Марко Петричевић: Таленат је неопходан али није довољан

Многи од нас су сигурно били у ситуацији да стицајем разних околности ,често  мењају место боравка и окружење. Мењали су се градови, људи , прилике. Али оно што остаје у свима нама , без обзира где се налазили је место одакле потичемо. О овоме смо разговарали са нашим саговорником , Марком Петричевићем глумцем врањског театра, који је пре много година напустио свој завичај и који је научио да се носи са носталгијом.

-Често гледам фото албуме , поготово из најранијег детињства , и из тог периода имам највише фотографија које у мени буде лепе емоције. Увек осетим задовољство и срећу када их гледам, јер су ми родитељи пружили здраво и лепо детињство , што је основа за здравог и нормалног човека у кога сам, надам се, израстао. Рођен сам у Београду, живео сам у многим градовима у Србији а данас сам у Врању. Често знам да кажем, моје место боравка је тамо где сам ја , где ме живот однесе и води, каже Марко.

Марко каже да је носталгија саставни део живота. Људи треба да памте сваки период у животу , и да буду поносни на све што су урадили. Животне ситуације се мењају и морамо да научимо да се носимо са њима. Не треба се одређених животних периода сећати са тугом, незадовољством или жалом, већ треба да памтимо сваки период у животу и да будемо  поносни  на оно шта смо проживели и доживели и самим тим постали зрелији и бољи људи. Зато ја носталгију волим да дефинишем као успешно сећање на оно што је било . Носталгије , човек не треба да се стиди , животне ситуације из прошлости су прилика да се сагледа какви смо били некада , како смо реаговали и какви смо сада, шта нас чини срећним. То је спона између прошлости , садашњости ка некој бољој будућности, објашњава Марко.

-Носталгија је присутна у мени јер сам променио доста средина у којима сам живео. Свега се сећам са посебним задовољством. Прошла времена изазивају у мени осмех. Прве три године мог живота сам провео у Београду. Моји родитељи су били студенти са двоје мале деце. Живели су у студенстком дому, већ су имали моју сестру која је имала две године а ја сам био на путу. Тада је снимљена репортажа о мојим родитељима , студентима који су упоредо били и родитељи и објављена је баш на дан када сам се родио. Одрастао сам уз остале студенте и њихову децу из Јапана, Казахстана, Кине, из многих афричких држава. Био сам атракција у Дому . Обожавали су ме и срећан сам што сам још тада остварио контакте са људима из других земаља и других раса и вера, присећа се Марко. 

-Прва сећања датирају из треће, четврте године мог живота. Те дане сам провео у Даниловграду у Црној Гори. Да сам могао да пожелим лепше детињство, не бих га имао . Градић пун природе, играли смо се на ливадама, поред реке. Те успомене су јаке у мени . Имао сам право детињство за којим неке нове генерације сигурно чезну. Возили смо бицикле, играли жмурке, јурили смо и сакупљали свице и мени је тај период био као бајка. Незаборавно детињство, сећам се да је отац мени и сестри сваке вечери читао бајке. Поносан сам на васпитање које су ми у то време пружили родитељи, присећа се са носталгијом Марко најранијег периода одрастања.

- Уследио је одлазак у Подгорицу, град који пружа много могућности. Почео сам да се бавим класичним плесом, тренирао сам карате. Често сам мењао школе , променио сам пет учитељица због честих селидби, каже.

-Долазак у Врање памтим по томе што сам се изненадио јер је било много мање зграда него у Подгорици. Навикавање на нову средину , нови људи, ново окружење. Пре селидбе у овај град често смо долазили код баке и деке , имали смо све привилегије јер су нам све дозвољавали . Могли смо да радимо све што нисмо могли код родитеља. Имао сам десет година када смо дошли овде. Снашли смо се, нашли нове пријатеље али требало је навићи се на све, и на говор и на живот уопште. Осетио сам се добродошлим и почео сам да доживљавам Врање као свој град, каже Петричевић.

-Студирао сам у Косовској Митровици. Током студирања сам живео у Звечану. Увек су ти мали градови будили посебне емоције у мени, топлину и мир.  Комоција живота и слобода у њима ми пријају. Студирање памтим по томе што сам био растерећен животних проблема  ,који касније долазе. На мени је било да учим, уживам у студентским данима и био сам срећан што сам уписао оно што желим, каже Марко.

Марко је глумио у многим позориштима у Србији и Црној Гори. Он каже да има разлике и да није исти осећај глумити на свакој од тих сцена. Свако позориште, ансамбл и представа носе посебну енергију и то је оно што дефинише  рад на представи. Таленат је неопходан али није довољан. Потребно је доста рада и труда. Највише учим од редитеља , постоје неки који су ме одредили као глумца и пронашли неке нове димензије у мојој глумачкој личности, додаје  Петричевић.

Захвалан сам својим родитељима али им истовремено и замерам на једној ствари . Учили су нас правим , истинским вредностима , поштовању, здравом односу према људима и да поштеним путем идемо кроз живот. Да се боримо, да не зависимо од других људи. Хвала им на томе. Али , данас у овом суровом свету,када преовладавају неке друге вредности, видим да ми је  тешко да се борим са тим. Јако сам поносан што сам све што сам постигао у животу , конкретно у послу постигао захваљујући свом таленту и раду. Све што сам пружио себи, постигао сам поштеним радом и надам се да ће и убудуће бити тако, завршава своју причу овај млади талентовани глумац.

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

 

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter