Монографија "Пуне руке живота", гинекологија и акушерство Врања у матици времена, ауторке докторке Марине Ј. Јањић промовисана је у Галерији Народног музеја. На промоцији су, поред ауторке, говорили и др Гордана Ђорђевић, начелница Службе за гинекологију врањског Здравственог центра и председница подружнице Српског лекарског друштва у Врању, које је и издавач ове монографије, затим др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, рецензенти проф. др Радмила Гудовић и др Вукашин Антић. ''Монографија ''Пуне руке живота'' ауторке примаријуса доктора Марине Ј. Јањић отргла је од заборава многе догађаје и људе,'' чуло се на промоцији овог издања. У присуству великог броја колега, лекара, поштоваоца рада докторке Јањић и љубитеља писане речи причало се о гинекологији у Врању некад и сад, а како су истакли стручњаци ова монографија пуна фактографских чињеница допринеће проучавању медицине, гинекологије и акушерства, али и историји завичајне медицине.

''Она је својим радом отргла од заборава многе људе, многе догађаје, много тога што је везано за нашу гинеколошко-акушерску службу у Врању и врањском крају. Ја бих вас подсетила на чувену изреку која каже ''да само онај који не поштује своју прошлост, не заслужује да има ни будућност'', изјавила је др Гордана Ђорђевић, председница подружнице СЛД у Врању.

''Ова књига је веома значајна књига, она спада у област историје завичајне медицине с једне стране, а с друге у групу књига које се могу назвати књигама које дају изванредно значајан допринос проучавању историје наше гинекологије и акушерства. На жалост ми немамо много књига које су овако лепо тематизоване, добро написане, са једним доста широким уводом од средњег века па до данашњих дана'', рекао је др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД.

''Оно што је мене пријатно изненадило је велики труд да се истражи сва та документација, да се осмисли како ће се урадити те биографије колега, а да се нико не нађе повређен, да се прикаже оно што је најважније. Веровали или не ми у Новом Саду таквих података немамо. Оно што се у Врању сачувало је за сваку похвалу'', изјавила је проф. др Радмила Гудовић, рецензент.

''Потпуно је разумљиво за све оне који макар и мало познају аутора ове књиге да све што је написано дубоко је проживљено и документовано. На таквим основама саздана је ова књига у целини. Тако су гинеколози врањске болнице насликани топлим и јасним бојама, пуним љубави и разумевања за њихове личности и дела'', изјавио је др Вукашин Антић, рецензент.

                                            

Примаријус доктор Марина Ј. Јањић истакла је да је циљ монографије да прикаже развој гинеколошко-акушерске мисли и праксе у врањском крају од немањићког времена до данашњих дана. "Ова књига је настала из потребе да се сачува од заборава, као драгоцено искуство, све оно што су самопрегорно генерације лекара - гинеколога-акушера, неонатолога, бабица и немедицинског кадра у врањској гинекологији чинили, "дочекујући" нове Врањанце и Врањанке, радујући се њиховом првом плачу," истакла је докторка Јањић.

''Сматрам да је ово начин и да им одам признање и захвалност, јер су они део свог живота уградили у развој овог Одељења поштовањем прошлости, претходника и учитеља, такође сматрам да моја професија обезбеђује себи будућност'', изјавила је прим. др Марина Ј. Јањић, ауторка.

Докторка Марина Ј. Јањић рођена је у Владичином Хану, основну и средњу школу завршила је у Врању, а Медицински факултет у Нишу, где је завршила и магистарске студије. Специјалистичке студије гинекологије и акушерства завршила је 2000. године, од када ради на Одељењу за гинекологију и акушерство врањске болнице. Има звање примаријуса. Поред лекарске праксе бави се научно-истраживачким радом и историјом књижевности.

У оквиру пројекта „Бебо, добро дошла на свет“ родитељима је у врањском Здравственом центру омогућен електронски поступак пријаве захтева за остваривање права на родитељски додатак. Систем електронске пријаве новорођенчади реализован је у Врању, Владичином Хану, Сурдулици, Босилеграду, Трговишту, Бујановцу, а од ове недеље електронски захтев за остваривање права на родитељски додатак отворен је и у Прешеву.

Сам пројекат „Бебо, добро дошла на свет“ или „Е беба“ примењује се од 2016. године у Врању и до сада је на овај начин пријављено више од 4000 беба. Суштина промена је да родитељи, административне процедуре могу да обаве у здравственој установи, без попуњавања формулара и бесплатно, и на тај начин уштеде време и новац.

„Дневно се понекад пријави и до 15 беба, а неки просек је од 5 до 8 беба, то је онолико беба колико се и рађа у нашем породилишту. Пројекат подразумева сву документацију која је потребна за дете, извод, пребивалиште, здравствену књижицу, а од прошле године и родитељски додатак за пет општина у Пчињском региону, а од ове недеље и за Прешево. То је велика олакшица за родитеље јер им није потребна огромна папирологија јер све пријаве урадимо овде, а у институцијама добијају на руке документацију или се шаље на кућну адресу“, каже Беба Каначки, ЗЦ Врање

Људи из Бујановца и Прешева могу у Матичној служби у Врању да подигну извод за своје дете, и закључно са Прешевом покривен је цео округ системом електронске пријаве.

„У пројекат је укључено више различитих служби. Матична служба, Дечија заштита, Полицијска управа, РФЗО, и сви сарађујемо. Сваки родитељ, након пријаве добија на свом телефону путем поруке обавештење о томе шта се дешава са сваким од ових докумената, као и о томе ако постоји неки проблем како би знали да треба да се врате у институцију“.

Такође, грађани се и на сајту Канцеларије за информационе технологије и електронску управу могу информисати о свим недоумицама везаним за електронску пријаву новорођенчади и родитељски додатак.

 

Жене у Србији се све касније одлучују на прву трудноћу. Медицина каже да је за прву трудноћу најбоље време између 20. и  25. године живота јер је жена тада и психички и физички спремна, али с обзиром на данашње услове живота и рада,  тај просек се померио, па се прве трудноће срећу чак и у 35. години. Да ли треба послушати свој унутрашњи сат који каже „сад је право време“, и који су разлози који су довели до тога да се просечна старост мајке при рађању првог детета помери?

Како то објашњава социолог Данијела Здравковић, овај проблем има своју историју, и почиње од феномена "прескоченог детињства". Тај скок из раног детињства у адолесценцију има своје последице. Људи од струке као један од разлога наводе економски моменат као разлог који доводи до одложеног материнства.

"Свесно одлагање родитељства је повезано са економским и политичким разлозима", каже Здравковићева

"Један од разлога је што су неке фирме јако окрутне према женама које желе да се остваре као мајке, и то јако ружна прича против које треба да се боримо на свим нивоима друштва", каже начелница гинеколошко-акушeрског одељења врањске болнице Гордана Ђорђевић.

"Што је жена млађа боље подноси трудноћу, што је жена старија та трудноћа може да буде компликованија и може да се заврши царским резом што није повољно јер то је ипак оперативни начин завршавања трудноће, док је вагинални нормални и најбољи начин да се жена породи. Преко 40. године не би требало да буде прва трудноћа, јер су то већ трудноће са високим ризиком, и за само ношење бебе и за маму, и за порођај. Међутим, због социјалних услова живота, граница се помера, па већина њих има 33-35 година. После 35. године се повећава ризик за рођење детета са аномалијама, зато тим трудницама предлажемо генетско испитивање", каже Ђорђевић.

Постоје и млади људи који су увек усмеравани од стране родитеља шта да раде, па очекују да им родитељи кажу како и у том тренутку да одреагују, и у том чекању прође и 35. година.

"Одлучити се на брак у времену када нас биолошки ресурси на то припремају, када се много не размишља, ту емоције учине своје, дође до проширења породице а онда се тек трага за тим како обезбедити егзистенцију. А када дођу године после 30. онда се више бавимо егзистенцијом а биолошко буде на другом месту".

Више је разлога који доводе до одлагања материнства. Oно што медицина саветујe  је да се више окренемо биолошким разлозима, a да девојке ослушкују и не успављују свој унутрашњи биолошки сат.

 

Гинеколошко - акушерском одељењу врањске болнице донирана су три ЦТГ апарата. Апарате је донирала компанија „Јумко“ заједно са још једним добављачем,  а укупна вредност донације је 750 хиљада динара.  

Одељење врањске гинекологије је богатије за три ЦТГ апарата, што ће умногоме користити у раду Службе за гинекологију, која је до сада располагала са укупно пет оваквих апарата. Директорка Здравственог центра захвалила се на овој донацији и истакла напоре ове здравствене установе да пружи квалитетну услугу пацијентима:

''Реч је о донацији која је врло важна јер  се ради о апаратима које смо задњи пут набављали при реновирању Гинекологије пре пет година. То су амортизовани, стари апарати због чега су наше труднице морале да устају врло рано како би се ти прегледи обавили, а то значи праћење откуцаја срца плода, као и контракције материце.''

Један од донатора је компанија Јумко.

''Планирамо да и убудуће пратимо потребе Здравственог центра и да у складу са нашим могућностима допринесемо бољој здравственој заштити свих наших суграђана, као једна друштвено одговорна фирма'', рекла је Драгана Настић, комерцијални директор компаније Јумко.

Служба за  гинекологију је до сада имала пет ЦТГ апарата, који се користе свакодневно, на којима се у просеку уради више од 8 хиљада прегледа годишње.

''То су веома важни апарати који прате кондицију плода, прате контракције код мајке, дакле веома важни у самом порођају и веома важни да одреде када ће се тај порођај завршити. Ја бих се захвалила менаџменту што је изашао у сурет Гинекологији, као и Јумку и осталим донаторима'', истакла је др Гордана Ђорђевић, начелница Службе за гинекологију.

Потребе за донацијама увек постоје и надам се да ће заједничка мисија донација свих институција, организација, појединаца и нас из ЗЦ бити настављена, нагласила је директорка др Антић.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Од сутра плаћање путарине на деоници Дољевац - Прешево - Радио Телевизија Врање https://t.co/OCHhLaEjJs via @tripplesworld
Градска слава је слава свих грађана Врања - Радио Телевизија Врање https://t.co/AfYg1SJnOG via @tripplesworld
Данас је Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски - Радио Телевизија Врање https://t.co/h2uxKo99SE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter