Градско веће дало jе сагласност да се распише Jавни позив за доделу подстицаjних средстава у пољопривреди у 2019. години на териториjи града Врања. Реч jе о финансиjскоj подршци пољопривредним произвођачима у унапређењу пољопривредне производње, а средства за ову намену биће реализована у етапама. Право на подстицаjе, под условима и на начин утврђен Правилником, имаjу породична пољопривредна газдинства коjа су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Средства за подстицање развоjа пољопривреде могу да се користе као финансиjска подршка регистрованим пољопривредним газдинствима у унапређењу и проширавању пољопривредне производње за инвестирање у: Регрес за репродуктивни материjал (вештачко осемењавање крава), и набавку квалитетних приплодних женских телади млечних раса говеда. Приjаве са комплетном документациjом подносе се на писарници Градске управе и достављаjу  Комисиjи на разматрање. Рок за доставу приjава jе 15 дана.

На седници Градског већа, између осталог, усвојен је Нацрт Одлука о завршном рачуну буџета града Врања за 2018. годину. Већници су донели и закључке  о проширењу подручjа Слободне зоне, о промени оснивачког акта Предшколске установе „Наше дете“, измену Акционог плана  jавног здравља на териториjи града Врања до 2025. године, што подразумева ангажовање 12 лекара и 12 медицинских сестара. Као и увек завршни рачун буџета изазвао је највеће интересовање већника. О буџетском дефициту од 164 милиона динара.говорио Бојан Костић, већник за буџет  и финансије.

"Овај буџетски дефицит је последица инвестиционог циклуса, који је започет још 2013. године, уређивањем шеталишта, улице Краља Стефана Првовенчаног, радовима у сеоским месним заједницама у износу од 380 милиона динара. Десило се позориште, чија ће укупна вредност износити око 3 милиона евра, сада улица Боре Станковића, стадион, вртић. Све те инвестиције из буџета и у наредне две три године ће коштати град око 15 до 2о милиона евра", каже већник Костић.

Исправљају се грешке које је констатовала и Државна ревизорска институција, тако да ће и нови и стари  извештај бити дат на увид јавности, каже Костић. Након доношења закона о апотекама испоставило се да је наша локална самоуправа била на правом путу када је почела да решава тај проблем.

 "Спречили смо да Апотека прво оде у стечај, а према извештају Апотеке увећали су свој промет за 50 процената, у прошлој години. Апотека је просто оживела прошле године и направила бум тиме што је град стао иза ње да јој помогне".

Костић каже да ове године очекује суфицит у буџету и наставак изградње капиталних инвестиција.

Зорица Јовић, градска већница позвала је запослене у образовању да не туже град за камате, јер је свима исплатио трошкове превоза са малим закашњењима те моли за разумевање. Осим тога, она саопштава и новине у вези са објектом Харемлука.

"На основу иницијативе и предлога градоначелника и конекција са Републичком дирекцијом усвојена је одлука да Влада донесе одлуку о преносу права јавне својине над објектом Харемлук локалној самоуправи, на управљање", каже Зорица Јовић, већница.

Овај објекат би се користио искључиво у области културе. Већници су донели Решења о образовању Комисиjе за капиталне инвестициjе, као и Правилника о условима и начину коришћења подстицаjних средстава у пољопривреди, као финансиjске подршке пољопривредним произвођачима у унапређењу и развоjу пољопривредне производње у 2019. години, са текстом jавног огласа. Усвојен је  предлог Решења о именовању Комисиjе за доделу подстицаjних средстава из буџета града у пољопривреди, измена Правилника о општим условима и начину коришћења школских спортских обjеката у своjини града Врања.

Небојша Стаменковић, новоименовани већник за пољопривреду, агроекологију и развој села у изјави за нашу кућу рекао је да су пред њим амбициозни планови. Он је говорио о приоритетима пољопривредне производње али и о бројним стратешким циљевима развоја пољопривреде на нашем подручју. Евидентирање произвођача који су заинтересовани за одређене видове производње, стварање удружења и формирање задруга као и потенцирање примене савремене технологије неки су од првих  корака у раду новоименованог већника за пољопривреду.

„Треба радити на постизању и осавремењавању постојећих већих прерадних капацитета и увођењу мањих прерађивачких делатности на пољопривредном газдинству у циљу добијања полупроизвода или финалних производа. Такође , у плану је да се побољша мрежа откупа ради лакшег пласмана производа у сваком селу. Веома је битно да се у наредном периоду интезивира увођење органске производње у местима где постоје услови за њену реализацију”, каже Небојша Стаменковић, већник за пољопривреду, агроекологију и развој села

Што се тиче приоритета развоја пољопривредне производње, они би били део краткорочних мера стратегије који би се у што краћем року реализовали, а то су пре свега циљно удруживање произвођача одређене производње или неколико производа. Такође, неопходна је обука произвођача за производњу по новим технологијама.

„Формираћемо специјализоване тимове за пружање логистичке помоћи као и инкубатор центар за пружање иницијалних информација потенцијалним произвођачима. Веома је важно да се омогући кредитирање одабраних производа са краћим циклусом. Ту се мисли на производњу малина и јагода као и на повртарство.Што се тиче стратешких циљеви водиће се рачуна о засутављању миграције становништва ангажовањем младих у пољопривредној производњи. Радиће се на поспешивању руралног развоја села, отварању прерадних капацитета и едукацији пољопривредних произвођача”.

Стаменковић је најавио да ће ускоро бити расписан конкурс за доделу подстицајних средстава у области пољопривреде из буџета града Врања где ће се финансирати набавка квалитетног репродуктивног материјала као и набавка приплодних грла млечних раса говеда,оваца,овнова, коза и јараца.

 

 

 

У овом периоду засади шљива, који су у фази прeцветавања, најизложенији су заразним биљним болестима и нападима штеточина. Уколико се сада заштите, током вегетације неће имати потребе за третманима. Југ Србије, као и  укупна територија Републике по обиму површина, највише имају засаде шљива. Због тога је веома важно одржавати здраве воћњаке. Управо у овом периоду, када се шљиве налазе у фази прeцветавања, због погодних климатских услова, изложене су нападу шљивине осе. Ларве овог инсекта убушују се у тек заметнути плод и хранећи се оштећују га, те због тога  отпада. Јављају се сваке године с мањим осцилацијама. У периоду прeцветавања нападају сорте које цветају касније. Из тог разлога интензитет напада шљивине осе је више везан за климатске услове, а мање је сортно условљен. Могу проузроковати штету и већу од 50% . Стручњак за заштиту биља Дејан Мујакић упозорава да је ова штеточина изазвала огромне економске штете и зато се мора превентивно деловати. За то су најефикаснији препарати Децис и Перфектион који решавају проблем шљивине осе.

Поред третмана против ове штеточине, могу се комбиновати и препарати за заштиту од изазивача шупљикавости листова, као и пламењаче. Мујакић подсећа да се ова болест успешно може сузбити препаратима Манкогакл и Дитан. Воћари често пропусте ову заштиту, која касније током вегетације није ефикасна и не може се ефикасно решити.

 

 

Новим правилником Mинистарства пољопривреде, откупљивачи убудуће сточарима неће исплаћивати млеко по проценту млечне масти, као што је то до сада било. Вредноваће се по броју присутних соматских ћелија и микроорганизама у млеку. Последица тога је да ће са тржишта нестати мали произвођачи, који не поседују лактофриз и музилицу и не спроведе све хигијенске мере држања музних грла.

Оно што је дуже време најављивано у сектору млекарства, ресорно министарство почело је да спроводи најпре усвајањем Новог правилника о вредновању откупљеног млека. По одредбама овог документа, број соматских ћелија, тачније оних из ткива животиња, у млеку је ограничен на 400.000 по милилитру откупљеног млека. Број микроорганизама за прву класу откупљеног млека је до 100.000, за другу до 400.000 и трећу преко овог броја. Стога ће они који желе да се интензивно баве овим послом морати да набаве лактофриз за чување млека као и музилице.Сталне дезинфекционе мере морају се спроводити и над овим апаратима и у процесу муже.Ко то не може да спроведе нестаће са тржишта.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе најавио је да ће у циљу припреме сточара за овакву тржишну утакмицу, до краја године спровести програм мера који обухвата четири обиласка сваког од таквих газдинстава.Том приликом упозориће сточаре на све грешке које чине у процесу производње млека: од припреме хране, хигијене стаје и простирке, до муже и чувања млека до предаје откупљивачу.

Ако се приликом откупа утврди да у млеку има више од 400.000 соматских ћелија, то је знак да неко грло стоке, које се музе, болује од маститиса, односно упале вимена. Уколико се у збирном узорку млека узетог са неког сабиралишта нађе од 500.000 до милион соматских ћелија по милилитру, то указује на чињеницу, да је ова болест распрострањена на 30% музних крава. До краја године има довољно времена да сточари усвоје и примене сва правила које налаже савремена производња.Тиме ће добити бољу цену, а потрошачи квалитетније млечне производе.

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Бања у знаку фруле - Радио Телевизија Врање https://t.co/Q2e1iB1ScR via @tripplesworld
Временска прогноза за ову недељу у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/HTBnERZjBe via @tripplesworld
Градски штаб за ванредне ситуације предузима превентивне мере - Радио Телевизија Врање https://t.co/48NKawu0Cz via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter