Ученици четвртог разреда основне школе Светозар Марковић пратећи рад свог учитеља, Миомира Дејановића, и сами су почели да израђују тематске стрипове. Они су до сада понели 6 првих републичких награда, 2 прва места на међународним смотрама, 6 захвалница на Балканској смотри младих стрип аутора. Оно на шта су посебно поносни су признања која стижу из целе Србије, јер је то знак да је њихов рад препознат и ван Врања, истиче њихов ментор и учитељ Миомир МиДеј Дејановић, који се и сам дуго година бави стрипом и исти користи као наставно средство у настави свих предмета. Без успешних учитеља нема ни успешних ученика, а ни обратно. О томе сведоче ученици млађих разреда основне школе Светозар Марковић на челу са учитељем Миомирем Дејановићем. Ученици четвртог разреда основне школе Светозар Марковић пратећи рад свог учитеља, Миомира Дејановића, и сами су почели да израђују тематске стрипове. Они су до сада понели 6 првих републичких награда, 2 прва места на међународним смотрама и  6 захвалница на Балканској смотри младих стрип аутора.

„Ја сам освојила три прва републичка места, једно у Тополи на конкурсу „Кад порастем желим бити...”, затим на радионици баснописаца у Београду, и то такмичење је одржано у зоолошком врту, јер басне имају везе са животињама и још једно републичко место у Врању на конкурсу „Христос воскресе, радост донесе”, каже Емилија Вељковић, ученица четвртог разреда.

„Највећа признања су ми републичка такмичења из области екологије и на тему „Поштујте наша дечја права” и највише сам поносна на тај стрип за дечја права јер је освојио највећу награду, а то је таблет и највише сам поносна на њу јер ми је јако драга, а такмичење је одржано у Београду, каже Невена Динов, ученица четвртог разреда.

„Ја сам освојила три пута прво место и то на два међународна такмичења. Једно је на тему „Оно што ме чини срећном” у Панчеву, а друга међународна прво место за стрип „Богатство различитости” и једно републичко прво место на тему стрип „Новогодишња чаролија”, каже Софија Тасић, ученица четвртог разреда.

Оно на шта су посебно поносни су међународна и признања која стижу из целе Србије, јер је то знак да је њихов рад препознат и ван Врања, истиче њихов ментор и учитељ Миомир МиДеј Дејановић, који се и сам дуго година бави стрипом и исти користи као наставно средство у настави свих предмета.

„Ја сам од раније заинтересован за стрип, најпре као читалац, а затим као аутор стрипова. Када сам постао учитељ размишљао сам како да та своја интересовања из приватног живота унесем у учионицу и кроз различите конкурсе где обрађујемо различите теме ми смо са ученицима успели да освојимо ова међународна и прва републичка места, тако да је то показатељ да сам успео да ту своју љубав према стрипу пренесем и на ђаке и посебно ми је задовољство што стрип могу да применим као наставни метод, а стрипове као наставна средства”, каже Миомир Дејановић МиДеј, учитељ.

Миомир Дејановић проглашен је за једног од Најбољих едукатора Србије 2017. године, а носилац је и титуле Најбољи наставник на просторима екс ју.

 

Од почетка ове године у Врању је промовисано више од двадесетак књига белетристике и стручних издања. Аутори, међу којима и неки од најнаграђиванијих домаћих писаца, попут Владимира Табашевића и Вулета Журића, разговарали су са врањским читаоцима и представили најновија издања. Готово сваке године, не само у Србији, већ и Европи и свету, разговара се о томе да ли се књиге у класичном издању читају више или мање. Да ли је уопште читање књига опстало у судару са најновијом технологијом? Да ли и даље важи она чувена изрека Ернеста Хемингвеја да је књига најоданији пријатељ? Још је Тома Аквински запазио да би се требало чувати људи који су прочитали само једну књигу. А ако желите да одмах ближе упознате човека, најпре га питајте шта чита. И није само читање ради читања, већ  је упознавање света у коме живимо, а пре свега очување језика, оно што нам књиге дарују.

Kњижевница Лаура Барне упозорила је да су нам се са развојем технологије реченице свеле на просте, а фонд речи у свакодневној употреби сузио се на свега 50-ак речи. Поражавајуће је када су јој млади људи рекли да им је за читање њених књига потребан речник, а све су написане на српском језику. И онда видите колико нам је књига потребна. Међу најчитанијима има и домаћих и страних писаца, али то често зависи и од моћи комерцијале. Ипак, квалитет на крају читаоци умеју да препознају.

Вуле Журић, писац каже да је уверен да се доста чита и поред економске кризе која све погађа, а ми на југу то највише осећамо, на сајмовима се књиге масовно купују, а и преко године.

О моћи писане речи, кроз историју сведоче и бројна спаљивања књига. На некима заиста може да стоји  упозорење „Може променити ваш живот“. Због тога, упркос свим благодетима које нуди савремена технологија књига опстаје и велика је радост када на крају дана знамо да нас чека добра књига.

 

 

 

 

 

 

Све више младих у Србији сусреће се са осећајем безвредности, суморним погледом на живот, усамљеношћу, беспарицом, недостатком емотивне везе, пољуљаним самопоуздањем,  показују истраживања. Најосетљивији су млади између 20 и 30 година старости, овакви проблеми постали су уобичајени за ово доба.

Већина студената нестрпљиво очекује крај учења и стреса пред полагање сваког испита. Али, како се приближава тај последњи испит јавља се питање – шта након факултета. И то је једна од стреснијих ствари. Промена друштвеног уређења и глобализација одразила се и на младе.

„Након завршеног факултета млади људи одлазе, исељавају се и њима је потребно време да се адаптирају на новонастале просторе, Западна Европа их позива, иду преко океана, студенти нам се јављају из Америке, Данске, Италије да кажу како им је. Када погледам њихове слике, услови у којима живе су један стерилан стан, плазма телевизор, гарнитура за седење, а на столу купљена пица у картонској кутији и кока-кола. Жалосно, али они су раљама глобализације. Велики број студената су атеисти. Они се не одлучују на било какву врсту матрице која ћи им показати како доћи до спокоја, целине у животу, како бити човек од самопоуздања и како пронаћи пут да се заврши процес кризе идентитета. Њима су ближи атеисти из Америке, Европе зато што им нуде слободу живљења, слободу избора, орјентација, а то негде може да нас само одвуче временски и у друге просторе и друге релације које на крају крајева не остављају много могућности за један здрав и нормалан пут у будућност, и због тога се велики број младих на Земљи налази у депресији“, каже социолог Данијела Здравковић.

Ово је прича о младим људима који су у раскораку између младости и одраслог доба, школују се или су пред крај школовања, нису оформили породицу, немају стални посао и још увек трагају за собом и својим местом. У оквиру истраживања које смо радили за потребе емисије „Све је лако кад си млад“, млади су рекли следеће:

„Преко истраживања које је рађено дошло се до закључка да су три основна проблема младих у Врању незапосленост, сиромаштво и недовољна информисаност“, кажу из Канцеларије за младе у Врању.

„Радила сам три године на ургентном одељењу у Врању, и после толико времена сам се разочарала и једини излаз који видим је да одем ван, тачније у Америку и мислим да је тамо боља перспектива младих него овде“.

Они су будућност, они дају нову енергију друштву, покрећу га и мењају. Или макар покушавају. А каква нам је та будућност, са чиме се суочава, о чему размишља је нешто чиме бисмо требали да се бавимо сваког дана.

 

Нацрт стратешког документа под називом ''План развоја креативних индустрија у Врању'' требало би да буде усвојен на првој седници локалног парламента, крајем јануара. Изградњом Креативног иновационог центра град жели да младе школоване људе, који по завршетку факултета остану у Нишу, Београду или оду у иностранство, врати у своју заједницу.

Много је модерних занимања за која се школују млади људи, а која би помогла развоју сваке локалне заједнице. Спрега маркетинга, рекламе, музике, филма, продукције и прожимање са економијом, привредом и туризмом је управо могућност експлоатације те интелектуалне својине.

Желимо да подстакнемо развој тих индустрија јер је реч о пословима који запошљавају ону критичну групу људи, која одлази из града. У 99 посто случајева то су високо образовани кадрови старости између 25 и 45 година. На тај начин желимо да задржимо те кадрове у Врању, кроз развој оваквих делатности карактеристичних за наш град, а припадају под област креативних индустрија, каже Ненад Антић, заменик градоначелника.

Подаци показују да су високообразовани кадрови најтеже запошљива категорија последњих година, а ово би било једно од могућих решења проблема. Град жели да формира Креативно иновациони центар и то би требало да буде у старој згради преко пута Начелства, која је под легатом Гимназије. Потребо је да се она реновира и опреми најновијом технологијом.

Једноставно ту желимо да спроводимо разне врсте обука, едукација. Да се укључи и Гимназија и Педагошки факултет. Желимо да подстакнемо омладинско предузетништво у креативним индустријама, да тај центар буде клица креативних индустрија, додаје Антић.

За све ово потребна су средства и управо зато је Градско веће формирало радну групу на челу са замеником градоначелника и са по два члана из Гимназије и Педагошког факултета, која би припремила документа и аплицирала на конкурс Министарства технолошког развоја и иновација.

Овај план је само наставак Бренд стратегије града Врања.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter