У новој сезони пољопривредних радова, послодавци су по закону  обавезни да пријаве и одјаве сезонске раднике. Радници тиме добијају права из радног односа, а послодавцима се смањују трошкови за обавезно осигурање.

Ова година почела је са применом нових законских одредби које се односе на ангажовање сезонских радника. Анализе су показале да  тренутно 95 одсто сезонских радника у пољопривреди ради „на црно“, без икаквог уговора. То значи да  не остварују права која проистичу из радног односа, као што су  права на социјално и пензионо осигурање и осигурање  од повреде на раду. Очекује се да нове законске одредбе заживе у пракси и  на тај начин заштите сезонске раднике. Закон предвиђа да послодавци у новој сезони почну са  електронском регистрацијом , односно пријавом и одјавом радника.То ће бити основа за формирање пореске пријаве за ангажоване раднике.

Пријава мора да садржи јединствен матични број грађана, као и име и презиме. Систем пријављивања направљен је тако да  се аутоматски прави пореска пријава. Jедина обавеза послодавца је да наведе када ће радник бити ангажован. Радници у том погледу немају никакве обавезе. Тиме су у историју отишли  класични  уговори  у писаној форми. Радник ће моћи да захтева од послодавца да му се изда потврда о раду.

Анализе су показале да је пре увођења електронског система пријаве сезонских радника, за процедуру пријаве и одјаве једног сезонског радника послодавац  трошио 5 сати месечно. Истовремено, месечни издаци послодаваца на име пореза и доприноса по сезонском раднику су у просеку износили десет хиљада 200 динара. Новим законским решењем и системом електронске пријаве, укупна цена пореза и доприноса по раднику по дану, израчунава  се у односу на минималну зараду која се одређује сваке године. То тренутно износи нешто мање од 300 динара дневно, односно око шест хиљада  динара месечно за једног радника.

Закон се примењује само на сезонске послове за које се наплаћује новчана накнада у сектору пољопривреде, рибарства и шумарства. Kомшијска испомоћ  и остале врсте помоћи које не подразумевају новчану накнаду, не подлежу овом закону. Сви чланови породице или шире фамилије,који обављају сезонске послове, а који не подразумевају новчану накнаду, носи обухваћени овим прописима.

 

Од данас пољопривредници могу да рачунају на субвенције на дизел гориво. Укупно 60 литара дизел горива по хектару биће субвенционисано са по 20 динара, а максималан износ пољопривредног земљишта је 20 хектара. Пољопривредницима за субвенције на гориво неће бити потребни никакви фискални рачуни. Држава ће им аутоматски, на бази пријаве хектара Управи за трезор, од 1. марта до 30. aприла, исплаћивати и ту подршку за дизел гориво. Исплата ће бити пре сетве, обећавају из ресорног министарства.

 

На основу најновијег Правилника ресорног  министарства,обнова и регистрација пољопривредних газдинстава почиње од 1. марта и трајаће до 30. априла ове године.

За разлику од прошле и претпрошле године када је обнова била аутоматска, ове године носиоци пољопривредних газдинстава мораће да посете Управу за трезор и на шалтеру ове установе потврде активан статус. Пољопривредно саветодавне и стручне службе подсећају пољопривредне произвођаче да је у 2019. години потребно извршити обнову и регистрацију пољопривредних газдинстава на основу донетог правилника Министарства за пољопривреду. Обнова пољопривредних газдинстава вршиће се од 1. марта до 30. Априла ове године.

Роберт Ширтов из Пољопривредне стручне службе Врање напомиње да газдинства која имају било какву промену у статусу која се односи на измену култура које гаје, на промену броја живе стоке  на газдинству или обима парцела које имају, то морају да пријаве приликом обнове или регистрације газдинства.

Ранијих година носиоци пољопривредних газдинстава документацију су добијали на кућну адресу уз писмо-обавештење о начину обнове. Сада ће то морати лично да обаве са прецизираним подацима како не би трпели последице.

Ширтов упозорава да у случају да не пријави све парцеле или друге промене на газдинству прелазе у пасиван статус и губе право на подстицаје у наредне три године.

Пријава свих промена у надлежним службама, потребна је како би ресорно министарство на основу тих података могло да прецизније планира које мере ће предузимати у наредном периоду у циљу развоја  аграра.

 

Представници министарства  пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са  министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.

Једна од првих  вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном  извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.

Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно  заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.

Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање  засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.

 

Удруживање произвођача малина у Пољаници даје резултате. На том подручју већ 14 година ради задруга „Кооператива“, за откуп и пласман малина. Најважније је да су обезбедили редовну исплату предатог рода.

Јовица Илић један је од оних који се усудио да на подручју Пољанице у селу Драгобужде подигне засад од 35 хектара малина. То је највећи такав посед на југу Србије, па и шире. Имао је и довољно иницијативе да подстакне и друге малинаре да се окупе и заједнички наступе на тржишту.

Он каже да задруга у Пољаници „Кооператива“ ради већ пет година и да има 7 произвођача са подручја Пољанице и њих 30-так са оближњег Јабланичког округа. Баве се органском производњом с обзиром да за то имају услове.

Послушали су препоруке ресорног министарства, које стално подсећа пољопривреднике да само удружени могу да обезбеде своје место на тржишту. У Пољаници су направили  хладњачу капацитета 120 тона, род у сезони преузимају свакодневно и исплата је редовна.

Илић каже да је ове година цена била 110 динара за килограм. Цена није била висока али је за произвођаче значајно да су од откупљивача обезбедили ђубрива и средства за заштиту биља, која су дозвољена у органској производњи.

Илић узгаја сорту „Полана“ и ове године имао је род од 7 тона по хектару. Једини проблем им представља недостатак радне снаге у сезони бербе, па су принуђени да бераче потраже и у Врању.

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

И после две деценије Врањанци памте НАТО бомбардовање - Радио Телевизија Врање https://t.co/iVaDFFZOxa via @tripplesworld
Стомачна гојазност увод у болести - Радио Телевизија Врање https://t.co/0YIGmWkshw via @tripplesworld
Растајемо се са зимом полако и сигурно - Радио Телевизија Врање https://t.co/KVFP4p79nu via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter