У врањску епархију стигле су чудотворна икона Богородице Тројеручице из Хиландара са Свете Горе, и део моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског из манастира Ћелије код Ваљева. Две делегације које су боравиле на Хиландару и у манастиру Ћелије пристигле су око 16 сати у Врање са двема светињама. Са делегацијом која је пратила мошти Преподобног Јустина из манастира Ћелије био је и председник скупштине Дејан Тричковић.

                                                         

Након што су светиње стигле у врањску епархију уследио је Литијски ход који је кренуо са раскрснице улица Стефана Првовенчаног и Булевара Авноја до Саборног храма Свете Тројице. У наставку је уследило вечерње богослужење у присуству великог броја верника. Вечерње богослужење служио је игуман Хиландара архимандрит Методије уз саслужење епископа бацког Иринеја, ниског Арсенија, брегалницког Марка, полоско - кумановског Јоакима, врањског Пахомија и свештеника епархије врањске. Свечаном дочеку присуствовале су и делегација из Бугарске, која је донирала део новца за икону Богородице Тројеручице, бугарски амбасадор, као и бројни донатори из Врања. Уследило је поклоњење икони и моштима. Свима заслужнима за долазак великих светиња у Врање уручене су Архијерејске грамате.

Икона Богородице Тројеручице биће смештена у манастир Светог Николе, који је и метох манастира Хиландара, а мошти Преподобног Јустина у цркви која је посвећена великом светитељу, а налази се поред његове родне куће. Икона Богородице Тројеручице најпоштованија је икона у Срба, а ова светитељка сматра се игуманијом манастира Хиландара и посебно је поштована код монаха. Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски у диптих Светих уврштен је 2010. године, а непосредно пре тога у Врању је обновљен његов родни дом и подигнут храм у његову част, који је и први храм који слави успомену на великог Врањанца и светитеља.

У градској цркви 1. јуна биће организован свечани дочек чудотворне иконе Богородице Тројеручице која долази из Хиландара са Свете Горе, као и моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског које долазе из манастира Ћелије код Ваљева. Дочек је планиран у 16 сати, када креће Литијски ход са раскрснице улица Стефана Првовенчаног и Булевара Авноја до Саборног храма Свете Тројице. У наставку ће бити вечерње богослужење и поклоњење икони и моштима.

У цркви Успења Пресвете Богородице у врањском насељу Собина, биће организован дочек моштију Светих Сурдуличких мученика. Дочек моштију је у суботу 30. марта нешто пре 16 сати, а затим ће епископ врањски господин Пахомије са свештенством, служити бденије. 

Да подсетимо, на предлог врањске епархије, Српска православна црква уврстила је Свете Сурдуличке мученике у диптих светих.  Реч је о око 20.000 страдалих Срба, по званичним подацима неколико комисија, са подручја југа Србије који су побијени у Сурдулици у јесен 1915. године, за време Првог светског рата, након бугарске  окупације овог дела земље.

Сурдулички мученици обележавају се  29. маја, на дан када су њихове Свете мошти похрањене у Спомен-костурницу 2010. године.

Мошти мученика биле су похрањене у Спомен-костурници у Сурдулици која је подигнута 1924. године. Међутим, бугарски окупатори су 1943. године до темеља срушили Спомен-костурницу, а мошти закопали на више локација.

У мају 2010. године ти земни остаци су свечано враћени и похрањени у Спомен-костурницу, обновљену 2009. године.

 

За све православне вернике Велики пост почиње у понедељак, 11. марта, и трајаће све до Васкрса, који ове године пада 28. априла. Дан пред почетак Васкршњег поста су Беле покладе, у народу познатије као Прочке. Тада се сви укућани окупљају и међусобно једни другима праштају свађе и увреде. Обичај у нашем крају је да се на овај дан, у недељу, пали слама и прескаче такозвана крљавештица и ламкају јаја. Васкршњи пост је најдужи, а у православном народу сматра се и најстрожим постом.

За све православне вернике Велики пост почиње у понедељак, 11. марта, и трајаће све до Васкрса, који ове године пада 28. априла. Дан пред почетак Васкршњег поста су Беле покладе, у народу познатије као Прочке.

За почетак Великог поста припремали смо се претходних недеља, те су тако иза нас Недеља о митару и фарисеју, Недеља о блудном сину, Месопусна и Сиропусна недеља. Ово није само период када смо тело одрицањем од одређених врста хране припремали за пост, већ и душу, читањем Јеванђеља и поучних прича које нас уче покајању, праштању, стрпљењу. Велики пост ове године почиње 11. марта. Дан пред почетак Васкршњег поста су Беле покладе, у народу познатије као Прочке. Тада се сви укућани окупљају и међусобно једни другима праштају свађе и увреде. Обичај у нашем крају је да се на овај дан, у недељу, пали слама и прескаче такозвана крљавештица и ламкају јаја.

''Треба да се потрудимо да се покајемо, да опростимо свима којима имамо шта да опростимо и да у пост уђемо релативно чисти, тј. да уђемо у пост са чистим мислима, неоптерећени. Свакако да се потрудимо да постимо неједући одређене категорије хране, али исто тако живећи богослужбеним, црквеним животом, трудећи се да стално долазимо на Богослужења'', каже свештеник Славиша Илић.

Васкршњи пост траје до самог празника Васкрса, који ове године пада 28. априла. Овај пост је најдужи, а у православном народу сматра се и најстрожим постом.

''Овај пост је свакако припрема за Васкрсење Христово и иначе треба да се припремамо за Васкрсење Христово, тачније за крај овог живота и почетак живота вечног који задобијамо милошћу Божјом и делом страдања, односно жртвом коју је Господ поднео за нас. Треба да се трудимо да цео свој живот, и у посту и ван поста проводимо у том непрекидном приближавању ка Богу,  јер то нам је неопходно да бисмо када дође дан суда могли да остваримо вечну заједницу са Богом'', додаје свештеник Славиша Илић.

Васкршњи пост назива се и Великим због дужине трајања, али и због посебне важности, Часним јер обухвата време страдања Христовог и разапињања на Часни крст. Траје од Чистог понедељка, 11. марта ове године, до Лазареве суботе. На крај овог четрдесетодневног поста надовезује се пост Страсне семице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана.

 

Српска православна црква данас празнује Света три Јерарха. Ово је празник посвећен светитељима светом Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом.

Према народном веровању, какви ветрови буду дували тога дана, такво ће време бити у току целе године. Три јерарха су заштитници људи и животиња од хладноће и злих ветрова.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

"Jolly Jumper" за крај манифестације Дани Врања - Радио Телевизија Врање https://t.co/zBdR50TJl2 via @tripplesworld
Изложба олдтајмера у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/8h61xxydOb via @tripplesworld
Ревија народних ношњи - Радио Телевизија Врање https://t.co/J2hXK1YaXL via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter