Ове године воћари очекују добар род  јабука. Са укупно два хектара засада јабуке, породица Аритоновић у Дубници ове године очекује род од од укупно пет вагона. Сви засади јабука на југу Србије налазе се у фази развоја плодова, 80 одсто своје крајње величине. Тако се сада са сигурношћу може рећи да ће род бити богат. Због бројности, плодови су нешто ситнији. Власта Аритоновић процењује да са укупно два хектара засада  може да убере око пет вагона јабука, што је нешто више у односу на прошлу годну. Оно што сматра најбитнијим је да се уреди откуп и да плодови прве класе буду до 40 динара по килограму, а ситнији и оштећени 100 динара за три килограма. Осим временских непогода које би евентуално могле да угрозе овогодишњи род, метеоролошке прилике условиле су појачани развој јабукиног смотавца, штеочине која узрокује велика оштећења плодова. Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да је уз примену одговарајућих инсектицида неопходна и примена препарата на бази сумпора како би се сузбила пепелница. За пораст плодова неопходно је додавати ђубрива на бази калијума. Породица Аритоновић, која се генерацијама бави воћарством, подигла је и засад кајсија на два хектара. Надају се да ће уз одговраајућу агротехнику имати додатне приходе и од ове врсте воћа.

Миле Костић Дубница објавио је нову књигу пословица, изрека и израза врањског краја под називом „Ступни ву на ступку”. Ово је четврта у низу оваквих књига на којој је аутор предано радио годинама уназад са циљем да oтргне од заборава изворне речи нашег краја. Завичајни говор је уткан у корене нашег постојања и идентитета тако да су пословице, изреке и изрази врањског краја још од малена привлачиле аутора књиге „Ступни ву на ступку”. Током свог досадашњег рада, Костић је прикупио око 5000 старих речи и израза, а од тога у овој књизи нашло се око 1200 изрека, пословица и израза које су преузете директно из уста њихових казивача, каже аутор ове књиге.

„Одувек су ме интересовале старе речи јер сам одрастао на селу, где живим и дан данас. Наш дијалекат ми је био занимљив одувек тако да сам 2000.године почео да бележим све оне речи које бих чуо од људи око себе. Видео сам да се те речи, изрази и пословице све више гомилају. Прикупљао сам речи тако што сам почео да обилазим села на нашем подручју и да разговарам са старим људима. Сваку реч сам бележио и тако је настала ова књига. Покушао сам да сачувам од заборава све то што је постојала у народу. Желео сам да чувајући старе речи, сачувам  наше  корене, порекло и идентитет. Ако се не успе у томе, ми онда не постојимо”, каже Миле Костић, аутор књиге.

Аутор ове књиге је успео да оживи значајно народно стваралаштво и дарује га читаоцу у изворном облику. Као кратка форма доступна је и драга савременом читаоцу јер је сажета и радознали је радо читају, препричавају и памте, рекао је о књизи рецензент Слободан Симоновић. Костић каже да на овоме неће стати. Он увелико наставља са радом и увелико ради на припреми нових књига прича и поезије за које верује да ће бронаћи пут до читалаца.

У летњим месецима треба да будемо додатно опрезни по питању излагања сунчевим зрацима, али и по питању хране и конзумације намирница, које су лако кварљиве. Последњих дана све је више пацијената који се јављају у Службу хитне помоћи са симтомима стомачног вируса.

„Задња два дана повећан је број пацијената са стомачним тегобама. То су, пре свега, симптоми у виду повраћања, пролива и болова у стомаку. Нема везе са популацијом, јављају се и старији и млађи. Највероватније су узрок ове промене времена које утичу на све”, каже Слађан Станисављевић, начелник Хитне помоћи.

Све је више и хроничних пацијената, најчешће срчаних болесника и астматичара, који се јављају са тегобама. 

„Саветујем тим пацијентима да обавезно узимају терапију и уколико примете болове у грудима, у виду стезања, хладног презнојавања, да обавезно позову нашу службу, ми смо ту првенствено због њих. Ово кажем зато што такви пацијенти и ретко зову и дешава се да дођу „на ноге” у Хитну помоћ са таквим тегобама и испостави се да је у питању инфаркт”.

За оне са стомачним тегобама, али и све остале у летњем периоду саветује се умеренија и лаганија исхрана, што више течности, а што мање брзо кварљиве хране, попут млечних производа и меса.

 

Да одлазак у пензију не значи и крај живота доказ су чланови Удружења пензионера града. Они не пате од усамљености, не седе у четири зида, иако имају и децу и унуке, јер своје време распореде и за дружење са својом генерацијом. И да, са пензионисањем не остају без своје креативности. Нема места незадовољству у Удружењу пензионера. Живо је и забавно уз шах, домине, карте новине и по коју кафицу, свакодневно. Друже се и када су летње врућине и када завеје снег. И у трећем добу широк је дијапазон интересовања и за свакога има по нешто.

„Ја сам био свестан да ћу једног дана бити пензионер и драго ми је што сам дочекао старост. Ја сам овде нашао разоноду. Именован сам пре 12 година за председника Фолклорне секције и до сада смо са великим успехом радили. Имали смо разна гостаовања широм Србије Бугарске македоније”, каже Добри Ристић, председник фолклорне секције.

„Ми апелујемо и жене да долазе, јер имамо и секцију жена. У  тој секцији такође имамо активности, ми се договарамо шта и како да радимо. Сваког празника идемо да обилазимо децу у Центру за развој локалних услуга социјалне заштите. Тамо има и старијих људи. Ми чланице секције спремамо пите и колаче, за Ускрс јаја и прикупимо баш доста пакета. Однесемо им и они се баш радују”, каже Дивна Антић, пензинонерка.

Неки велики писци своја најбоља дела написали су у позним годинама, што доказује да креативност са годинама не јењава, напротив, животно искуство је појачава. Тако у Удружењу има чланова који пишу прозу, афоризме и песме, на којима им многи могу позавидети.

„Пробудих те рано јер сам те уснила, снови ми се роје, нигде среће моје. Не мора нам увек бити фино, јер и други заслужују део среће. Није срећа само када се граби, још је већа кад се с неким из дна душе дели”, чита своје стихове, Лидија Златковић, пензионерка.

„Живот је леп када се живети зна. Живот је леп зато га живи. Живот је дар и радуј се, нежном додиру, погледу, топлим речима, драгим људима. Живот је леп када се живети зна”, рецитује Надица Трајковић, пензионерка.

Порука ове наше приче би била да и треће доба, може бити испуњено, лепо и богато. Као што рече наша песникиња, живот је школа мудрости, да се у свему лепота нађе, зар не?

 

У склопу тринаестог Меморијала у част једног од најпознатијих Врањанаца, Бакији Бакићу, у Градској кући приређен је пријем за трубачке оркестре. Након дефилеа оркестара шеталиштем, у великој сали Скупштине града учеснике манифестације дочекали су председник Скупштине града Дејан Тричковић, заменик градоначелника Ненад Антић и градска већница Зорица Јовић. Вече је настављено концертом у Горњој Чаршији.

То је човек који је је направио не један оркестар, него музичаре од читаве фамилије. И да није било њега, не би било ни нас - рекао је Ненад Младеновић, потомак Бакије Бакића у свом обраћању.

„Бакија Бакић је свирао трубу најбоље другари! Он је могао човека да развесели, да истопи. То је био један велики човек и трубач који је свирао маестрално, и ми морамо да га памтимо као таквог и поштујемо“.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић у свом обраћању потенцирао је значај ове манифестације и човека који је пронео врањску музику широм некадашње Југославије и широм света.

„О његовом музицирању чули смо много тога, али увек требамо да се подсетимо на то, да и млађе генерације знају ко је био Бакија Бакић, какав је уметник био. Град ће увек подржати све ваше предлоге и идеје како би се врањска музика и врањска труба и даље чули далеко“.

Заменик градоначелника Ненад Антић подсетио је на чињеницу да је ово уједно и година када се навршава 30 година од смрти овог великог виртуоза, и да је наша обавеза да наставимо музички пут који је он утабао.

„Виртуоз музике, виртуоз трубе, велики амбасадор и Врања и Србије, и пре све аутентичне  врањске музике и аутентичног врањског музичког израза. Ми смо можда били млади да доживимо оне понедељке у башти Хотела Врање о којима прича стара СФРЈ, када су се људи окупљали да би слушали овог уметника на труби“.

Вече је настављено у Горњој Чаршији концертом на коме су наступили оркестри Екрема Мамутовића, Ненада Младеновића, Дејана Авдића из Врањске бање, Бојана Ристића из Владичиног Хана и Роберта Демировића из Павловца.

Добривоје Мамутовић, отац Екрема Мамутовића и члан истоименог оркестра открива нам да у Врању имамо 500 регистрованих врањских песама.

„Нико није могао да свира тако лепо као Бакија Бакић. Он је има другачији тон од свих, мекши. Мислим да неко треба да се роди овде у Врању да би имао у души врањски мелос“.

Од првих звука трубе до краја концерта играло се коло на месту где се налази споменик Бакији Бакићу. Велики број Рома окупио се да ода почаст овом барду.

 

 

 

 

Страна 1 од 206

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter