Град Врање и ове године ће финансиратi одлазак деце на море у Баошићима у Црној Гори. У обраћању родитељима деце коjа ће путовати на море, градоначелник Миленковић jе истакао да jе прошле године први пут град организовао одлазак ђака на летовање.  Нагласио jе и да jе та лепа инициjатива пренета и на зимски распуст, па су основци о трошку града боравили на Бесноj кобили. ,,Позвали смо вас да се упознамо и предочимо вам све техничке детаље, како бисте имали времена да ваљано припремите децу за одлазак на море. Са децом ће на мору боравити и стручни сарадник, Слађана Аризановић и др Марко Иванчов, тако да немате разлога за бригу’’, рекао jе градоначелник Миленковић. ,,Веома ми jе драго што ће и ове године 49 ђака из основних школа са териториjе града Врања, део летњег распуста, тачниjе период од 7. до 18. jула, провести на мору. Њих су изабрале педагошко-психолошке службе и управе школа,’’ рекла jе градска већница Зорица Jовић. Град Врање jе за одлазак основаца на летовање издвоjио милион и 400 хиљада динара.

Манифестација „Дечији дани” у организацији ПУ Наше дете почела је под називом „Улица дечије радости” на градском шеталишту. Манифестација се наставља вечерас наступом будућих првака на платоу испред Галерије Народног музеја под називом „Предшколцима у част”. Предшколска установа Наше дете традиционално уназад неколико година организује ову манифестацију када предшколци полазе у школу и опраштају се од вртића, а ове године дружење деце биће организовано кроз програме у трајању од 3 дана.

„Циљ наше манифестације је промоција рада предшколске установе, заједничке игре деце и родитеља, као и понуда кратких програма. Данас су ту са нама деца четворочасовног програма, као и деца града. Већ сутра 12. јуна настављамо манифестацијом „Предшколцима у част” и  припремне групе излазе у  19 часова на платоу испред Галерије Народног музеја где ће својом песмом и игром показати оно што предшколска установа најбоље ради”, каже Лидија Петковић помоћница директорке предшколске установе.

Осим занимљивог  садржаја за малишане, манифестација је требало да помогне и родитељима да се информишу о свим понудама и услугама које предшколска установа организује за њих и њихову децу.

„Деца и родитељи су данас у прилици да се друже у пет пунктова. Први су музички инструменти, где деца могу да свирају, договарају се и праве оркестар. Други пункт је плесни кутак, трећи слагање танграма и оригами технике, затим ликовно стваралаштво деце где они цртају и имају могућност да одмах изложе своје цртеже, и пети пункт су моторичке активности”, Весна Нушић координатор тима за уређење средине за учење и развој ПУ Наше дете.

Једна девојчица нам док црта открива како то највише воли да ради од свих понуђених игара којима су се малишани забављали на шеталишту.

Сценски наступ и завршна приредба деце биће одржана 13. јуна у сали Дома војске под називом „Имаш пријатеља у мени”.

С обзиром да је пред нама лето, актуелна је прича о УВ зрачењу, јер је кожа права одбрана од њега , као и од превелике радијације која потиче од сунца. Здравље коже лети може да угрози претерано сунчање. О томе смо у емисији „Право на здраво” разговарали са дерматологом, доктором Срђаном Томићем. Највећа вредност сунчевих зрака је стварање витамина Д у кожи, који нас штити од много тога, а нарочито од малигнитета унутрашњих органа. Такође, он је важан за добробит костију али и за регулисање холестерола у крви. Са друге стране, претерано и неопрезно излагање сунцу може довести до нежељиних последица, у појединим случајевима и до фаталних по здравље,  објашњава дерматолог др Срђан Томић.

„Пошто морска вода и песак делују по принципу огледала, повећава се ниво УВ зрака који продиру у нашу кожу и који имају задатак да по систему огледала одбијају штетне зраке. У зависности од угла под којим падају, од тога које доба дана је у питању, колики је индекс зрачења, зраци продиру у наше ћелије и оно што је најгоре је да је њихов ефекат кумулативан. Гомила се годинама и онда настају тзв.спонтане  експлозије у ћелијама. Тако се на телу човека, неприметно и безболно појављује најподмуклији карцином, а то је малигни меланом”, каже др Срђан Томић дерматолог. 

Деца до годину дана не би требало уопште да се излажу директном сунцу.Сасвим је довољно да буду у хладовини. Дечју кожу треба чувати и касније , све до пубертета, каже Томић.

„Малу децу треба држати што даље од извора сунчевих зрака зато што је дечја кожа мекана, много влажнија од коже одраслог човека, са мање заштите и може да прими много већу количину УВ зрачења. Због свега што се дешава у дечјем периоду услед непажње и прекомерног излагања сунцу последице се јављају тек касније, после много година”.

Када је изложена сунцу, кожа губи више течности, масноће и свих других елемената који су јој потребни. Да би се то повратило, а посебно влажност, морају да се користе одређени препарати и креме са заштитним фактором, објашњава др Томић.

 

Житељи Таковске улице у Врању, поготово деца имају разлога да буду задовољни јер су добили игралиште где ће моћи да проводе тренутке одмора и опуштања. У Таковској улици у Врању данас је било живо. Мноштво деце али и одраслих присуствовало је отварању игралишта које је донело много радости свима, првенствено деци.

„Радујем се јер ћемо коначно имати свој простор за игру”, каже Јована Златковић.

„Одушевљена сам игралиштем које смо добили. До сада нисмо могли да се играмо лепо, јер нисмо имали простор за то. Сада ћемо да играмо жмурке и да јуримо без проблема”, каже Милена Мишић.

„Јако леп гест оних који су одлучили да ругло замене лепим игралиштем. Имам четири унука који ће сада да уживају овде а и ми старији можемо да одморимо и седимо на клупицама које су постављене овде”, каже Јелица Златковић.

Задовољство нису крили ни они који су се заложили да ово насеље има један овакав простор.

„Ово је била једна деградирана површина са пуно жбуња, зарасле траве, неконтролисане количине трња , шута. Ово је градско земљиште и грађани из овог дела града имали су иницијативу да преуреде овај простор. Обратили су се пре десетак дана  Савету за природне ресурсе, заштиту животне средине и одрживи развој ГрО СНС за помоћ. Одлучили смо да им изађемо у сусрет и направимо ово игралиште. Очистили смо зараслу траву, стигли су каменчићи од донатора. Засадили смо 17 садница туја, 10 хибискуса, поставили смо 3 клупе и две канте, жичану ограду дужине  18 метара  и један кош”, Нела Цветковић, извршни директор Комрада.

Цветковићева каже да ће овај кутак бити од  велике користи за грађане овог дела града и нада се да ће уз помоћ донатора ускоро бити употпуњен играчкама, клацкалицама или неким голом на задовољство малишана.

Никакво насиље над децом не може се опрaвдати, а свако насиље над децом може се спречити, став је Уједињених нација, али и сваког нормалног човека. И поред тога, сведоци смо да деца и те како трпе различите врсте насиља. Данас је Међународни дан деце жртава насиља, а сутра под окриљем надлежног министарства почиње јавна расправа о Нацрту закона о правима детета и заштитнику права детета. Деца су изложена емоционалном злостављању и занемаривању, психичком и физичком насиљу, трауматичним догађајима у породици и вршњачком насиљу. Последња дешавања у нашој земљи говоре о томе да је насиље над децом врло често прикривено.

„Деца која су смештена код нас у Сигурној кући углавном су пасивни посматрачи, који су доживели емоционално или психичко насиље, али има и оних који су доживели неки други вид насиља. Оно се често не може ни препознати, али би требало пријавити, како би надлежне институције правовремено реаговале , како у циљу помоћи и подршке, тако и у циљу кажњавања учиниоца. Кроз  Сигурну кућу у 2018. години збринуто је 34-оро деце, а ове године до сада 19-оро. Од оснивања 2015. године прошло је 134-оро  деце”, каже директорка Центра за развој локалних услуга социјалне заштите Ивана Тасић.

Заштитнику права детета града Врања од јануара прошле до марта ове године није стигла ниједна притужба или примедба са акцентом на кршење права деце. Међутим, да насиља има и да се пречесто гура под тепих, доказ су управо случајеви из Сигурне куће, где без поверења нема успеха у раду.

„Деца су углавном била пасивни посматрачи тог насиља између родитеља. Има и деца која су била конкретно жртве физичког насиља. Имали смо дечака коме је отац везивао каиш око врата и давио га и треба размишљати о томе како ће сутра та деца кроз живот, како ће веровати другима, какви ће људи постати. Треба да се много ради са том децом да би могла да израсту у здраве личности. Наш је задатак да за то кратко време колико толико ослободимо ту децу, да им пружимо подршку”,каже Дејана Богдановић, психолог.

Процес опоравка деце која су трпела насиље је дуготрајан и у њему треба да помогну школа и друге установе. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане и грађанке, као и стручну јавност, да се упознају са текстом Нацрта закона о правима детета и заштитнику права детета и дају своје коментаре, сугестије и предлоге у оквиру јавне расправе која ће се спроводити од сутра.

 

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Више отворених, него затворених фирми у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/2lD4aV6E4f via @tripplesworld
Ученици полагали комбиновани тест - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZWvXjIImpI via @tripplesworld
Нема више листе чекања за уградњу вештачког кука - Радио Телевизија Врање https://t.co/0aQkUEZCk0 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter