Законом о заштити становништва од заразних болести постоје вакцине које су обавезне за одређени узраст и оне се примају по календару имунизације, почев од рођења па све до осамнаесте године живота. Вакцинисање је обавезно и  пре поласка у први разред.

Др Слађан Станковић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље говорећи о значају вакцина каже да оне спречавају појаву обољења од заразних болести. Болест увек пронађе невакцинисане особе, те је врло важно примити вакцину  на време.

''Вакцине су обавезне и за њихово спровођење није потребан пристанак родитеља. Једина могућност да се вакцина избегне је у случају постојања трајне контраиндикације за ту вакцину о чему одлучује стручни тим кога чине епидемиолог, педијатар, специјалиста интерне медицине и лекар опште медицине. Уколико овај тим одлучи да постоје трајне контраиндикације, дете неће примити вакцину али ће ипак ићи у школу. '' 

 Постоје и привремени медицински разлози да се вакцина одложи на неко време, а то су постојање неких акутних болести, повишена телесна температура или алергија на неке од компоненти вакцине. ''Пре поласка у први разред дете прима ММР вакцину, вакцину против дифтерије и тетануса и вакцину против дечје парализе. Уз здравствени преглед лекара, неопходно је и уверење о томе да је дете примило вакцину што је потврда да неће угрожавати здравље остале деце у школи'', објашњава др Станковић.

Нежељена дејства вакцине су могућа, али она су ретка и ни у ком случају не могу да буду одредница да ли дете вакцинисати или не, каже Станковић и додаје да је министар просвете упозорио родитеље да ће бити санкционисани ако не вакцинишу децу.

 

 

На измаку грејне сезоне у јавном предузећу Нови Дом су задовољни. Проширили су мрежу и превазишли велике хладноће у децембру и јануару, а није било ни већих испадања. Задовољни су и што су одржали обећање и нису повећали цену грејања.

Грејаће кажу и 15. неколико сати, а ако буду ниже температуре, план имају за грејање и до првог маја. Просечна температура испод 12 степени три дана, за њих је знак да се укључе. Задовољни су, не без разлога, јер су и поред проширења мреже, покрили све кориснике у време најнижих температура.

Било је и доста тешких дана у децембру и јануару. Успели смо то да превазиђемо. Били смо спремни. Била је повећана потрошња, потрошили смо преко 250 тона више мазута. У том тренутку цена је била 76 динара и то је око 25 милиона за мазут преко планираног, само за хладне дане, а и цена мазута је варирала, каже директор Горан Петровић.

Током зиме, сви су имали грејање. Догодило се само једно испадање, када смо прикључивали Медицинску школу на систем, па је у Здравственом центру било проблема неколико сати. Радници су радили ноћу, каже Петровић. Задовољан је и што су успели да одрже обећање и не повећају цену грејања. "Стара је цена, трудили смо се и биће и даље тако. Разматрамо само привилеговану цену коју имамо за правна лица да је можда коригујемо, али за сада не. Тражићемо  друге начине, радећи за трећа лица да дођемо до новца, а ако баш не будемо успели онда ћемо кориговати цену. Физичка лица нећемо дирати."

Можда баш зато наплата је повећана, а Нови дом не стаје са проширењем мреже. Већ је одобрен захтев за прикључивање Филијале фонда ПИО на систем грејања, а захтеви су послати и осталим институцијама у том делу града.

Министарство привреде расписало је три јавна позива малим и средњим предузећима и предузетницима да конкуришу за 1,7 милијарди динара бесповратне помоћи. Највећи део новца биће дат за набавку опреме.

Онима који би да шире посао или да у њега тек уђу држава практично поклања од 20 до 40 одсто потребног новца. Конкурише се код Министарства привреде и Фонда за развој на чијим сајтовима су и сва упутства. А у посао је укључено и осам банака. На тај начин држава већ четири године подстиче пре свега мала и средња предузећа и предузетнике.

Oба програма циљају мала и средња предузећа производне делатности, а од ове године и грађевинске делатности.

Иако критеријуми за добијање подстицаја нису сувише строги ипак морате да добро образложите идеју или да покажете да сте већ успели и да бисте уз државни новац били још бољи. Тим путем за четири године многи су већ прошли.

О свему овоме више на сајту Министарства привреде: https://privreda.gov.rs/javni_pozivi/

 

Реализација комуналног програма настављена је постављањем другог слоја асфалта у улици Христијана Карпоша. Овим је решен дугогодишњи проблем житеља насеља Оџинка, Собина и Огледна станица.

Улица Христијана Карпоша једна је од најфреквентнијих у насељу Оџинка. Скоро две деценије није реконструисана тако да су се мештани, како пешаци тако и возачи, годинама суочавали са бројним проблемима. Сада је ситуација потпуно другачија.

Николина Станиславов изражава задовољство реконстукцијом улице и каже да често пролазим овуда када води унуке у вртић и сада може да каже да улица лепо изгледа.''

Ружа Пенев дели утиске са Николином и додаје "сада је милина ходати овом улицом. Била је руинирана, нема више саплитања и камења. Било је тешко пролазити овуда.''

И председница МЗ Оџинка Биљана Димчић, не крије задовољство што је коначно решен дугогодишњи проблем житеља овог дела града. Она каже да је ова улица била у јако лошем стању и да су се аутомобили отежано мимоилазили због ударних рупа којих је било на сваком кораку. ''Завршено је асфалтирање ове улице. Јуче је отворена за саобраћај. Грађани су итекако задовољни. Била је у јако лошем стању. Дуго се чекало на релизацију овог пројекта и драго ми је што је коначно завршен. Након овога у плану је асфалтирање улице Ђуре Ђаковића у овом насељу што ће бити од великог значаја за све мештане који живе и пролазе овде'', каже Димчићева.

Поред другог слоја асфалта који је постављен, урађени су тротоари, замењене су атмосферска и фекална канализација као и водоводна мрежа. То потврђује и Тања Ничић, надзорни орган и додаје: ''Урађен је други слој асфалта, тачније на коловозу имамо и носећи и хабајући слој асфалта. У тротоарима имамо један слој асфалта на адекватно припремљеној подлози. Пре израде асфалтне конструкције урађена је атмосферска канализација којом се вода са целог овог сливног подручја сакупља и одводи у Собинску реку. Урађена је и реконструкција водоводне мреже јер је често долазило до пуцања  азбестних цеви. Сада је то решено. Овде је реконструисана и асфалтна конструкција и припадајућа инфраструктура.''

Дејан Станојевић, градски већник  каже да је вредност реконструкције улице Христијана Карпоша дужине 800 метара и ширине 5 метара - 10 милиона динара, док је за атмосферску канализацију издвојено 16 милиона динара.

Комуналним програмом у наредном периоду предвиђена је реконструкција улица Кнеза Милоша, Народног Хероја  и Честелинске.

Многи пољопривредници на југу Србије почели су са сетвом кукуруза иако још увек нема довољно влаге у земљишту.Метеоролози најављују кишу у наредних пет дана, те се очекује да ће то надокнадити мањак од око 40 литара по метру квадратном. До тада ратари имају времена да обаве добру предсетвену припрему земљишта.

Пред сетву кукуруза, у претходних неколико дана, пало је свега око 30 литара кише на пољима у околини Врања. С обзиром да је и зима протекла без довољно снега, влаге нема у земљишту ни и плићим, ни у дубљим слојевима. Конкретно земљи недостаје  још око 40 литара кише по квадрату да би се кукуруз посејао. Стручњаци саветују да се сачека док се не обави добра предсетвена припрема земљишта.

Нада Лазовић Ђоковић упозорава на најчешће грешке ратара, а то су пре свега плитка обрада земљишта, сетва у монокултури,неправилан избор хибрида, неадекватно ђубрење.У овом тренутку је неопходно да обаве тањирање земљишта уколико нису у јесен или у фебруару обавили дубоко орање.

Поред воде, земљишту на југу Србије недостаје и стајско ђубриво односно органске материје, за које се везују минерална ђубрива. Зато и не могу да термине приликом сетве изједначавају са ратарима Војводине где је квалитет земље много бољи. Оно о чему посебно морају да воде рачуна је и избор хибрида.

Лазовић Ђоковић каже да су најбољи  хибриди за наше подручје рани или средње рани, због суше која већ две деценије умањује приносе наших произвођача.Тако уместо 8 тона по хектару на крају сезоне уберу свега до 4 и по тоне кукуруза чиме су  аутоматски на губитку. Сем тог, требало би да бирају хибриде нове генерације који су не отпорни, већ толерантни на сушу.

Никако се не сме заборавити сузбијање корoва после сетве, а пре ницања. Због тога што су многе парцеле у јесен остале незасејане озимим житарицама, очекује се да ратари кукуруз засеју на бар осам до десет хиљада хектара на територији Врања. 

 

Страна 1 од 11

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter