У корак са остатком Србије иде и Пчињски округ, када је у питању отварање нових фирми. Последњих година повећан је и број оних који користе у свом пословању помоћ државе у виду кредитних линија за различите намене. Од покушајa да организују сами себи свој посао и запосле и друге људе не одустају привредници на подручју Пчињског округа. У годинама које су иза нас научили су да праве бизнис планове, да послују и то са успехом. Зато је и статистика о броју новоотворених предузећа повољнија.

„Већ две године је већи број новоотворених фирми у односу на број затворених на подручју Пчињског округа. Раније је била негативна тенденција, а таква је ситуација и у првих шест месеци. Oве године је већи број новоотворених фирми него затворених”, каже Бранислав Поповић шеф одељења Привредне коморе Србије у Врању.

У свему томе највише помаже држава кредитирањем малих и средњих предузећа. Фонд за ову годину од милијарду и 700 милиона динара потрошен је у првих шест месеци. И у нашем крају је све више предузетника који користе помоћ државе у виду кредита.

„Све већи број малих и средњих предузећа користи кредите посебно зато што су кредити Фонда за развој имали део који је бесповратан, то је био још један разлог зашто су се јављали и покушавали да користе кредите. У наредном периоду биће још кредитних линија, како државних тако и банака које ће помоћи да се подстиче развој предузетништва и бољи живот у овом крају.”

Још на почетку године је било назнака да ће за око 300 милиона бити потребно повећати фонд, али се испоставило да предузетницима треба и више. Из Министарства привреде стигле су најаве да ће за кредитирање малих и средњих предузећа ове године бити одобрено још средстава, чак до 3 милијарде динара.

 

 

Према подацимаАгенцијеза привредне регистре, на подручју града Врања, у последње четири године повећан је број привредних друштава и предузетничких фирми. Такође су, и подаци Националне службе за запошљавање повољнији. Локална самоуправа са своје стране предузима све неопходне кораке за стварање бољих услова за пословање. Годинама улажемо у Слободну зону, са једним циљем, да створимо што повољнији амбијент за долазак инвеститора. Сама локална самоуправа не одлучује о томе ко ће доћи у Врање, али је наше да када дођу затекну услове који им одговарају”, каже помоћник градоначелника за привреду Ненад Величковић.

„Данска фирма Кентару је откупила Љубисављевић ДОО из стечаја. Она планира да током ове године отпочне са производњом и да упосли око 300 радника. Изразили су жељу да и они послују у Слободној зони, јер такво пословање доноси многе погодности. Ми ћемо покушати да им изађемо у сусрет и да део парцеле, који они желе да откупе, уврстимо у састав Слободне зоне”, каже Величковић.

„Ми омогућавамо инвеститорима који желе да граде погоне у Слободној зони, да док траје градња закупе погоне у Јумку и раде пре завршетка објекта. Привредна ситуација у граду као и у земљи је сложена, али сви показатељи говоре да се ситуација побољшава”, истиче Величковић.

„2015. године имали смо 897 привредна друштва, 2016.- 943, 2017- 970, а тренутно 970. Новооснованих привредних друштава је 72, а брисано је 19. Ови подаци говоре да ми полако растемо. Активних предузетника имамо 2 хиљаде 374, а 2015. године имали смо 2 хиљаде 68. Новонасталих је 330, а брисаних 260.”

Све су то релевантни подаци и важећи. У том смислу иду и подаци о броју незапослених, јер је тај број смањен у односу на упоредну 2015. годину. Незапослених на евиденцији је тренутно 5 хиљада 443, а запослених 21 хиљада 390.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Трубачки оркестар Стефана Младеновића за крај прве вечери на Данима Врања - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5DsL5W0OLn
Победом екипе "Делфини" завршене прве "Игре на води" - Радио Телевизија Врање https://t.co/hQkrmsVgwK via @tripplesworld
Дани Врања - Наступ победница такмичења "Србија у ритму Европе" - Радио Телевизија Врање https://t.co/y08y98Ttkq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter