округа препозната као критичне тачке на мапи трговине људима.

Локална мрежа за борбу против трговине људима формирана је 2013. а актери мреже су се годинама уназад кроз различите пројекте бавили овом темом, тако да су имали добре предуслове за умрежавање.

О настанку, трајању и активностима мреже, разговарали смо са њеном председницом, Данијелом Милосављевић. 

-Локална мрежа за борбу против трговине људима формирана је 2013. године. Кренуло је то пројектом, преко неких невладиних организација и обично оно што буде преко невладиних организација траје док траје и тај пројекат, каже Милосваљевићева. Међутим, што се тиче наше мреже није био тај случај, јер сви актери који су тада чинили мрежу, и ја сам од почетка ту, препознали смо да мрежа мора да опстане на територији града и да мрежа мора да функционише у свом пуном саставу. На то су нас навеле одређене чињенице. Пре свега, град Врање се налази на тромеђи, имамо два гранична прелаза, а ту је административни прелаз са Косовом и Метохијом. Такође, у неком ранијем периоду имали смо велики број пријава које су говориле о томе да наше девојчице одлазе у Бујановац Прешево, да наводно раде.  Ту смо морали да реагујемо. Мрежу чине Полицијкса управа, Тужилаштво, Центар за социјални рад, Центар за развој локалних услуга социјалне заштите, представници града и то је био разлог, да схватимо, да морамо да вршимо превенцију када је у питању трговина људима. Сама суштина мреже је превенција, не лечење последица, за лечење последица су надлежне неке друге институције и ми то не радимо на територији града Врања.

Имали смо велики случај радне експлоатације у Чеченији, где су жртве трговаца људима били људи из нашег краја. Све то је допринело да одлучимо да наствимо да радимо и да имамо међусобну сарадњу. Тадашње руководство града Врања је решењем формирало Локалну мрежу. Формиране су тада и неке друге мреже, попут оне за борбу против насиља у породици, за вршњачко насиље, али ниједна мрежа није опстала. Сада поново враћамо мрежу за борбу против насиља у породици. Та мреже је и престала са радом када је донет Закон о спречавању насиља у породици, где су одређене институције законом повезане.

Локална мрежа за борбу против трговине људима је опстала, истиче Милосављевићева, али је почела и мигрантска криза. Наш град је означен као мигрантска рута, те смо имали велики број миграната. Ту је мали корак да неко од њих буде жртва трговине људима. Тај њихов пролазак кроз непознате земље, несигурност, кријумчарење, морали смо да будемо на линији задатка.

Уколико за некога постоји сумња да је жртва трговине људима, смештамо га у Сигурну кућу. То је тренутно измештање у безбедно окружење, док не добије статус жртве. То су институције које су по својој делатности део мреже. Уколико дође до сумње да је неко жртва трговине људима, полиција мора да измести жртву на безбедно место.

Зашто да идемо са процедуром да Центар упућује захтеве, па да се чека одлука? Мрежа тако не ради, већ се иде по скраћеном поступку. Таква особа се измешта и смешта у Сигурну кућу. Контактира се Здравствени центар да се обави преглед, тужилац ради истрагу, али зна где му је жртва и увек му је доступна. Имамо скраћени поступак и помажемо људима. Наглашавам, да је мени много битна прва функција мреже, а то је превенција.

Стална и перманентна едукација младих људи, нарочито деце у средњој школи, јер они мисле да много знају. Добро је када дође неко ко има ауторитет да одржи превање да их упозна са опасностима, начинима врбовања, ко може да постане жртва и да знају коме могу да се обрате, ако постоји сумња. Они науче да могу да се обрате било коме из мреже.

Имали смо такве случајеве, иако је трговина људима тешко кривично дело, где су жртве изузетно уплашене. Постоји податак да 99 посто жртава трговине људима неће да пријави или не сме да пријави трговца, јер су уплашене да ће им нанети неко зло, њима или њиховим члановима породице, објашњава Милосављевићева.

-Желели смо да нам пријављују сумњу на трговину људима и други, а не само жртве и зато смо радили едукације са професорима и наставницима у средњим школама. И из једне средње школе је дошла пријава. Ту смо добро одреаговали и спречили трговину људима. Они морају да знају који су индикатори, како би препознали да је неко дете у неком проблему. А то се преопозна тако што дете одступа од уобичајеног понашања. Углавном се ради о неком сексуалном насиљу, о сексуалној злоупотреби младе особе, јер не може неко са 15 или 16 година зрело да размишња и да расуди шта му се дешава. Некада није свесно да је у неком ланцу трговине људима, не препознаје опасност. Добије неки добар мобилни телефон, гардеробу, али када се зна материјално стање, породично окружење, а одступа се од свега тога, то значи да неки други извор постоји. Тако се препознају потенцијалне жртве или жртве, објашњава председница мреже.

 

 

-У акцијама које организујемо, управо то показујемо. Не жртву везану у ланце која нема слободу кретања, већ младу дотерану особу, а жртва је трговаца људима. Оне трговцима њима служе за модерну проституцију, а у ланцу су трговине људима, слобода им је ограничена. То није класична проституција. Зато је битна превенција.  

Интернет је огромна претња за нашу децу. Она воле да буду у току, да имају што више пратилаца, да их има на више друштвених мрежа, да су популарни, али морају да схвате, и то се односи и на дечаке и на девојчице, да од тих хиљаду пратилаца, бар је 10 предатора. То су они људи који врбују и који би да увуку неко дете у ланац трговине људима. Ту мора да се води рачуна ко се прихвата за пријатеља, које се слике објављују. Нисмо популарни уколико имамо већи број пратилаца, него уколико нас прихвата наша средина, наша околина, потенцира Милосављевићева.  

-Од прошле године смо почели да причамо и о радној експлоатацији, јер смо имали на терену случајеве радне експлоатације. Конкретно је то била сарадња између Републичке инспекције рада и Полицијске управе. Они су у ноћним баровима наишли на особе које су биле у положају жртве, живеле су у крајње нехуманим условима, радиле су за бедне наднице и на тај начин доспеле у дужничко ропство. Послодавац им је говорио да морају да плате храну и смештај, а мале дневнице то нису дозвољавале и жртве никада не могу да врате тај дуг. Жене се углавном експлоатишу у ноћним баровима, а мушкарци у пољопривреди, грађевини и у тежим физичким пословима.

Највећи успех Локалне мреже за борбу против трговине људима је њена одрживост, препознатљивост и видљивост. Видљивост не само на територији града Врања, већ и шире, на територији Републике Србије. Републичко Координационо тело за борбу против трговине људима нас је препознало, као мрежу која одлично ради и увек нас позива да будемо пример добре праксе и другим градовима, у Србији. Сада смо позвани да будемо и пример добре праксе у Републици Српској. Њихов координатор је ступио у контакт са нашим и он је предложио Врање, речима „само Врање да вам дође и да вам кажу како и на који начин мрежа треба да ради и како опстаје и шта ради“. То је конкретан доказ да смо видљиви. Ми смо видљиви и на међународним скуповима, али је то краткотрајно. Ово је конкретно, јер излазимо из оквира не само града, већ и Србије.

Ми смо спона између дешавања и одласка жртве на безбедно место. Помогли смо и у време короне. Укључивање што већег броја институција у саму мрежу је циљ и крајње озбиљно схватање мреже. Конкретно мислим на образовање, неопходно је да се укључе у рад мреже.

Медији су најбитнији да би прича стигла до грађана и врло нас често позивате и врло често причамо на ову тему. Ко прочита ову причу, можда ће схватити да је у опасности. Захваљујући овом разговору знаће и како да реагује, макар то била једна једина особа.  Министарство културе и информисања је препознало да су медији врло битан сeгмент у борби против трговине људима, јер сиви подаци кажу да је број жртава и десет пута већи него што су званични подаци, закључује председница мреже.    

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter