Од тога којој категорији припада одређена општина или град зависи и ниво субвенција које добијају привредници. Субвенције су исте како за домаће тако и за стране инвеститоре, али њихову висину одређује број запослених и развијеност места. Да ли домаћи инвеститори имају исте услове за рад, као и страни инвеститори питање је које се често чује? Постоје мишљења да су домаћи инвеститори оптерећени великим давањима по питању пореза, као и различитих накнада, а да то није тако када су у питању страни инвеститори

„Страни инвеститори када дођу морају да дају плату макар 20 посто више од најниже плате, наши инвеститори немају ту обавезу. Такође морају да испоштују све обавезе према држави”, каже Бранислав Поповић из ПКС.

Домаћи инвеститори често се жале и на то да страни инвеститори добијају субвенције од државе и да нису у истом рангу.

„Субвенције свако може да добије. Висина субвенција зависи од тога где се улаже у којој општини и која је категорија те општине, да ли је развијена или неразвијена. Такве субвенције могу и домаћи инвеститори да добију. Једини је проблем што наши привредници нису довољно јаки да могу да аплицирају за запошљавање хиљаду људи.  Када запослите хиљаду људи ви добијете једну врсту субвенција, а другу врсту када запослите 10. У неразвијеним општинама ако запослите 10 до 20 људи уложите 100 до 200 хиљада евра имате шансе да добијете субвенције, јер је то четврта категорија. Врање је у другој категорији где су субвенције мање.”

Према закону сви су једнаки и када је у питању република и када су у питању обавезе према локалној самоуправи. На подручју нашег округа већ су додељења средстава по истим условима за све и имају обавезу да задрже запослене 3 плус 3 године.

Виноградари и винари Србије ове године имају могућност да остваре бесповратну подршку за унапређење производње у максималном износу до пет хиљада евра. Ресорно министарство објавило је јавни позив за доделу подршке инвестицијама у виноградарству и винарству. Моћи ће да конкуришу власници постојећих и они који подижу нове винограде, као и власници винарија.

Циљ подршке је подстицање заснивања нових и модернизација постојећих производних засада винове лозе, који ће, уз редовну примену савремене агротехнике, дати високе, квалитетне и стабилне приносе. Подржава се и набавка савремене опреме за производњу и чување вина, која је, поред квалитетне сировине, неопходна за постизање високог квалитета вина. Ова мера ресорног министарства усмерена је пре свега на мање произвођаче, сматра Љубиша Стошић, власник винограда од 14 хектара, што је један од највећих таквих појединачних  поседа у округу.

Стошић каже да је ова мера  добра за мање произвођаче, па чак и за њих недовољна.Ако знамо да је за подизање само једног хектара винограда потребно око 15 до 20 хиљада евра, онда видимо да је та сума недовољна. У винаријама већег капацитета,  са пет хиљада евра не може се приуштити значајнија опрема. На  подручју југа Србија има таквих мањих винарија, али је њихов проблем недовољна конкурентност на тржишту због ограничених капацитета финалних производа.

Максимална подршка износи пет хиљада евра што је  50 до 60 одсто укупне вредности прихватљиве инвестиције. То значи да је мксимална прихватљива је инвестиција 10.000 евра, а минимална 500 евра.

Прихватљиве инвестиције за подршку су набавка садног материјала, елемената потпорне конструкције за шпалирни узгој, система за наводњавање "кап по кап", мреже за заштиту од птица, као и специфичне опрема за производњу, чување вина и винских дестилата. Kорисници подршке су пољопривредна газдинства која морају бити уписана у  регистар.

Након завршетка инвестиције, Виноградари и винари предају министарству захтев за доделу подршке са свом прописаном документацијом, тек након завршетка инвестиције.

 

У току је израда програма пољопривредне политике и политике аграрног развоја на нивоу града за ову годину. Након  усвајања на Скупштини, биће сачињен правилник и одређени услови по којима ће пољопривредници конкурисати за подстицајна средства.

Припреме за конкурс за подстицајна средства у аграру су у току. У овој години приоритет ће имати подстицаји у секторима воћарства и сточарства. Пре тога неопходна је израда докумената који би требало да буду одобрени од ресорног министарства као и града.

Градски већник мр Небојша Младеновић рекао је да је након израде програма пољопривредне политике и  политике аграрног развоја потребно да  уз сагласност министарства то буде усвојено на седници Скупштине града. Касније се документа имплементирају кроз усвајање правилника и конкурса за пољопривреднике.

У градској управи очекују да ће и ове године интересовање пољопривредника бити велико као и 2018. Одлука о томе да највише средстава буде уложено у секторе воћарства и сточарства, донета је на основу обиласка терена и разговора са произвођачима. И они очекују да конкурс буде расписан на време.

Већник Младеновић очекује да ће до марта сав посао бити завршен. Ради се о средствима која нису мала јер покривају од 50 до 80 одсто укупних трошкова инвестиције.

Подстицаји се исплаћују у складу са  редоследом поднесених захтева. Пољопривредници би требало да то планирају већ сада и прикупљају документацију.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Историчар о пробоју Солунског фронта: били су невиђено храбри и честити - Радио Телевизија Врање https://t.co/OCe3i7pJUG via @tripplesworld
Потписан Меморандум о сарадњи на реализациjи проjекта који се односи на запошљавање Рома и Ромкиња - Радио Телевизи… https://t.co/tkn1KRoE8c
Почеле прве уплате за прваке - Радио Телевизија Врање https://t.co/rMfYBux4QB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter