У организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у великој сали Скупштине града Врања одржана је јавна расправа о Нацрту Закона о социјалној карти. Доношењем поменутог Закона успоставиће се ефективније и праведније остваривање социјалне заштите кроз унапређење процеса одлучивања о правима и услугама у систему социјалне заштите. Врање је пети град, после Београда, Новог Сада, Крагујевца и Новог Пазара, у коме je одржана јавна расправа о Нацрту Закона о социјалној карти.

„Тиме ће се, према Пословнику Републике Србије, завршити период од двадесетак дана када је предвиђено да се води јавна расправа. Представници система социјалне заштите из Јабланичког, Пчињског, Нишавског и Топличког округа имаће прилике да се упознају са основним одредбама Нацрта о социјалној карти, то је новина која предвиђа потпуно другачији сегмент третирања људи у систему социјалне заштите. С обзиром да се ради о јавној расправи не можемо да коментаришемо одредбе Закона који је још у процедури”, каже Зоран Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Нацрт поменутог Закона у великој сали Скупштине представили су Миона Алексић, виша саветница у Сектору социјалне заштите и посебни саветник министра Зорана Ђорђевића, Предраг Симовић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања посебну пажњу посвећује успостављању основних предуслова за постизање што већег степена социјалне сигурности и што већи обухват правима и услугама, како би се осигурала што потпунија социјална укљученост, посебно рањивих друштвених група и појединаца, и за то ће се залагати у наредном периоду, чуло се на расправи. Доношењем Закона о социјалним картама успоставиће се ефективније и праведније остваривање социјалне заштите кроз унапређење процеса одлучивања о правима и услугама у систему социјалне заштите.

Успостављањем интегрисаног информационог система између Центара за социјални рад и институција, односно формирањем специјалних база, у којима ће се налазити подаци о приходима, имовини, и други подаци битни за утврђивање социјално-економског статуса корисника, као и подаци о врсти права из социјалне заштите које лице користи или је користило, омогућиће се ефикасније и праведније остваривање социјалне заштите и аутоматска размена података између Центара. Закон о изменама и допунама Закона о социјалној заштити, уз још 14 које Министарство припрема, наћи ће се пред посланицима на јесењем заседању.

Велики број бораца, представника удружења и чланова породица присуствовао је расправи, која је одржана у великој сали Скупштине града. Било је неколико покушаја, уназад годинама, да Србија добије један свеобухватан закон о правима бораца, али то се до данас није десило. Велики број бораца, представника удружења и чланова породица присуствовао је расправи, која је одржана у великој сали Скупштине града. Било је неколико покушаја, уназад годинама, да Србија добије један свеобухватан закон о правима бораца, али то се до данас није десило.

"Практично, то је нов текст, који сублимира све досада постојеће прописе, неколицину закона и других подзаконских аката, који су заиста у широком дијапазону, од закључака владе до закона који обрађују посебне категорије. Желели смо да обједињавањем свих тих прописа дођемо до једног закона који ће важити за све борце на територији Републике Србије", каже Ненад Нерић, државни секретар.

Представници удружења залажу се за доношење Закона, али и за укључивање свих који су на било који начин учествовали у ратним дешавањима у законску регулативу. При том истичу да је Србије једина земља у окружењу која још увек нема закон о правима бораца.

"Предходним законом, који је важећи, обухваћени су ратни војни инвалиди и чланови породица погинулих бораца. Мећутим, сва остала популација, борачка популација, конкретно борци који нису рањени и који нису погинули, нису обухваћени. Сада овим Нацртом закона ми смо први пут обухваћени, али само тако што смо признати, то је једино, ништа друго, никаква права нам нису дата. Ми смо уложили велики број примедби на Нацрт закона и очекујемо да ће бар нешто од тога да се усвоји", каже Драгољуб Стошић, председник УСРВ.

Поруке са ове јавне расправе, неће бити једине, јер ће представници министарства, међу којима и државни секретар из нашег града Зоран Антић, разговарати са заинтересованима у још 12 локалних самоуправа у Србији.

 

 

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Сектор за пензиjско и инвалидско осигурање и борачко-инвалидску заштиту, у понедељак, 13. маjа, у сали Сакупштине града у Врању, организуjе Jавну расправу о Нацрту закона о правима бораца, воjних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. Jавна расправа одржава се за представнике свих удружења бораца, воjних инвалида, породица палих бораца и цивилних инвалида рата, органа надлежних за борачко-инвалидску заштиту, државних органа, органа jавних служби, jавних предузећа, стручне jавности и друге заинтересоване учеснике. Почетак jе заказан за 11 сати.

Једна од четири јавне расправе о Нацрту нове медијске стратегије одржана је у Нишу. Положај новинара, њихова заштита, медијска писменост, односно едукација новинара како би се интернет користио као адекватан “алат”, предлози су одредби по којима ће нови Нацрт Стратегије бити измењен  у односу на претходни документ. У јавној расправи учествовали су медијски посленици, власници медијских кућа и новинари, међу којима и представници Радио телевизије Врање.

На јавним расправама до 1. марта износе се примедбе на овај стратешки документ, а Влада ће финалну верзију почети да разматра крајем априла.

Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, председник Радне групе за израду Стратегије  каже да још увек недостају подаци о томе колико новинара ради на медијској сцени,какав је њихов положај а такође  недостаје  и грански колективни уговор који се односи на све медијске раднике и да на тај начин пробамо да тај безбедносни ниво  заштите новинара и свих медијских радника подигнемо на виши ниво.

До сада пристигле примедбе односе се на  прецизније дефинисање статуса медија цивилног сектора  и њихову транспарентност у финансирању, статуса медија од националног значаја, државног учешћа у власништву, концентрације медија у рукама једног власника, као и то што нацрт, бар за сада, не предвиђа јавне регионалне медијске сервисе.  У Удружењу новинара Ниша имају неколико примедби на садржину Нацрта Медијске стратегије, а пре свега су против тога да се омогући  медијима цивилног сектора да буду у повлашћеном положају.

Председница  Друштва новинара Ниша Данијела Иванковић истакла је да се противе  томе да медији цивилног сектора имају повлашћенији статус и да као сада не плаћају обавезе Регулаторном телу за електронске медије. Такође, желе да се јасно виде сви донатори медија, па и страни, да све буде транспарентно, како за класичне медије, тако и за медије цивилног сектора.

Навела је да се  залажу  за формирање више саморегулаторних тела, пошто, како је оценила, постојећи Савет за штампу не „покрива“ електронске медије.

Зоран Секулић  Из Асоцијација медија  оштро се успротивио  овом предлогу. Залаже се  за медијски плурализам, али да је новинарски кодекс само један, и да се он не може различито тумачити од стране различитих саморегулаторних тела. Исто мишљење имао је и Никола Панић, представник Удружења радио станица Србије (РАБ).

Никола Панић  је изјавио  да представници РАБ-а сматрају да држава не треба поново да улази у медије и да нова Медијска стратегија не треба да предвиди формирање регионалних јавних сервиса . 

У Синдикату новинара Србије сматрају да је  веома важно  што је у Медијску стратегију ушао социјални дијалог. Србија је једина земља у којој не постоји послодавачка организација која треба да координира потписивањем гранског колективног уговора који ће штитити права новинара и свих запослених у медијској делатности. Са друге стране, незадовољни су због одсуства одредби о регионалним јавним сервисима.

Председница Синдиката новинара Србије Драган Чабаркапа напоменула је да је формирање регионалних јавних сервиса било предвиђено и првом Медијском стратегијом, али није реализовано. Сада у овом нацрту тај предлог није обухваћен.

Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић,  осврнуо се на положај ТАНЈУГ-а, као и статус  „Политике“ и Новости“.

Постоји идеја да Тањуг буде јавни медијски сервис, са мешовитим власништвом, у којем се плате запослених не би исплаћивале из републичког буџета, рекао је  Брајовић оценивши да је Тањуг медијска кућа која има добро место на тржишту.

О документу се данас расправља на округлом столу  у Чачку а 27. фебруара у Београду. Након 1. марта  биће формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи. Стратегија ће потом бити упућена Влади на усвајање пошто не постоји обавеза да је усваја Скупштина Србије.

 

Јавна расправа о новој Медијској стратегији почела је округлим столом који је одржан у Новом Саду. До краја фебруара одржаће се још четири округла стола у Нишу, Чачку и Београду, на којима ће заинтересовани моћи да дају примедбе на текст стратегије, након чега следи усвајање закона који би требало да поправе стање у медијима и положај новинара.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Одржан састанак са организаторима такмичења „Србија у ритму Европе” - Радио Телевизија Врање https://t.co/WwZ4rT8nAm via @tripplesworld
Мере заштите од пожара - Радио Телевизија Врање https://t.co/na9GEOHrDm via @tripplesworld
Стојменовић: Руска црква у Кривој Феји биће посвећена руским војницима који су пре 100 година направили пут Врањска… https://t.co/C3dymVlTRm
Follow RTV Vranje on Twitter