Председник Скупштине града Дејан Тричковић отворио је изложбу коју је приредио Историјски архив „31.јануар„ Врање у сарадњи са Међуопштинским историјским архивом Чачак. На отварању је говорила директор  Архива у Чачку и  аутор изложбе, Лела Павловић. 

Српско турски ратови или ратови за независност су називи за ратове који су вођени између 1876.и 1878. године против Османског царства од стране Кнежевине Србије и Кнежевине Црне Горе. Ратови су вођени у циљу ослобођења поробљених српских области и добијања пуне државне независности.  Ратови су вођени са промењивим успехом, а окончани су ослобођењем и прикључењем појединих српских области и стицањем пуне државне независности, која је Србији и Црној Гори призната на Берлинском конгресу.  Из овог периода  представљени су историјски документи из поседа чачанског и Војног архива.

Директорка Архива у Чачку и аутор изложбе, Лела Павловић истакла је најпре да су ови ратови значајни због панславенске идеје словенског јединства и културне заједнице.У овим ратовима стварао се и командни кадар који је касније био пресудан у Великом рату и ослобађању Врања.

Овакве изложбе подсећају нас на јунаштво наших предака и  преносе поруке које нам итекако много значе у времену у коме живимо.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић подсетио је да српски народ сада живи у времену изузетно компликованих међународних односа који утичу на све нас. Зато су нам поруке које стижу из не тако далеке прошлости путоказ у овим сложеним историјским околностима.

Изложба је отворена у Галерији Народног универзитета у Врању.

 

Најтежи пацијенти и здравствени осигураници из Пчињског округа и Косовског поморавља неће више путовати на конзилијум и терапије у Ниш, већ ће конзилијум једном недељно долазити у Врање, где ће се примати и терапија. О томе је данас у Врању потписан споразум између Kлиничко болничког центра Ниш и Здравствених центара Врање и Гњилане у присуству градоначелника Слободана Миленковића, директора Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зорана Радовановића, вд директора Здравственог центра Врање др Љиљане Антић и директор Здравственог центра Гњилане Зорана Перића.

Након покретања унутрашњег дијалога о КиМ, који је иницирао председник Александар Вучића, градоначелник Врања Миленковић, састао се са представницима Срба са КиМ.  Кроз разговоре се искристалисала заједничка потреба за решавање проблема одласка најтежих пацијената у Ниш. 

Захваљујући министру Лончару, убрзан је цео процес око рада онколошког конзилијума, и нашли смо решење, каже градоначелник Врања.

И заиста ми је сада драго да смо дошли до тога, да можемо да помогнемо и људима са КиМ, иако је у првом тренутку изгледало нереално. Овај проблем смо решили на задовољство свих и пацијената и осигураника из Пчињског округа и из Косовско поморавског. Консуслтанти из Ниша ће долазити у Врање, вршити прегледе, а овде ће пацијенти добијати и терапије, каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.

Оно што је битно за грађане је да ће Конзилијуми бити једном недељно за дојку, затим за гастро, гинеколошки, мешовити и пети у месецу плућни конзилијум. Значи до краја године сваке недеље ће овде бити екипа лекара, каже директор Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зоран Радовановић.

Ми већ следеће недеље крећемо са првим конзилијумом за дојку. Знамо да се број пацијента повећава. Све оно што је везано за њихову терапију, сем радиолошке, добијаће у нашој дневној болници. Скоро смо потписали и споразум са директором ренген службе из Ниша, који нам је дао три термина за магнет за болничке пацијенте, каже директорка Антић.

Пре свега, захваљујући градоначелнику Врања, а затим и нашим државним органима дошло се до овог договора који је направљен приликом посете председника Вучића Врању, каже директор Здравственог центра Гњилане Зоран Перић.

Осим што ће пацијенти бити поштеђени мука, смањиће се и велики трошкови у Фонду здравственог осигурања. Апарати који су стигли у нови Хируршки блок су савремени и моћи ће да се обављају сви прегледи, тако да пацијенти неће морати да плаћају услуге приватника.  

 

Врањски сликар, Мита Ристић отвориће сутра изложбу под називом „Незаборав“, у 13 сати  у Галерији Народног универзитета.

Прву самосталну изложбу имао је у Москви. Сликарством је почео да се бави 80-их година прошлог века. Ћилим, старе куће, бели мост су неки од мотива, које користи при сликању.

Слика на саргијама, тзв. ланеним платнима за вез. Фасцинирале су га шаре и боје на ћилиму. Имао је жељу да ћилиме оживи на платну и да у људима пробуди осећај за праве вредности.

 

Поводом обележавања Дана града, приређен је пријем у великој сали Скупштине под називом „Град отвореног срца“. Први човек града разговарао је са малишанима из Предшколске установе и њиховим васпитачима. Најмлађи су градоначелнику Слободану Миленковићу упутили прегршт питања. Затим су му уручили пригодне поклоне у виду цртежа и песму.

Малишани су са првим човеком града поделили своје дечје жеље за будућност, и тренутне жеље. Највише од свега их је ипак интересовало шта градоначелник ради, па су му у складу са тим постављали питања попут “Како сте постали градоначелник” и “Имате ли ви некад одмор?”.

Након дела у коме су деца пропитивала градоначелника Миленковића, уручили су му познату дечју песмицу "Кад си срећан", цртеже и рецитације.

Разговор и дружење са малишанима је затим настављено у градоначелниковом и кабинету заменика градоначелника Ненада Антића.

 

Пред пуном салом Дома војске у понедељак увече се на премијери филма „Краљ Петар Први“ наш прослављени глумац и продуцент овог филмско-историјског остварења, Лазар Ристовски, обратио врањској публици. „Многи су очекивали да се овим филмом исправе све неправде које су учињене на том уметничком плану, јер као што знате за ових 100 година није снимљено 2-3 филма на ту тему, рекао је  између осталог, Ристовски.

Овај играни филм припреман је 7 година. Режију потписује Петар Ристовски, а настао је по роману „Чарапе Краља Петра“ Милована Витезовића, по сценарију Михајла Витезовића, Владимира Симића и Владимира Ћосића. Завршне сцене филма снимљене су на острву Крф.

Лазар Ристовски каже да је највећа вредност овог филма образовна и емотивна мисија, као и упознавање младих са овим делом српске историје који је, како каже, сигурно најблиставији.

„Ја мислим да млада публика сигурно препознаје добро емоцију, питање је само како их довести у биоскоп, јер они су, нажалост навикли да гледају филмове који личе на ријалити програме и јефтине комедије.

Сви ми мислимо да о нашој историји знамо много. Када мислимо о Првом светском рату мислимо да знамо све, о Краљу Петру такође, међутим кад се мало дубље зађе види се да су то површна знања као што је било и моје. Али спремајући ову улогу, и овај филм заједно са мојим сином, сазнао сам многе ствари. То говори о томе да не може ништа површно, не може ништа брзо. Ако човек има велике амбиције и циљеве, мора да да крв за то, и ми смо дали крв за овај филм“.

Након пројекције разговарали смо са гледаоцима о утисцима:

„Треба имати више оваквих филмова јер имамо богату историју и дугу традицију. Погледавши овај филм сви смо имали прилику да се сетимо да смо потомци ових људи који су дали животе за животе које ми живимо“, каже генерал Милосав Симовић.

„Требало би да више верујемо у наше претке да бисмо имали више оваквих филмова, а ово је један изузетан филм“.

„У последње време, од обележавања стогодишњице рата, је почело мало више да се прича о томе, тако да ће се вероватно бити и мало више оваквих филмова“.

„Овакви филмови су нам потребни због наше историје која је пребогата, нажалост страдањима“.

Заинтересовани ће филм моћи да погледају и данас и сутра, у терминима од 13 и 16 часова.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Сутра ''Отворени дан'' у касарни Први пешадијски пук - Радио Телевизија Врање https://t.co/mplxXjRrbU via @tripplesworld
Скоро један век одолева зубу времена - Радио Телевизија Врање https://t.co/GuWq4F4J8o via @tripplesworld
У недељу превентивни прегледи - Радио Телевизија Врање https://t.co/Lb8soBJ3iE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter