Немања Милосављевић: Љубав према хералдици

Немања Милосављевић је дипломац два факултета, Паравославно богословског и Архитектонског. У обиљу интересовања и својих занимања, Немања се издваја као занимљив, паметан, храбар млад човек који плени пажњу. С једне стране воли традицију и историју, а с друге авантуру, изазове и акцију. Један је од ретких који у машој земљи гаји љубав према хералдици. Хералдика је научна дисциплина која се бави проучавањем грбова и њихових симбола, али и њиховим дизајном и приказом.
„Интересовање за хералдику је кренуло спонтано још за време факултата, од једног колеге који се тиме мало озбиљније бавио, а мене је хералдика занимала само са тог графичког, односно визуелног аспекта, јер представља један својеврстан вид визуелног изражавања. Односно давање идентитета кроз неке визуелне аспекте, кроз грб. Уз литературу која ми је тада била доступна, почео сам да се упознајем са хералдиком као помоћном научном дисциплином историје и са друге стране као уметничком дисциплином. И ту сам научио и о настанку хералдике, о почецима, о неким правилима, о разликама које постоје међу народима, о нашој домаћој хералдици. Онда се пре неких 5,6 година указала прилика, пошто сам остао без посла, покушао сам да нађем посао преко интернета за страно тржиште, као графички дизајнер. Испоставило се да je и на међународном тржишту, јако мали број људи који се практично бави хералдиком, а да постоји одређена потражња за израдом породичних грбова. Започео сам посао за једну америчку фирму и за њих у претходном периоду израдио више од 15 хиљада грбова, који имају историјско порекло и углавном су везани за подручје Енглеске, нешто мање Француске, Шпаније, Немачке, Пољске, Норвешке“, објашњава.
 
Немања каже да у нашој земљи није баш познато право значење речи херлдика и да се често под тим подразумева и нешто што и нема везе са овом науком. „Може да се каже да је наука о грбовима, с тим што овде треба имати на уму да ми у свакодневном животу, под грбом подразумевамо много што шта. Многе друге визуелне знаке, као логое, амблеме, сматрамо грбовима, што није тачно, такође разне видове комбинација неких графичких елемената комбинујемо, што је мимо неких општих правила хералдике итд. На примеру неких општина у окружењу можемо рећи да само град Врање и општине Трговиште и Сурдулица имају хералдичлки грб, док све остале у округу имају амблеме, и ако их називају грбом. Да би се нешто назвало грбом и да би то био хералдички елемент, он мора да испуњава одређена правила“, истиче Немања.
Грб садржи неке елементе који га чине и који се комбинују од потребе до потребе, у зависности да ли се ради о породичном грбу, односно грбу појединца или компаније, или грбу неког града или државе. Најосновнији елемент сваког грба је штит. Они који се баве овом облашћу знају да хералдика креће од периода крсташких ратова када је постојала потреба да се војске међусобно разликују, па су обележавали своје штитове, своју униформу, кациге одређеним елементима и графичким симболима, и по томе се препознавали током боја. Из форме средњевековног витеза који је готово обавезно имао штит, носио шлем који је био декорисан одређеним елементима који се у хералдици зову челенка, имао још пратеће елементе, оружје, развио се грб као графички елемнт. Одатле и штит као основни елемент сваког грба мора бити присутан, а већ штит има своју садржину која се уско везује за носиоца грба, односно оног ког представља.
-Осим штита, код тих породичних грбова, обично се јавља средњевековни облик шлема, витешке кациге, различитих модела, из различитих епоха зависно од тога у ком периоду грб настаје или ког ранга је био носиоц тог грба, Такође јавља се нешто што се везује за подручје Енглеске, где је сам грб и настао, појам mantl или mantling. То је један покривач који је ишао са шлема и заправо штитио главу и сам шлем витеза од врућине, а истовремено сваки од њих је имао своје боје које су у блиској вези са бојама на грбу. У неким шлемовима се појављује челенка и то је био неки визуелни елемент који је стајао на врху шлема и требао да издвоји тог носиоца у маси присутних и да да неки допунски идентитет. Могaо је да има везе са симболима на штиту али и није морао. Најчешће су то биле неке перјанице, какве су носили римски легионари или су то чак могле да буду и неке фигуре. Тако да у хералдици, што тиче челинки и елемената у самом штиту, постоји много комбинација боја, облика итд” каже Милосављевић.
-У неким штитовима се појављују у и носачи. Они стоје поред штита и представљају две фигуре које придржавају штит или придржавајући штит истовремено придржавају и одређене заставице, стегове или друге форме визуелних елемената,. Могу бити животиње, могу бити људи, чак и неживи предмети.Такође врло често уз штитове се појављују и банери или траке на којима је исписан неки поклич или мото или име фамилије, носиоца тог грба. Ово је нешто најелементарније што се тиче садржине једног хералдичког грба, објашњава Милосављевић.
-Постоје и хералдичка правила која се односе пре свега на комбинацију боја. Хералдика препознаје одређене боје и тинктуре и препознаје метале, сребро и злато. Сребро се у хералдици приказује белом бојом, а злато жутом. Осим тога у примени су још плава, црна, зелена, црвена, љубичаста, ређе браон и наранџаста боја. Немања каже да су са хералдиком углавном упознати људи из иностранства. Међу њима има добрих познавалаца и оних који мање знају, али препустају да се грб одради како треба.
Породични грбови које најчешће ради углавном служе за личне потребе, пословне. Било је и неких специфичних захтева, са превише детаља и евентуалним одступањима од правила, али су ретки. У нашој земљи ретка је потреба за израдом грбова за појединце. Углавном градови и општине имају спорадичне захтеве за променом. Хералдиком се озбиљно бави тек неколико људи, међу њима и Немања. Овај посао донео му је много задовољства, контаката, упознао се са историјатом различитих породица из иностранства. Највећем броју њих породични грб је веома значајан као знак препознавања, идентитета, очувања породице и породичног обележја и успомене на претке. Уз остала интересовања која Немања има, ово је само још једно које га чини посебним.
 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

 
 
 
 
Viđeno: Jelka Mitrović u 09:16
 
Unos
 
 
 
 
 
 
 
Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 20 септембар 2021 15:30

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter