РТВ

РТВ

Проблем непрописног паркирања у граду присутан је на сваком кораку упркос ригорозним казнама. Посетили смо једну од критичнијих локација у граду где се поред обележених паркинг места, аутомобили паркирају тамо где им није место. Паркинг простор који се налази иза зграде Лепа Брена је једна од локација у граду где возачи не поштују прописе и где дневно има око 30-ак непрописно паркираних возила. Возачи који се труде да паркирају аутомобил  на обележеном простору за паркирање негодују због несавесних возача.

''Ситуација је катастрофална. Ја увек паркирам ауто тамо где му је место, али због непрописно паркираних аутомобила често савесни возачи имају проблем за функционисањем у саобраћају", каже Огњен Цвијановић, возач. Возила која су непрописно паркирана на саобраћајницама или зеленим површинама се по налогу саобраћајне полиције и комуналне инспекције уклањају паук возилом.

''Ово је једна од локација где смо приметили неправилно паркирање. Критичне тачке су и улица Бранислава Нушића где свакодневно имамо неколико пријава о закрчењу саобраћаја. Слеећа локација где има проблема је око доње паркинг гараже где имамо око 30 до 40 возила дневно која су непрописно паркирана. Локација код пакинг гараже код Хотела Врање је такође једна од оних где можете видети возила на зеленим површинама", каже Марјан Станковић, директор Паркинг сервиса.

У паркинг сервису има 10 контролора паркинга који свакодневно наилазе на овакве случајеве.

''Посао контролора је да обилази паркинг места у граду и аутомобиле које се налазе у зонама паркирања. Проверавамо да ли су возачи послали смс поруку. Корисници су дужни да пошаљу смс поруку. Након 15 минута ми опет пролазимо и проверавамо преко нашег уређаја да ли су то учинили, уколико нису ми им издајемо посебне карте у износу од 1000 динара", каже Драган Стојнев, контролор паркинга.

Станковић каже да је чињеница да нема довољно паркинг места у ужем центру града али постоје алтернативна места за паркирање у улици Симе Погачаревића, Бранислава Нушића , Змај Јовиној. 

 

Око 300 чланова Савеза слепих Врања требало би ускоро да очекују решавање проблема око организовања јавног превоза за слепа и слабовида лица на територији града. Ово је изјавио председник Савеза слепих Србије Милан Стошић који је посетио градску организацију слепих, али и разговарао са градским руководством. Чланови Управног одбора Савеза слепих у Врању упознали су председника Стошића са актуелним проблемима и из прве руке сазнали одговоре на нека од питања која их муче. Он је истакао да је ова градска организација једна од бољих у Савезу слепих Србије који има 44 подручних организација и 12 хиљада чланова, од тога на овом подручју око 300. Пре разговора са чланством имали су састанак са градоначелником Слободаном Миленковићем и градским већником за цивилни сектор Дејаном Ивановићем на коме су разматрани активни проблеми.

"Договорили смо конкретне ствари око финансијске подршке нашој организацији и око решавања проблема у области коришћења локалног превоза за слепа и слабовида лица на подручју Врања", каже Милан Стошић- председник Савеза слепих Србије.

Србија има добра законска решења када су у питању слепе особе, али се проблеми јављају зато што се не примењују у пракси. Један од проблема је инклузивно образовање деце, јер држава није обезбедила услове, помагала, одређене кадрове за нормалан рад. Најчешће је Савез тај који помаже да слепа деца заврше школу. Други проблем је запошљавање особа са инвалидитетом. Постоји Закон о професионалној рехабилитцији, односно запошљавању ОСИ, где је обавеза послодаваца да запошљавају инвалиде, међутим они најчешће избегавају ту обавезу. Неки на разне начине, а неки плаћају казнене пенале, што је велика штета.

"Запошљавање ОСИ није само економски битан и значајан, он је пре свега, социјално-психолошки феномен и зато је јако важно да ОСИ ради, како би се осећала важном и вредном. Да има своју обавезу, плату, комуникацију, као и шансу да се осамостали и оформи породицу. То је читав низ позитивних последица у односу на људе који тај проблем немају", каже Милан Стошић- председник Савеза слепих Србије.

Положај слепих и слабовидих и особа са инвалидитетом у Србији је недељив са условима живота у којима живимо, али је он још тежи за инвалиде зато што су они по правилу, због додатних издвајања за лекове и помагала, сиромашнији, закључује Милан Стошић. Држава мора да покаже у пракси да је уз инвалиде, а не да то буде само на папиру.   

 

Друга несрећа са смртним исходом догодила се у Големом селу. На земљаном путу је дошло до превртања трактора којом приликом је страдао путник у трактору рођен 1960.године из околине Врања. Према информацијама из полиције трактор је пригњечио путника који је подлегао повредама на лицу места. Увиђај су извршили заменик Основног јавног тужилаштва у Врању и саобраћајни полицијски службеници.

На подручју Полицијске управе Врање у току јучерашњег дана догодиле су се три саобраћајне несреће у којима су две особе изгубиле живот, а једна особа задобила лаке телесне повреде.На државном путу другог реда код села Мазараћ догодила се саобраћајна незгода у којој је погинуо мотоциклиста. Возач мотоцикла рођен 1971.год. из Београда у току вожње прешао је на супротну страну пута и ударио у путничко возило врањских регистарских ознака. Преминуо је на лицу места. Увиђај су извршили заменик Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану и саобраћајни поилицијски службеници.

 

На десетим спортским сусретима Дневних боравака деце и омладине са сметњама у развоју јужне и југоисточне Србије, екипа Маштоленда из Врања освојила је треће место. Радују се успеху и већ почињу са припремама за наредно надметање, које ће бити одржано у Бору 2020. године. Троје полазника дневног боравка Маштоленд окитило се бронзаним медаљама на спортским сусретима деџе и омладине са сметњама у развоју које је одржано у Лебану. Они су се такмичили у пет дисциплина.

''Била је јака конкуренција, било је доста екипа, али ми смо се потрудили да освојимо медаљу", каже Вања Стојнев.

''15 такмичара. Било је напорно, али задовољан сам", каже Марјан Стаменковић.

''Имали смо журку после такмичења. Срећан сам због медаље", каже Игор Сентић.

''Ми се спремамо целе године, није то само за ово такмичење, деца су срећна и желе да се спремају, јер им је циљ да сваке године буду што бољи и да донесу што више медаља и што бољи пласман, мени је задовољство да радим са њима, а резултати су видљиви", каже Душан Јовановић, тренер.

Спортско надметање Дневних боравака деце и омладине са сметњама у развоју обухвата дисциплине скок у даљ, бацање на кош, пикадо, шут на го и обарање чуњева.

''Ово за децу јако пуно значи, у суштини битно је учествовати, није битно победити, али нама је ово већ трећи успех заредом, тако да се надамо да успех ни следеће године неће изостати", каже Ивана Тасић, директорка Центра за развој локалних услуга социјалне заштите.

Следеће године спортски сусрети биће одржани у Бору, а такмичари се надају још бољим резултатима. Дневни боравак Маштоленд функционише при Јавној установи Центар за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању и они су и иницијатори ових спортских сусрета, са којима су почели још 2010. године.

Српска православна црква обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља. Током године Светом Јовану Крститељу посвећено је 6 празника. На днашњи дан обележава се успомена на смрт Христовог претече. Претечом се назива онај који иде испред некога како би објавио вест о његовом доласку. Претеча је једно од имена Светог Јована Крститеља чији је цео живот обележило сведочење да је Исус заиста бог и син божји. Живот Светог Јована прекинут је мученичком смрћу од стране Ирода и његове жене која је захтевала да му се одсече глава и закопа на непознато место. Као и сви велики празници, Усековање је у календару уписано црвеним словом. Православни верници, чак и они који то нерадо чине, данас посте.

Ближи се крај годишњих одмора и треба се вратити свакодневици пуној радних обавеза. Будући да сте до сада уживали у одмору и заслужено се забављали, бесмислено је очекивати да ћете одмах бити у пуној снази. Како се пребацити у други колосек? На ову тему разговарали смо са психијатром. Већина нас већ пред крај годишњег одмора полако размишља о повратку на посао а неретко и завиримо у мејлове који су нам стизали преходних дана како би проверили шта нас чека. Већ тада постајемо нервозни а првих дана на послу након одмора чини нам се као да ништа нема смисла. Када смо питали стручњака за мишљење о тој теми, добили смо супротно од увреженог начина размишљања и савет да би требало променити став по том питању.

''Оног тренутка када схватимо да је одмор при крају  и да треба да се вратимо у колотечину, може да дође не само до разочарања већ и до неких депресивних реакција. Људи одмах размишљају шта их све чека, нагомилане обавезе, нови радни задаци и све то изазива реакцију која се објашњава као треба ми одмор од одмора. Савет је да људи који треба да крену по завршетку одмора дају себи један дан предаха када ће се психички али и физичку припрему, као и за организацију свега онога што их очекује првог радног дана. Важно је на тај начин организовати почетак и онда је лакше ухватити се у коштац са свим дешавањима која нас очекују'', каже Нела Станојев, психијатар. 

Позитиван став ће све променити на боље. Повратак на посао никако није смак света, као што се често чини. Након што сте се одморили присетите се шта волите у свом послу и зашто вам је важан, а тако одморни можете да будете спремнији за нове изазове и ситуације, каже др Станојева.

Група Рома одлучила је да очисти Ромско гробље и да на овај начин ода пошту својим прецима, али и олакша приступ самом гробљу и гробним местима. Они су самоиницијативно почели ову акцију и кажу да неће одустати док не очисте цео овај потез. Десетак наших суграђана, ромске националности, окупило се и ради на рашчишћавању Ромског гробља. Иницијатор приче је Србољуб Масутовић који је покренуо своје пријатеље и рођаке, а сви су се радо одазвали акцији.

''Идеја је моја и колеге Жарка Жарковића, да уредимо мало гробље, да почистимо, не може да се приђе, све је урасло, да дођемо код наших најмилијих које смо изгубили. Одазив је слаб, али то ме неће обесхрабрити, имамо велику подршку, хоћемо овде и капелу да направимо, имамо спонзора из Швајцарске", каже Србољуб Масутовић.

''Мора неко да предузме нешто, овде је хаос, ја косим, иначе радим у Комраду, то ми је струка, тако да и овде радим то, позвао ме брат, ово је наша организација", каже Спаса Асановић.

''Морам да се одазовем, то је зарад наших Рома, један велики гест, на који су се одлучили ови момци, а и ја са њима, да се ово све очисти, јер ово годинама није чишћено, није нам тешко, лако је кад знамо да то радимо за наше људе", каже Станко Мустафовић.

Ово је трећи дан како ова група ентузијаста ради на сређивању целог гробља. Кажу да чисте редом и да неће одустати док не уреде цело гробље, а након тога прећи ће и на рашчишћавање околине. Ускоро планирају изградњу капеле, а велику подршку пружају им пријатељи који годинама раде у иностранству, они су обезбедили сва неопходна средства како би ова акција била успешно реализована. Ова група вредних људи позива све, а посебно млађе људе, да им се придруже у недељу и помогну им у сређивању Ромског гробља. Такође, подсећају своје суграђане да на овој локацији не избацују смеће. Подсећамо, на делу пута који из Хиландарске улице у Врању води према Ромском гробљу претходно је обављено чишћење шута, растиња и вишка земље, након чега је пут пошљунчан. Средства су издвојена из буџета града, а у оквиру Ромацтед програма. Претходно је из правца насеља Цигански рид према Ромском гробљу урађена и водоводна мрежа.

 

Врање ће последње недеље у септембру бити домаћин такмичења „Сеоске игре" у коме ће се надметати екипе из свих месних заједница на територији града. Игре ће бити одржане на Александровачком језеру  у организацији Спортског савеза града Врања. Учесници ће се надметати у 5 игара, надвлачење конопца, скок у даљ, бацање камена с рамена односно кугле, ношење партнера и ношење посуде са водом.Пријава екипа је до 20.септембра.Реч је о републичком пројекту који има за циљ промоцију старих, заборављених, традиционалних српских игара. Врањанци ће од идуће године учествовати и на државном такмичењу.

"Игре ће бити одржане на стадиону на Александровачком језеру. У току је рашчишћавање терена. Координатор игара је Горан Јовановић председник Месне заједнице Ратаје", каже Братислав Антић- председник Спортског савеза.

Свака од екипа мораће да има по 6 такмичара и још 2 замене. Организатор Спортски савез је предвидео да се све одржи у јеном дану, тако да ће надметања почети од 11 сати, а колико ће трајати, зависи од броја пријављених екипа.

"Очекујем да организацију и такмичарски део усавршимо до идуће године када ћемо се пријавити на републичко такмичење. Наградни фонд није занемарљив. Победничка екипа добија у трајно власништво стадион за спорт који одабере", каже Братислав Антић- председник Спортског савеза.

То је довољан мотив да организатори, а пре свега учесници дају све од себе како би били најбољи и у држави.

Зорица Јовић, већница задужена за културу и образовање гостујући у јутарњем програму наше Телевизије говорила је о реконструкцијама основних школа које се у наредном периоду очекују на територији града Врања. Увелико се ради на припремама за реконструкцију појединих основних школа на територији града Врања како би се створили што бољи услови за боравак деце у њима и за несметано стицање знања. Докле се стигло са тим?

''Када је реконструкција школа у питању мало се касни у односу на план. Пројекти за реконструкцију школа ''Радоје Домановић'' и ''Бранислав Нушић'' у Ратају имали су неке недостатке па су враћани на усаглашавање. Извесно је да ће се са реконструкцијом школе ''Радоје Домановић'' кренути врло брзо, припремљен је пројекат за обнову зграде Основне школе ''Доситеј Обрадовић''. Све је спремно и за реконструкцију школа ''Предраг Девеџић'' у Врањској Бањи и ''Бранко Радичевић''. Сви пројекти су послати ка Канцеларији за управљање јавним улагањима од које очекујемо подршку и помоћ", каже Зорица Јовић, већница.

Град Врање одвојио је извесна средства за санацију појединих школа на територији града Врања.

''Радиће се грејна мрежа у основној школи '' 1.мај '' у Вртогошу што је врло важно јер је ова школа увек имала проблем са грејањем. Радиће се замена измењивача топлоте у основној школи у Врањској Бањи пре почетка грејне сезоне. Завршена је санација фасаде у школи у Буштрању. Завршена је школа у селу Мечковац где је локална самоуправа обезбедила донацију од 5 милиона динара'', каже Зорица Јовић, већница.

Локална самоуправа ће и у осталим школама санирати све оно што је неопходно, да ли је реч о санитарним чворовима, замени столарије или евентуалним кваровима у зградама. Када је реч о технолошким вишковима у школама Јовићева наглашава да је решавање овог проблема у надлежности Министарства просвете а не локалне самоуправе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Сутра ''Отворени дан'' у касарни Први пешадијски пук - Радио Телевизија Врање https://t.co/mplxXjRrbU via @tripplesworld
Скоро један век одолева зубу времена - Радио Телевизија Врање https://t.co/GuWq4F4J8o via @tripplesworld
У недељу превентивни прегледи - Радио Телевизија Врање https://t.co/Lb8soBJ3iE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter