Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању је гостујући у емисији Радио телевизије Врање рекла да пацијенти не треба да брину јер апарати у свим службама раде. Она је говорила и о запошљавању младих кадрова али и о специјализацијама, које је Министартсво здравља зауставило у претходном року. Проблем недовољног броја лекара је присутан на скоро свим одељењима Здравственог центра у Врању. Ми не можемо да запослимо све младе лекаре и медицинске сестре који се налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, али има помака у том погледу, рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

„Потрудили смо се и жеља нам је да се запосли што све већи број младих лекара. Ја сам предочила Министарству здравља статистику која је врло озбиљна а ради се о томе да 60 % лекара специјалиста за шест до седам година одлази у пензију. То је врло велики проблем. Министартво здравља је то озбиљно схватило тако да смо кренули са запошљавањем младих кадрова. Наставићемо и даље ту борбу, јер ми одласком специјалиста не можемо истог момента да добијемо замену. Има људи који су уписивали волонтерске специјализацији и верујем да ће их убрзо завршити и да ће потражити посао у Здравственом центру. Тако ћемо на убрзан начин доћи до специјалиста”, каже Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

Антићева наглашава да специјализације заслужују првенствено лекари који на њих чекају дуже време и који су својим радом и искуством заслужили да их добију.

„Последњи рок за добијање специјализација није био успешан јер је једна колегеница поднела тужбу што је било врло непријатано и Министарство здравља је због тога зауставило додељивање специјализација. Надам се да ће у следећем августовском року, када је повећан број специјализација, поступак бити успешно окончан”.

Антићева каже да је задовољна како функционише Хируршки блок, да је олакшан рад запослених и да су бољи услови за пружање здравствене заштите пацијентима. Септембра би требало да се почне са рекострукцијом делова болнице који су везани за Хируршки блок. То су службе интерне медицине, ортопедије, офталмологије и урологије, а реконструкција подразумева комплетну обнову почев од подова до столарије чиме ће бити створени бољи услови за рад.

 

За 30. јубиларни Сајам запошавања, који је одржан у просторијама Филијале Националне службе запошљавања, владало је огромно интересовање. Више од  1.500 заинтересованих посетило је сајам и предало своје си-ви-је послодавцима, којих је било око 20 и који су понудили преко 300 радних места.

Велика гужва владала је и испред и у просторијама Филијале у Врању. Чини се да је овога пута дошао рекордан број оних који траже посао. Понуда је била разноврсна, иако су преовладавала производна занимања.

"Као и сваке године то су дефицитарна занимања која увек тражимо, то су тапетари, шивачи и столари, надамо се да ћемо од силних ових пријава наћи наше будуће колеге", каже Маја Митреска Ђорђевић из Топ софе.

"Тренутно нудимо рад у производи, тражимо раднике без искуства. Вршимо обуку која траје од месец дана до три месеца", каже Драгослав Атанасовић из Леон кондиторса.

"Тражимо два профила, која су нам дефицитарна у овом тренутку и то су занимања тапетар и састављач дрвене конструкције", каже Иван Петровић из фабрике Додић.

"Ове године смо склопили велики број послова и требају нам шивачи  и дипломирани машински инжењери и технолози", каже Светлана Стајић из Јумка.

Они који траже посао, предавали су си-ви-је код више послодаваца у нади да ће добити посао, а многи од њих и не бирају посао.

Све што може једна жена да ради. Правим баланс јер понуда и не одговра увек мојој школској спреми.  Желела би да радим као шивач, већ сам радила тај посао, али сам тренутно без посла. Ја сам заинтересованa за шивача. Радила сам на дугметару , чак 10 година у конфекцији. Радни стаж имам 30 година. Кажу ми године су проблем.

Тридесети по реду Сајам запошљавања је према процени организатора успео.

"Могла би да кажем да је чак и премашио наша очекивања и надамо се да ће успешност овог сајма бити на завидном нивоу. Очекујемо да ће бити као и досадашњи ефекти одржаних сајмова који су преко 20 посто запошљивости од лица која су конкурисала код неког од послодаваца", каже Светлана Станојковић, пијар Службе за запошљавање у Врању.

Колико је тачно људи нашло посао путем овог сајма знаће се за неколико дана, када се обраде сви подаци.

За сутра са почетком у 11 сати заказан је Сајам запошљавања у Филијали Националне службе за запошљавање у Врању. Преко 20 послодаваца понудиће око 300 радних места незапосленима и свима онима који желе да промене радно место.

Тридесети по реду Сајам запошљавања одржаће се сутра и сам тај јубилеј доказ је да ова врста непосредног контакта између послодавца и оних који траже посао даје резултате. Преко 20 послодаваца понудиће послове за многе делатности.

"Највећи број пријављених потреба по основу пријава послодавац је из области тапетарства,  обућарства, конфекције, електро струке, производњу хране и пића и  трговина", каже Весна Станојковић, пијар Филијале НСЗ у Врању.

За оне са већим степеном образовања обезбеђена је понуда послова за продају кредита. Незапослени ће имати помоћ и у писању сивија, али из Филијале је препорука да се добро припреме и имају код себе десетак сивија.

"Није небитно како изгледа си-ви. Биће могуће и на лицу места да добију стандардизовани сиви. Али је најважнији тај непосредни контакт са послодавцем. То треба сви да искористе и да се на неки начин наметну послодавцу. У представљању од неколико минута да буду другачији".

Такође ће бити понуда послова и за особе са инвалидидтетом. Планирано је да сајам траје до 13 сати, а тражиоци посла добиће и помоћ за писање си-ви-ја. На евиденцији врањске Филијале тренутно је незапослено 5 хиљада 553 лица, а међу њима, око хиљаду и по са вишом и високом стручном спремом.   

 

 

 

 

 

 

 

 

У 2019. години, како кажу у Влади Србије, неће бити укинута забрана запошљавања у јавном сектору и тренутно се са ММФ-ом не ради на новом моделу запошљавања. Економисти пак сматрају да је дошло време да се та забрана укине. Након више од пет година од увођења привремене мере запошљавања у јавном сектору уштедео се новац, смањен је вишак радника у појединим секторима државе, али је с друге стране та мера довела до недостатка кадрова у одређеним секторима државе, па је рад појединих институција значајно отежан, поручују из Фискалног савета и Економског института у Београду. Економисти сматрају да су се стекли услови да се владина мера макар преиспита.

 

Нацрт стратешког документа под називом ''План развоја креативних индустрија у Врању'' требало би да буде усвојен на првој седници локалног парламента, крајем јануара. Изградњом Креативног иновационог центра град жели да младе школоване људе, који по завршетку факултета остану у Нишу, Београду или оду у иностранство, врати у своју заједницу.

Много је модерних занимања за која се школују млади људи, а која би помогла развоју сваке локалне заједнице. Спрега маркетинга, рекламе, музике, филма, продукције и прожимање са економијом, привредом и туризмом је управо могућност експлоатације те интелектуалне својине.

Желимо да подстакнемо развој тих индустрија јер је реч о пословима који запошљавају ону критичну групу људи, која одлази из града. У 99 посто случајева то су високо образовани кадрови старости између 25 и 45 година. На тај начин желимо да задржимо те кадрове у Врању, кроз развој оваквих делатности карактеристичних за наш град, а припадају под област креативних индустрија, каже Ненад Антић, заменик градоначелника.

Подаци показују да су високообразовани кадрови најтеже запошљива категорија последњих година, а ово би било једно од могућих решења проблема. Град жели да формира Креативно иновациони центар и то би требало да буде у старој згради преко пута Начелства, која је под легатом Гимназије. Потребо је да се она реновира и опреми најновијом технологијом.

Једноставно ту желимо да спроводимо разне врсте обука, едукација. Да се укључи и Гимназија и Педагошки факултет. Желимо да подстакнемо омладинско предузетништво у креативним индустријама, да тај центар буде клица креативних индустрија, додаје Антић.

За све ово потребна су средства и управо зато је Градско веће формирало радну групу на челу са замеником градоначелника и са по два члана из Гимназије и Педагошког факултета, која би припремила документа и аплицирала на конкурс Министарства технолошког развоја и иновација.

Овај план је само наставак Бренд стратегије града Врања.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Шанса за креативно предузетништво - Радио Телевизија Врање https://t.co/5PRtJCDjov via @tripplesworld
Екипа РТВ-а у посети ђацима првацима - Радио Телевизија Врање https://t.co/4vSIglRAXt via @tripplesworld
Историчар о пробоју Солунског фронта: били су невиђено храбри и честити - Радио Телевизија Врање https://t.co/OCe3i7pJUG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter