Све више младих у Србији сусреће се са осећајем безвредности, суморним погледом на живот, усамљеношћу, беспарицом, недостатком емотивне везе, пољуљаним самопоуздањем,  показују истраживања. Најосетљивији су млади између 20 и 30 година старости, овакви проблеми постали су уобичајени за ово доба.

Већина студената нестрпљиво очекује крај учења и стреса пред полагање сваког испита. Али, како се приближава тај последњи испит јавља се питање – шта након факултета. И то је једна од стреснијих ствари. Промена друштвеног уређења и глобализација одразила се и на младе.

„Након завршеног факултета млади људи одлазе, исељавају се и њима је потребно време да се адаптирају на новонастале просторе, Западна Европа их позива, иду преко океана, студенти нам се јављају из Америке, Данске, Италије да кажу како им је. Када погледам њихове слике, услови у којима живе су један стерилан стан, плазма телевизор, гарнитура за седење, а на столу купљена пица у картонској кутији и кока-кола. Жалосно, али они су раљама глобализације. Велики број студената су атеисти. Они се не одлучују на било какву врсту матрице која ћи им показати како доћи до спокоја, целине у животу, како бити човек од самопоуздања и како пронаћи пут да се заврши процес кризе идентитета. Њима су ближи атеисти из Америке, Европе зато што им нуде слободу живљења, слободу избора, орјентација, а то негде може да нас само одвуче временски и у друге просторе и друге релације које на крају крајева не остављају много могућности за један здрав и нормалан пут у будућност, и због тога се велики број младих на Земљи налази у депресији“, каже социолог Данијела Здравковић.

Ово је прича о младим људима који су у раскораку између младости и одраслог доба, школују се или су пред крај школовања, нису оформили породицу, немају стални посао и још увек трагају за собом и својим местом. У оквиру истраживања које смо радили за потребе емисије „Све је лако кад си млад“, млади су рекли следеће:

„Преко истраживања које је рађено дошло се до закључка да су три основна проблема младих у Врању незапосленост, сиромаштво и недовољна информисаност“, кажу из Канцеларије за младе у Врању.

„Радила сам три године на ургентном одељењу у Врању, и после толико времена сам се разочарала и једини излаз који видим је да одем ван, тачније у Америку и мислим да је тамо боља перспектива младих него овде“.

Они су будућност, они дају нову енергију друштву, покрећу га и мењају. Или макар покушавају. А каква нам је та будућност, са чиме се суочава, о чему размишља је нешто чиме бисмо требали да се бавимо сваког дана.

 

Нацрт стратешког документа под називом ''План развоја креативних индустрија у Врању'' требало би да буде усвојен на првој седници локалног парламента, крајем јануара. Изградњом Креативног иновационог центра град жели да младе школоване људе, који по завршетку факултета остану у Нишу, Београду или оду у иностранство, врати у своју заједницу.

Много је модерних занимања за која се школују млади људи, а која би помогла развоју сваке локалне заједнице. Спрега маркетинга, рекламе, музике, филма, продукције и прожимање са економијом, привредом и туризмом је управо могућност експлоатације те интелектуалне својине.

Желимо да подстакнемо развој тих индустрија јер је реч о пословима који запошљавају ону критичну групу људи, која одлази из града. У 99 посто случајева то су високо образовани кадрови старости између 25 и 45 година. На тај начин желимо да задржимо те кадрове у Врању, кроз развој оваквих делатности карактеристичних за наш град, а припадају под област креативних индустрија, каже Ненад Антић, заменик градоначелника.

Подаци показују да су високообразовани кадрови најтеже запошљива категорија последњих година, а ово би било једно од могућих решења проблема. Град жели да формира Креативно иновациони центар и то би требало да буде у старој згради преко пута Начелства, која је под легатом Гимназије. Потребо је да се она реновира и опреми најновијом технологијом.

Једноставно ту желимо да спроводимо разне врсте обука, едукација. Да се укључи и Гимназија и Педагошки факултет. Желимо да подстакнемо омладинско предузетништво у креативним индустријама, да тај центар буде клица креативних индустрија, додаје Антић.

За све ово потребна су средства и управо зато је Градско веће формирало радну групу на челу са замеником градоначелника и са по два члана из Гимназије и Педагошког факултета, која би припремила документа и аплицирала на конкурс Министарства технолошког развоја и иновација.

Овај план је само наставак Бренд стратегије града Врања.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Глумица Жетица Дејановић премијером обележава две деценије рада - Радио Телевизија Врање https://t.co/QCSdAbtpwa via @tripplesworld
Рано поврће-папрено - Радио Телевизија Врање https://t.co/Jnko3iEbmD via @tripplesworld
Права мањина унапређују развој друштва - Радио Телевизија Врање https://t.co/1owSCIr1Ts via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter