Милица Стошић: Фрула у срцу жене

Милица Стошић је мајстор фруле. Једина жена која је добила мајсторско писмо за свирање овог инструмента. Када она засвира и душа и срце затрепере.

Док вешто прелази прстима преко фруле човек не може а да не закључи да је музика, као и фрула њен живот.  Да није тако не би око 4 деценије била везана за овај инструмент. А није баш све ишло глатко од почетка.

Почела је са 6 година у свом родном Новом селу код Сурдулице. Први пут је засвирала на сеоској слави Петровдан, 12. јула 1973. године. И ако су сви који су је чули били пријатно изненађени, њена мајка није. Није желела да јој ћерка буде фрулашица, нити да се бави музиком. Није то за девојке, мајка је била изричита. Али како судбина сама уређује путеве, тако је и Миличин уредила.

Некада девојчурак, а касније девојка и зрела жена захваљујући раскошном таленту, упорности и љубави постала је виртуоз на фрули, позната и ван граница наше земље. 2003. Године додељено јој је мајсторско звање. Њено име уписано је златним словима као име особе која је мотивисала, охрабрила и прокрчила пут и другим девојчицама које су изабрале фрулу за свој инструмент.

„Да разбијемо ту табу тему, да не постоје мушки и женски занати и мушки и женски инструменти. Фрула је најлакша за жену. Кад видим да мушкарац свира фрулу, а има снагу да предува сваки кларинет или саксофон, кажем да је залутао, али да га не увредим, подржим то интересовање“, каже Милица.

Познато је да су и гени чудо. Имала је Милица од кога да учи. Цела њена породица је музичка.

„ Цела моја породица Ђошић су инструменталисти, односно надарени за музику почев од прадеде, деде, оца, брата од стрица који ме је учио кришом , јер мама није хтела ни да чује. Чак је замерила брату од стрица што ми је куповао фруле. У то време то су биле пластичне фрулице. Ја чак нисам ни кренула са фрулом него са једном шупљом цеви која се на југу зове „шупељка“ . У својој колекцији чувам и њу и двојанку стару више од 100 година са Косова и Метохије. Имам у својој колекцији много фрула које сам добила на поклон од људи који су старији од мене, а који су то сакупљали дуги низ година. Желели су да то остане у правим рукама и ја им се на томе захваљујем. Колекција је прилично велика, али ни једну не би продала, нити продајем. Нашло се неколико људи којима сам од срца поклонила неке своје фруле и они су били веома почаствовани“, прича Милица. 

Упркос очигледном таленту, није имала подршку своје мајке. Брата и сестру није занимала породична традиција, определили су се за друге послове, али у Милици је све треперило од музике.

„Мама је бранила само из тог разлога, ко ће мене да ожени ако наставим да свирам фрулу, јер у то време су били популарни трубачи и Роми су се углавном бавили музиком. Међутим ја сам још као мала била врло тврдоглава и знала да себи зацртам циљ и да га остварим. Када се родите под срећном звездом и имате свој циљ, дођете до успеха. Када немате онда тражите оправдање за сваки неуспех и кривите чак и друге”.

Милица је у року завршила и Педагошки факултет. Још један од талената, способност да преноси стечена знања, применила је обучавајући друге да свирају на фрули. У Омладинском културном центру, где је била ангажована, заједно са колегом, организовали су часове кавала и фруле за полазнике. Било је много заинтересованих, међутим каже да надлежни тада нису препознали квалитет онога што су радили.

Ипак њена каријера је ишла само узлазном путањом. Поред наступа на бројним манифестацијама, Милица је почела са учешћем на такмичењу у Прислоници код Чачка. Манифестација која је најзначајнија у земљи када су у питању фрулаши донела јој је много тога лепог, од најпопуларније фрулашице, једине жене међу фрулашима, до мајсторског писма. Награде су јој биле подстрек да иде даље и даље. Међутим није било лако бити сама међу мушкарцима.

“Имала сам проблема што се тиче колега фрулаша, конкурентно су се они бранили, јер су знали како ја свирам, колика је моја љубав и колики су ми видици били и циљ да не може нико да ми стане на пут док не постанем мајстор фруле. После 30 година рада, ја сам проглашена 2003. године за мајстора фруле. До данашњег дана јако сам поносна на себе, на свој успех и на те фруле”, јасно и поносно каже Милица.

Љубав према фрули пренела је и на своје две ћерке.

„ Старија ћерка свира фрулу и кавал, завршила је етномузикологију на Академији музичке уметности и магистрирала. Млађа такође зна да свира фрулу, завршила је нижу и основну Музичку школу, одсек клавир. Има апсолутни слух, али је препознала нешто што деца много боље виде од нас у данашње време а то је да је мама као мајстор фруле остала на звању, али не и препознавању. Одлучила се за упис Фармацеутског факултета.

„Фруле ће доћи у њихов живот када дође време за то, а ја се нећу никад одрећи тог инструмента. Имам добру збирку фрула, имам рад, безброј емисија, између осталог и ову, тако да сам поносна и моћи ћу својим унуцима да се похвалим нечим што је другачије и чиме се разликујем од других бака“.

 Милица може да буде поносна и на трајне снимке које је снимала и који се чувају широм Југославије.

„ Од 84. године имам трајне снимке у Радио Сарајеву, Телевизији Нови Сад, Београд, Пинк, Радио Београд, РТС 1, 2. Са Бранимиром Стошићем Кацетом смо имали концерт у Етнографском музеју, изузетно посећен и успешан. Све је то забалежено и драго ми је због тога“.

Успех ове жене мотивисао је и охрабрио и друге девојчице да науче да свирају фрулу. Шумадија предњачи у томе.

Фрула је одредила Миличин живот. Није могло другачије, јер је одрастала уз овај и сличне инструменте. Добро је упамтила савет познате сарајевске певачице Алме Екмечић да је трновит пут до успеха. И јесте био, али уз рад, љубав, подршку, успела је да постигне оно што је себи задала као циљ. Име Милице Стишић и данас се са поштовањем помиње у музичким круговима. Она је незаобилазни гост не само на фестивалима фрулаша, већ и на другим етно и музичким сусретима.

Тренутно је у неком другом послу, али од музике не одустаје. А и зашто би, када је једна и јединствена. 

 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

 

 

Оцените овај чланак
(1 Глас)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter