РТВ

РТВ

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, заједно са сарадницима – државним секретарима и помоћницима и саветницима у Министарству, боравиће од среде, 17. јула до суботе, 21. јула 2019. године, на источном краку Коридора 10.

Током боравка на источном краку Коридора 10 Михајловићева ће са сарадницима бити свакодневно присутна на градилишту на последњој деоници у изградњи, Банцарево-Црвена Река, и имати састанке у кампу у Белој Паланци са извођачима радова и осталим учесницима у пројекту. Потпредседница Владе разговараће и са начелницима округа, са локалним самоуправама из Пиротског и Топличког округа, са представницима Слободне зоне Пирот, и имати састанке са државним и јавним предузећима из ресора.

Предвиђени су, између осталог и састанци и заједнички обиласци деоница источног крака Коридора 10 са регионалном директорком Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Дубравком Негре, са шефом Канцеларије Светске банке у Србији Стивеном Ндегвом и министром транспорта, информационих технологија и комуникација Бугарске Росеном Желјазковим.

Михајловићева ће обићи и радове на изградњи станова за снаге безбедности у Врању и проверити функционисање саобраћаја у летњој сезони на деоницама Коридора 10 кроз Грделичку клисуру, које су у мају пуштене у саобраћај.

 Извор насловне фотографије и текста: МГСИ

Депресија  је болест од које у једном тренутку живота пати око 5 одсто светске популације. Србија и Врање, такође се уклапају у ову статистику. Многи стручњаци тврде да је сигурно још толико оних који, због стигматизације менталних болесту, уопште не потраже стручну помоћ. Зато су рано препознавање и  примена одговарајуће терапије, основ успешног излечења. Више од 400 хиљада људи у Србији  пати од депресије. И Врање припада овој статистици од 5 одсто оболелих од  депресије. Иако смо у убеђењу да се то дешава „неком другом” психијатри тврде да у неком моменту то може да се деси сваком од нас. Најважније је, кажу стручњаци, рано препознавање.

Доктор Слободан Стаменковић, начелник Одељења психијатрије каже да су први симптоми губитак интересовања и радости за све оно што нас је иначе веселило, осећај дубоке туге без видљивог разлога, лоше расположење, слаб сан.

Одговарајући третман може помоћи у највећем броју случајева, док одлагање или неодговарајући третман могу продужити овакво стање на месеце и године. Нажалост, дубоко укорењене предрасуде често су разлог због којег особе које пате од ових проблема избегавају да траже помоћ која им је преко потребна. Али, јако је важно да ако имате проблема, ако вас мучи нешто да знате да нисте сами. Да вас то како се осећате не чини слабом личношћу. Да решење постоји. И да не треба да се стидите тога. Доктор Стаменковић појашњава да се у Србији људи тешко одлучују да потраже помоћ. Стид и стигматизација узимају данак, па се грађани за помоћ обраћају тек кад су већ на ивици пуцања. Депресија се иначе у високом проценту успешно лечи кроз разговор са стручњаком и у комбинацији са медикаментима. У Србији је још увек највећа потрошња, такозваних лекова за смирење које грађани узимају самоиницијативно или на савет лекара који нису психијатри. Грађани ове лекове смеју да узимају само уз савет психијатра, јер у супротном могу угрозити сопствено здравље  због  развоја болести зависности и евентуалног тешког апстиненцијалног синдрома.

Славољуб Стојменовић, помоћник градоначелника је за Радио телевизију Врање  говорио о изградњи Руске капеле у Кривој Феји, на парцели површине од око 2000 метара квадратних, коју је Граду уступио Сава Грујичић из Београда без накнаде. Овај несвакидашњи гест је одушевио овдашњу јавност али и руководство града. Славољуб Стојменовић, помоћник градоначелника подсетио је да су руски војници пре стотинак година ручно направили државни пут дужине 70 километара, који почиње од Врањске Бање и простире се до Босилеграда. У знак сећања на њихов подухват, амбасадор Русије који је боравио у Врању пре три године, покренуо је иницијативу да се поред два споменика која већ постоје у Корбевцу и Кривој Феји, изгради и руска црква.

„Захваљујући контактима градоначелника  и већника добили смо велику подршку за реализацију овог пројекта. Контактирали смо све људе који би путем донација желели да учествују у овом пројекту. Град Врање није имао на том подручју слободну парцелу за изградњу објекта. Јавио нам се донатор, пензионер Сава Грујичић из Београда који нам је уступио парцелу за изградњу цркве у  руском  стилу. Градоначелник  је прошле недеље потписао Уговор који подразумева да Град има обавезу да у року од три године изгради цркву, док донатор није заузврат тражио никакву накнаду, на чему смо му врло захвални”, каже  Славољуб Стојменовић, помоћник градоначелника.

Одмах након потписивања уговора  почело се са процедуром  израде  проjектно-техничке документациjе након чега би се кренуло  са реализацијом овог врло значајног пројекта . Савремена црква која ће бити урађена у руском стилу биће  посвећена руским војницима који су оставили траг на нашем подручју и то је нешто што се не сме заборавити”, каже Стојменовић. 

  

Димничарска служба у оквиру Јавног комуналног предузећа „Комрад“ има пуне рука посла током летњих месеци. Три димничара вредно раде на чишћењу димњака како код физичких тако и код правних лица. Током јуна било је више од 300 интервенција. Срба Костић, Добри Михајловић и Млађан Станојевић су димничари које свакодневно можете срести на улицама. Недавно су добили нове бицикле тако да са комплетном опремом јуре градом, од куће до куће, из улице у улицу, по топлом и хладном времену и обављају свој посао који није нимало лак. 

„Посао је организован тако да данас имамо интервенције које су пријављене претходног дана од стране грађана. Има доста посла, трудимо се да све постигнемо”, каже Добри Михајловић, димничар.

„Недавно смо добили нове бицикле које нам олакшавају рад и омогућавају да брже стигнемо до циља. Задовољни смо. Посао димничара је итекако тежак и ризичан, треба бити на опрезу када се пењемо на кров”, каже Млађан Станојевић, димничар.

„Ја се дуго бавим овим послом и могу да кажем да има доста потешкоћа, није лако. Не постоји школа за димничаре, али потребан је сертификат како би неко радио овај посао. Верујем да ће неки млади људи да се обуче и да замене мене када одем у пензију а то ће се десити ускоро”, каже Срба Крстић, димничар. 

Током летњег периода има мање посла него зими, мада би требало да буде обрнуто и да грађани заврше са тим послом што пре како би спремно дочекали зиму”, каже Перица Микић, руководилац димничарске службе.

„Специфичан је био јун месец када смо имали 377 пријава грађана и исто толико интервенција. Највише посла има ипак зими, тачније септембра и октобра када има по 1000 интервенција месечно. Тада се ради и прековремено и има радних субота и тада су потребе за нашим услугама највеће. Стално апелујемо на грађане да нас ангажују током лета, како би и нама олакшали посао, али за сада нема помака у том смислу, каже Перица Микић, руководилац димничарске службе.

На годишњем нивоу димничари имају од шест до седам хиљада интервенција на територији града Врања и градске општине Врањска Бања, каже Микић и додаје да поред редовног чишћења димњака у домаћинствима, постоје и ванредне интервенције као и чишћење димоводних инсталација у школама, Болници, амбулантама и осталим установама у граду, што је обиман посао.

 

На територији града, мање је паса луталица од када је посао око њиховог збрињавању поново преузело јавно предузеће „Комрад“. Данас је у току још једна акција хватања напуштених паса на подручју Врања и Бање. Још памтимо колико се прашине подигло прошле године око збрињавања напуштених паса и на којим све местима су ове животиње себи обезбеђивале легло. Примећивали или не, око већих продавница и банака их више нема у том броју. Но и даље има неких локација, где се окупљају, нарочито тамо где је храна, а ноћу тамо где људи често не пролазе.

„Од почетка године, када су Комраду поново поверени послови зоохигијене, по налозима зооинспектора и пријавама суграђана организовано је више акција хватања паса луталица. У тим акцијама је до данашњег дана, а и данас се спроводи акција на терену, ухваћено око 80 напуштених паса, предати су у Прихватлишту у Давидовцу, уредно су чиповани, стерилизовани и враћени назад”, каже Весна Стефановић, руководилац оперативних јединица.

Комрад је, најпре кренуо од центра града где се највећи број грађана креће, затим око школа и доста је већ до сада на тим локацијама урађено. Напуштени пси нису толика опасност за грађане, уколико нису агресивни. Евиденцију о броју уједа води Комисија града, али се, ипак тај број смањио.

„Данас ће по налогу зооинспектора екипе бити у Врањској Бањи, јер се тамо појавила у школском дворишту једна већа група напуштених паса. Обићи ће пијацу Текија, аутобуску станицу и улице које су грађани пријављивали да су приметили више од три паса. То је субјективно када видите три вама се чини да их видите десет. Када су десет, мислите да су 30. Страх код људи је присустан али мислим да су се доста смањили у нашем граду”.

Пси са тужним очима, после прихватилишта опет су на улици, али било је и неколико усвајања, што је и најбољи пут. Апел и власницима да не препуштају своје љубимце улици, онда када порасту и када су трошкови око њих много већи или када крену хладноће, па им сметају у стану.

 

 

 

У Одсеку за образовање, културу, спорт, омладину и информисање Градске управе  у току jе обрада документациjе кандидата, коjи су се приjавили  за смештаj у домове ученика. Рок за прву расподелу истиче 20. jула, а за преостала слободна места заинтересовани кандидати могу да конкуришу у периоду од 26. до 29. августа. У овом термину могу да се приjаве и поjединци из осетљивих друштвених група, коjи нису добили смештаj у првоj расподели.

Из Канцелариjа за ванредне ситуациjе града Врања упозораваjу да се у летњем периоду, услед високих температура, повећава опасност од избиjања пожара. У циљу обезбеђења одређеног нивоа пожарне сигурности и избегавања евентуалних последицa, Канцелариjа за ванредне ситуациjе упозорава све грађане да не пале стрништа, а да лако запаљиве течности, горива и друге материjе правилно ускладиште. Спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака забрањено jе Законом о заштити од пожара. Такође, забрањено jе ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме, изузев на одређеним, видно обележеним местима. Лице коjе jе изазвало пожар дужно jе да ватрогасно-спасилачкоj jединици надокнади трошкове интервенциjе, у складу с посебним прописом. Новчана казна  за прекршаj за физичка лица jе 10.000 динара, а за правна лица од 300.000 до 1.000.000 динара. Уколико се утврди да jе на пољопривредном газдинству вршено спаљивање жетвених остатака, газдинство губи право на подстицаjна средства у пољопривреди, у периоду од три године. Уколико уочите пожар требало би одмах да обавестите ватрогасну jединицу на броj 193.

Из градског Водовода сазнајемо да ће због санације хаварије у улици Душана Трајковића у Врању, без воде бити Маричка са околним улицама. Надлежни кажу да ће искључење са водоводне мреже трајати све док се радови на санацији квара не заврше.  

 

Мигрант стар 18 година преживео је удар електричног шока на пружном прелазу у Прешеву. Несвакидашњи случај догодио се у суботу, 13. јула, а полиција је извршила увиђај. Мигрант је задобио повреде од електричних инсталација на железници, након чега му је лекарска помоћ указана у Дому здравља у Прешеву, одакле је пребачен у Здравствени ценар Врање, па у Клинички центар у Нишу, где се и сада налази. Његово здравствено стање за сада није познато.

Малинари ће изгледа бити задовољни ове године, с обзиром на  откупну цену у време бербе. Разлога за жаљење имаће само они који су због проблема са ценом прошле године, запустили своје малињаке те сада немају пун капацитет рода. Драган Ристић у селу Мањак у општини Владичин Хан има четири хектара под засадима малина. Један је од оних који и поред свих тешкоћа није одустао од комплетне агротехнике. Зато ове године убире плодове свог рада, а задовољан је и ценом.

Драган Ристић каже да је тренутна откупна цена од 150 до 160 динара за килограм сорте „Виламет” и 160 до 175 динара за килограм сорте „Микер”. Ових дана очекује да цена у окупу буде већа за по десетак динара по килограму.

Ристић нема проблема са радном снагом. На имању има 30-ак берача који за килограм убраних малина добијају 40 динара. Једна група људи из околине је стално смештена на његовом имању. Исплата зарада  је свакодневна. Откуп је организован, а временске прилике олакшале су бербу.

Ристић напомиње да су високе температуре изазвале ожеготине и топлотне ударе у малињацима. Захлађење и киша добро дошли су као предах и за људе и малине. Тако је квалитет убраног воћа изузетно добар. Ове године са четири хектара очекује род од близу 60 тона.

На подручју Врања под засадима малина је око 200 хектра, али површине варирају. Многи су не само запоставили радове на обради земљишта, орезивању, ђубрењу и заштити, већ су и потпуно искрчили засаде. Неповољне временске прилике с пролећа ове године додатно су умањиле род, у неким засадима и до 50 одсто. То је последица великог варирања цена и неизвесности. Стручњаци су израчунали да је 140 динара потребно за производњу једног килограма овог „црвеног злата”. Зато цена од 170 динара по килограму гарантује да произвођачима могу и да зараде.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Летњи одмор уз добру књигу - Радио Телевизија Врање https://t.co/kjgWL5T2PO via @tripplesworld
Они који пале стрне усеве убудуће неће моћи да добију подстицаје из пољопривреде - Радио Телевизија Врање… https://t.co/xEF8IOAaFL
Казне за држање дрва на јавној површини 20 хиљада динара - Радио Телевизија Врање https://t.co/7PVZDfJVyk via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter