Ова производна година међу повртарима ће остати упамћена по повећању бактеријских биљних болести у  засадима и на отвореном пољу и у пластеницима, као и по бројности штетних инсеката. Најугроженији су кромпир, парадајз и паприка, као и купус. Увећана  влажност земљишта и ваздуха, уз високе температуре, током ове сезоне условили су појаву бактеријских биљних болести на поврћу, као и појачано присуство инсеката- Трипса и биљних вашију. Највећи део поља у врањском крају је под кромпиром где је потребно стално сузбијати кромпирову златицу али и бактериозе.

Мица Стајић напомиње да је учестала појава бактериозне пламењаче која се може сузбити средствима као што су Антракол, Ридомил, Микал. Уз то неопходно је додати фолијарна ђубрива у комбинацији са инсектицидима. То ће одржати лисну масу до потпуног сазревања кромпира. Велике штете трпе и произвођачи паприке и парадајза, где су се појавиле  штеточине, ситни инсекти величине до једног и по милиметра-трипси, као и биљне ваши, а од биљних болести пламењача. Мица Стајић подсетила је повртаре да ако примете пеге на паприци на доњем лишћу да одмах ураде третман бакарним препаратима. При том их не смеју мешати ни са једним другим средством, као ни са фолијарним ђубривима. На пољима која су под купусом, сада највеће штет прави мољац, за чије сузбијање постоји одговарајући препарат. Уз то је обавезно фолијарно ђубриво, као и млеко које ће послужити као средство да препарат прионе уз глатке листове. Препорука је да се уз примену одговарајућих препарата води рачуна о каренци.

Жетва јечме је почела, а очекује се да за недељу дана почне и жетва пшенице. Услед екстремних временских прилика и високих температура приноси стрних жита су ове године за 30 посто нижи у односу на претходне. Жетва јечма је почела за викенд у Пчињском округу. Код пољопривредних произвођача који су применили све агротехничке мере принос јечма ће бити задовољавајући. Цена још увек није позната, али очекује се да и она буде висока.

„Сада се још увек калкулише о цени коштања јечма, али биће доста висока из разлога што имамо доста малих површина посејаних под јечмом, имамо јечам који нема добар склоп биљака, то условљава мали број класова и класића у класу, тј. није ни зрно толико добро наливено, тако да све то условљава да ће принос јечма бити у просеку у Пчињском округу од 2 до 2,5 тоне, а на оним површинама где су пољопривредни произвођачи применили све агротехничке мере принос ће бити од 4 до 5 тона по хектару”, каже Нада Ђоковић Лазовић, саветодавац ПССС.

За 7 до 10 дана почеће и жетва пшенице. Проблем су високе дневне температуре које су прекинуле наливање зрна пшенице, тако да ће просечни приноси пшенице на мањим површинама бити 2,5 до 3 тоне, а код произвођача који су применили све агротехичке мере и до 6 тона по хектару.

„Што се тиче ове 2018/19. године имамо једну врло чудну годину, где смо имали сетву која је трајала два месеца, затим смо ушли у сетву доста касно са 60 до 70 дана у минусу и прелазили смо из фазе бокорења у фазе наливања за врло кратко време. Сви ти рокови код пшенице, све те фазе су нам скраћене. Ми смо 1. јуна радили Дане поља стрних жита и надали смо се да ћемо имати принос и преко 6,5 тона, јер смо очекивали да ће бар класање трајати 40 до 50 дана, али ове високе температуре нас и ту демантују”.

Ако ове приносе упоредимо са претходним годинама они су за 30 посто слабији у Пчињском округу због екстремних временских услова ове године. Још једном се саветује пољопривредницима да само уз примену адекватних агротехничких мера могу остварити добре приносе.

 

 

Градско веће дало jе сагласност да се распише Jавни позив за доделу подстицаjних средстава у пољопривреди у 2019. години на териториjи града Врања. Реч jе о финансиjскоj подршци пољопривредним произвођачима у унапређењу пољопривредне производње, а средства за ову намену биће реализована у етапама. Право на подстицаjе, под условима и на начин утврђен Правилником, имаjу породична пољопривредна газдинства коjа су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Средства за подстицање развоjа пољопривреде могу да се користе као финансиjска подршка регистрованим пољопривредним газдинствима у унапређењу и проширавању пољопривредне производње за инвестирање у: Регрес за репродуктивни материjал (вештачко осемењавање крава), и набавку квалитетних приплодних женских телади млечних раса говеда. Приjаве са комплетном документациjом подносе се на писарници Градске управе и достављаjу  Комисиjи на разматрање. Рок за доставу приjава jе 15 дана.

На седници Градског већа, између осталог, усвојен је Нацрт Одлука о завршном рачуну буџета града Врања за 2018. годину. Већници су донели и закључке  о проширењу подручjа Слободне зоне, о промени оснивачког акта Предшколске установе „Наше дете“, измену Акционог плана  jавног здравља на териториjи града Врања до 2025. године, што подразумева ангажовање 12 лекара и 12 медицинских сестара. Као и увек завршни рачун буџета изазвао је највеће интересовање већника. О буџетском дефициту од 164 милиона динара.говорио Бојан Костић, већник за буџет  и финансије.

"Овај буџетски дефицит је последица инвестиционог циклуса, који је започет још 2013. године, уређивањем шеталишта, улице Краља Стефана Првовенчаног, радовима у сеоским месним заједницама у износу од 380 милиона динара. Десило се позориште, чија ће укупна вредност износити око 3 милиона евра, сада улица Боре Станковића, стадион, вртић. Све те инвестиције из буџета и у наредне две три године ће коштати град око 15 до 2о милиона евра", каже већник Костић.

Исправљају се грешке које је констатовала и Државна ревизорска институција, тако да ће и нови и стари  извештај бити дат на увид јавности, каже Костић. Након доношења закона о апотекама испоставило се да је наша локална самоуправа била на правом путу када је почела да решава тај проблем.

 "Спречили смо да Апотека прво оде у стечај, а према извештају Апотеке увећали су свој промет за 50 процената, у прошлој години. Апотека је просто оживела прошле године и направила бум тиме што је град стао иза ње да јој помогне".

Костић каже да ове године очекује суфицит у буџету и наставак изградње капиталних инвестиција.

Зорица Јовић, градска већница позвала је запослене у образовању да не туже град за камате, јер је свима исплатио трошкове превоза са малим закашњењима те моли за разумевање. Осим тога, она саопштава и новине у вези са објектом Харемлука.

"На основу иницијативе и предлога градоначелника и конекција са Републичком дирекцијом усвојена је одлука да Влада донесе одлуку о преносу права јавне својине над објектом Харемлук локалној самоуправи, на управљање", каже Зорица Јовић, већница.

Овај објекат би се користио искључиво у области културе. Већници су донели Решења о образовању Комисиjе за капиталне инвестициjе, као и Правилника о условима и начину коришћења подстицаjних средстава у пољопривреди, као финансиjске подршке пољопривредним произвођачима у унапређењу и развоjу пољопривредне производње у 2019. години, са текстом jавног огласа. Усвојен је  предлог Решења о именовању Комисиjе за доделу подстицаjних средстава из буџета града у пољопривреди, измена Правилника о општим условима и начину коришћења школских спортских обjеката у своjини града Врања.

Небојша Стаменковић, новоименовани већник за пољопривреду, агроекологију и развој села у изјави за нашу кућу рекао је да су пред њим амбициозни планови. Он је говорио о приоритетима пољопривредне производње али и о бројним стратешким циљевима развоја пољопривреде на нашем подручју. Евидентирање произвођача који су заинтересовани за одређене видове производње, стварање удружења и формирање задруга као и потенцирање примене савремене технологије неки су од првих  корака у раду новоименованог већника за пољопривреду.

„Треба радити на постизању и осавремењавању постојећих већих прерадних капацитета и увођењу мањих прерађивачких делатности на пољопривредном газдинству у циљу добијања полупроизвода или финалних производа. Такође , у плану је да се побољша мрежа откупа ради лакшег пласмана производа у сваком селу. Веома је битно да се у наредном периоду интезивира увођење органске производње у местима где постоје услови за њену реализацију”, каже Небојша Стаменковић, већник за пољопривреду, агроекологију и развој села

Што се тиче приоритета развоја пољопривредне производње, они би били део краткорочних мера стратегије који би се у што краћем року реализовали, а то су пре свега циљно удруживање произвођача одређене производње или неколико производа. Такође, неопходна је обука произвођача за производњу по новим технологијама.

„Формираћемо специјализоване тимове за пружање логистичке помоћи као и инкубатор центар за пружање иницијалних информација потенцијалним произвођачима. Веома је важно да се омогући кредитирање одабраних производа са краћим циклусом. Ту се мисли на производњу малина и јагода као и на повртарство.Што се тиче стратешких циљеви водиће се рачуна о засутављању миграције становништва ангажовањем младих у пољопривредној производњи. Радиће се на поспешивању руралног развоја села, отварању прерадних капацитета и едукацији пољопривредних произвођача”.

Стаменковић је најавио да ће ускоро бити расписан конкурс за доделу подстицајних средстава у области пољопривреде из буџета града Врања где ће се финансирати набавка квалитетног репродуктивног материјала као и набавка приплодних грла млечних раса говеда,оваца,овнова, коза и јараца.

 

 

 

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

"Место за стварање и едукацију деце" - Радио Телевизија Врање https://t.co/FM4cK52ac8 via @tripplesworld
Јавни час сликања инспирисан делима Мирјане Бобић Мојсиловић - Радио Телевизија Врање https://t.co/1Km2byF5e2 via @tripplesworld
Апотека организује бесплатно мерење нивоа шећера у крви, током „Дана Врања” - Радио Телевизија Врање… https://t.co/3aTar4DEUq
Follow RTV Vranje on Twitter