Бобан Димитријевић и КУД „Коло“ Бујановац: Верни чувари традиције

Готово да се на прсте могу набројати  културно уметничка друштва у Србији која имају традицију постојања од готово девет деценија. Једно од таквих је КУД „Коло“ у Бујановцу, које је у октобру ове године обележило 89. годишњицу постојања и рада.Такав континуитет у раду говори о посвећености и упорности  чланова друштва, али и оних који су били на његовом челу. Један од људи по коме се препознаје ово друштво је и Слободан Бобан Димитријевић, који је председник КУД “Коло“ већ  готово четири деценије.
За председника друштва постављен је сада већ далеке 1972. године  када је ово друштво преузето од фирме „Гумопластика“ под чијим је окриљем било од 1965. године. По преузимању добијају име „Коло“. А када се зађе у још даљу прошлост долази се до податка да је друштво формирано 1932. године. Иницијатори су били браћа Лештаревић и Стојана Цвејић која је тада у ово фолклорно друштво довела шест девојака које су се укључиле у рад и тада је практично друштво и оформљено. Тада је за председника изабран Влатко Манић, прдседник суда, а касније је председница била Марија Ковачевић. Било је покушаја да се овакво друштво оснује још 1923. године , међутим нису успели да тада доведу девојке које би биле чланице, већ су имали само групу певача. Као певачка група су и наступали све до 1932. године када су коначно формирали КУД са 10-ак мушких и 6 женских чланова.
Данас, сваке године КУД  броји око 100- тину чланова. То умногоме зависи од тога колико средњошколаца остане да овде студира и колико основаца у Бујановцу  упише средњу школу. У сваком случају, они који и даље остану на подручју Бујановца и даље учествују у раду друштва, па чак и онда када формирају своје породице,каже Бобан Димитријевић. 

За готово 90 година постојања процењује се да је у раду фолклора учествовало око пет хиљада чланова.
И у овако измењеним, ограниченим  условима због пандемије, од почетка ове године приредили су три концерта, група певача редовно наступа, а тако је било и када су обележавали годишњицу.Сам годишњи концерт  уз учешће  свих чланова одржан је без присуства публике, али је за њих био важан  као подсећање да се и у тешким временима сачува континуитет.

За постојање и рад оваквих друштава осим жеље и посвећености, потребна су и значајна финансијска средства. Пре свега за закуп простора у коме вежбају, јер сопствени немају, за набавку одеће и обуће, што морају обнављати обавезно на сваких 10-ак година, а каткад и чешће, као и на организацију путовања. Иначе, најчешће наступају у околним земљама, попут Македоније, Бујарске и Грчке. Први пут су наступали у иностранству и то у Бугарској далеке 1966. године. Највише су наступали у Македонији, где су, према проценама председника друштва Бобана Димитријевића, имали
око 200 концерата. Публика, па чак и они који нису љубитељи фолклора, диве се лакоћи са којом уметници плешу и труде се да кришом науче и заиграју неки корак. Највише пажње привлачи разноврсна српска народна ношња. Ова, некада свакодневна одећа, означавала је етничку припадност Срба, која их је на тај начин разликовала од различитих моћних освајача током вишевековне историје. Свако фолклорно друштво Србије користи другачију народну ношњу, у зависности из ког краја потиче и које игре игра. Најчешће коришћени делови костима из Србије су: кошуља са везом, сукња, кецеља, шајкача, појас или тканица, јелек, либада, шалваре, марама, чарапе и опанци.
Оно што их још карактерише је и то да су једно од ретких друштава које има сопствени оркестар, тако да увек наступају уз „живу“ музику. У саставу оркестра су четири хармоникаша, кларинетиста, гочобија, а доскора су имали и саксофонисту и трубача.
Међу члановима друштав увек је било Рома, а и данас их има, а било је и Албанаца који су  најчешће играли у фолклору. У оваквим околностима организовали су припреме и вежбање у групама од по 15 чланова , све у циљу очувања здравља. Поред тога, имају и групу певача, а фолколористи имају увежбаних 20 кореографија са играма из свих крајева Србије, али и из Црне Горе, Македоније и Бугарске, у принципу  са простора целог Балкана.
На листи Светске баштине УНЕСКО (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу)  је 2017. године  уврстио српску игру-коло на светску листу културних добара од изузетне, универзалне вредности. Поред кола, драгуљ наше традиције су и народне песме, које немају композитора већ су прикупљене и записиване директно од људи из народа, искључиво по сећању.Чувари оваквих вредности су  управо културно уметничка друштва, која не само чувају, већ и промовишу игру, песму и обичаје који су у неким кључним тренуцима бурне историје, помогли да се очува културно биће српског народа, језик и обичаји. Отргли су од заборава део културног идентитета, на наступима нас подсећају ко смо и одакле смо.
Чланови друштва најрадије изводе игре из Бујановца, које су опет специфичне, јер се играју на непаран број тактова.У сваком случају, где год су наступали увек су били добро прихваћени и имали успеха. Обишли су готово све европске земље, изузев Скандинавије и Велике Британије. Имају одличне и сталне контакте са колегама у Чешкој и Словачкој, као и у Македонији, Бугарској и Грчкој. Овакви контакти су веома значајни за  организовање путовања и наступа. Већ су почели припреме за наредну годину када ће обележити велики јубилеј, 90 година постојања и рада.
С обзиром да немају сопствени простор где вежбају, организовали су се да се састају и играју и певају у одговарајућим просторијама школа, као и у спортској хали. Из општинске касе добијају свега око 200 хиљада динара на годишњем нивоу, а потребно им је око два милиона динара. Недостајућа средства обезбеђују фирме које помажу рад друштва, а и сами чланови плаћају чланарину  из које се најчешће финансирају путовања.
У наредној години јубилеја, планирају четири концерта. Уколико се ситуација са пандемијом стабилизује највероватније ће одржати и шест концерата.

Председник друштва Слободан - Бобан Димитријевић најављује да ће се наредне године повући са места председника  КУД „Коло“, како би уступио  место неком од млађих чланова. Тиме, како наглашава, не напушта друштво, већ жели да будућем председнику помаже да настави и унапреди његов рад. При томе, од  изузетног је значаја континуитет у одржавању контаката са колегама из других земаља, који такође негују и чувају традицију и обичаје. Сви чланови овог, као и других наших културно уметничких друштава су чланови једне велике породице која чува традицију српског народа и са поносом је презентује код нас и у свету.

 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 08 новембар 2021 16:27

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Министар Стефановић наградио Врањанца, војног полицајца Пенићa - Радио Телевизија Врање https://t.co/O7MUEJXpA6 via… https://t.co/Z2TUmTkedy
У сусрет Дану младих – Будимо солидарни - Радио Телевизија Врање https://t.co/c2Ey6b38nE via @tripplesworld https://t.co/gvrDoHSIUL
И даље расте број ковид позитивних у округу - Радио Телевизија Врање https://t.co/13c47GInsy via @tripplesworld https://t.co/i9mcbBv9D8
Follow RTV Vranje on Twitter