Ресорно министарство значајно је повећало износ подстицаја за органску производњу, чиме је постала исплатива у односу на конвенционалну. Међутим, пољопривредници и даље зазиру од производња без употребе хемијских прeпарат за заштиту, као и минералних ђубрива. Највише због тога што захтева доста  људског рада, а на газдинствима је све мање руку које би се прихватиле овог посла.

У Србији  је свега 0,4 одсто укупних површина под органским засадима, иако за то постоје добри услови. Тржиште за те производе постоји и код нас, а извоз је сигуран. Посебно се тражи органско воће и поврће, а  велика је потражња и за органским живинским месом и јајима. Мањи су приноси него код стандардне пољопривреде и већа улагања, с више ручног рада, али су цене производа битно веће. Ове године је наше Министарство пољопривреде повећало субвенције за органску производњу за 120 одсто по хектару и за 40 одсто у сточарству. Држава за стандардну производњу коза даје 7.000 динара субвенција по грлу, док за органску  9.800. Максимални износ који произвођачи могу да добију је 228 хиљада динара, уместо досадашњих 136 хиљада динара.

И поред тога, веома мали број пољопривредника одлучује се на ову врсту аграра. Органском производњом на територији града бави се само једно газдинство на површини од 3,3 хектара. Из Србије се укупно 99% производње извози,  док тражња за појединим производима превазилази понуду. Вредност извоза je 24 милиона евра годишње. Највише се извозе малина, вишња, боровница, јагода, купина и јабука.

 Они који имају искуства у овој производњи тврде да се од поврћа може највише  зарадити. Улагања за пола хектара, односно 50 ари, нису мала и износе око 3.000 евра, али ако се све уради како треба, принос са те површине може да донесе чак 10.000 евра. Највећи изазов је пронаћи одговарајућу радну снагу. Једна породица може живети од хектара органског поврћа, али не сме правити пропусте у производњи. 

Национална асоцијација за органску производњу "Србија органика" формирала је прву јавну базу органских произвођача и прерађивача. У Србији их има шест и по хиљада. Циљ   је да  се у наредним годинама дође до 50 хиљада хектара под органском производњом.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Бања у знаку фруле - Радио Телевизија Врање https://t.co/Q2e1iB1ScR via @tripplesworld
Временска прогноза за ову недељу у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/HTBnERZjBe via @tripplesworld
Градски штаб за ванредне ситуације предузима превентивне мере - Радио Телевизија Врање https://t.co/48NKawu0Cz via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter