РТВ

РТВ

Врању је први пут додељена новинарска награда „Слађана Вељковић”, која носи име рано преминуле новинарке „Вечерњих новости”. Награду је установио Центар за медијску транспарентност и друштвену одговорност из Врања, а поводом доделе награда у Галерији Народног универзитета отворена је изложба фотографија под називом „Једна каријера у 50 слика”.

„Била је талентована новинарка, префињеног стила и речи, осетљива на правду и праведност, доказ да узоре у овој професији не морате тражити даље од Врања”. Оваквим речима су колеге говориле о Слађани Вељковић на додели награде која носи њено име. На конкурс је приспело 38 радова, али су техничке услове испунила 24 рада. Мухарем Мутабџија, новинар листа „Полимље"  добитник је награде за репортажу „Све љубави Милића Аврамовића”. У категорији „новинарски подухват” награду су добиле новинарка Бете Биљана Љубисављевић и Лидија Георгијева, новинарка РТС-а. За најбољи уређивачки рад награда је уручена Александру Станкову, новинару „Јужних вести”.

Момчило Поповић, шеф деска Вечерњих новости рекао је да су се приликом жирирања приспелих радова руководили тиме да ли би радове које су наградили, одабрала и Слађана Вељковић, чије име награда носи. У присуству породице,пријатеља и бројних колега, градска већница за културу Зорица Јовић отворила је у Галерији Народног универзитета изложбу фотографија под називом „Једна каријера у 50 слика”. Већница за културу Зорица Јовић истакла је на отварању изложбе да је рано преминула новинарка Слађана Вељковић готово цео живот посветила послу у коме је остварила високе домете. Награду је прошле године установио Центар за медијску транспарентност и друштвену одговорност из Врања, а сада је први пут додељена.

 

Сви ваучери за летовање у Србији су одавно подељени и грађани их увелико користе. Изабела Савић, аналитичар промоције туристичке понуде рекла је у изјави за Радио телевизију Врање да је ове године на територији града Врања у оптицају од 800 до 1000 ваучера, што је више у односу на прошлу годину. Влада Републике Србије је и ове године определила значајна средства за субвенционисани одмор путем ваучера. Ова мера подстицаја туризма дала је позитивне резултате, што потврђује повећан број туриста који долазе у наш град, поготово током летњих месеци, каже Изабела Савић, аналитичар промоције туристичке понуде.

''Што се тиче подручја града Врања постоје само два објекта која се налазе на листи објеката који нуде могућност летовања уз ваучер. То су Специјална болница за рехабилитацију у Врањској Бањи и планинарски дом ''Драган Спасић'' на Бесној Кобили. То су једини објекти који се налазе на листи Министарства туризма и постоји велика диспропорција, од 1400 који се налазе на листи категорисаних објеката, Врање учествује само са два. То није довољно. Имамо наду и индиције да су станодавци у Врањској Бањи који  издају куће туристима, заинтересовани да се на нађу на овој листи. У току је и категоризација појединих кућа у Врању и очекујемо да се ускоро и оне нађу на тој листи", рекла је Изабела Савић, аналитичар промоције туристичке понуде.

Ове године на територији града Врања подељено је од 800 до 1000 ваучера, што је више у односу на прошлу годину, каже Савићева. Она подсећа да је вредност ваучера 5000 динара и да се искључиво односе на плаћање смештаја. Они би требало да се искористе најкасније до 20.новембра.

Крајем децембра биће расписан нови конкурс за доделу ваучера за следећу годину. Уколико нисте били у могућности да дођете до ваучера и искористите своје право на бесплатно летовање ове, уз мало више ангажовања и заинтересованости моћи ћете да ту прилику искористите наредне године.

Мештани села Ћуковац и Златокоп од јутрос су без воде. У градском Водоводу кажу да су екипе на терену и да раде на санацији хаварије која се договодила на водоводној мрежи у овим селима. Водоснабдевање је, према речима надлежних, престало око 8 часова и трајаће све док се квар у потпуности не отклони.

 

 

На 3. међународном филмском фестивалу "Врмџа фест 2019", одржаном у Врмџи крај Сокобање, документарни филм "Владимир" ауторке Данице Мирић, у производњи Дописништва РТС-а у Врању, добио је награду за најбољи дебитантски филм.  Фестивал је одржан 6. јула и окупио је више од 50 учесника из земље и иностранства. Филм говори о Владимиру Кастиљу Гамбои, који слика портрете на необичним површинама. Рођен је на Куби. Сплетом животних околности долази у Србију, попут миграната из блискоисточних земаља борави у Прихватном центру у Прешеву, и ту наставља да ствара...

У Врању је први пут додељена новинарска награда "Слађана Вељковић", која носи име рано преминуле новинарке "Вечерњих новости". Мухарем Мутабџија, новинар листа "Полимље"  добитник је награде за репортажу "Све љубави Милића Аврамовића". У категорији "новинарски подухват" награду су добиле новинарка Бете Биљана Љубисављевић и Лидија Георгијева, новинарка РТС-а. За најбољи уређивачки рад награда је уручена Александру Станкову, новинару "Јужних вести".

На конкурс је приспело 38 радова. Поводом доделе награда којој су присуствовали породица пријатељи и колеге, градска већница за културу Зорица Јовић отворила је изложбу фотографија под називом "Једна каријера у 50 слика" посвећену Слађани Вељковић. Награду је установио Центар за медијску транспарентност и друштвену одговорност из Врања.

 

Сусрет градоначелника Врања и Амбасадора Тусрке у Србији, био је срдачан, а повод леп. Спајају нас историја, културно наслеђе, обичаји, поједине речи и девојке из нашег града које су побелиле на такмичењу изводећи песму на турском језику. Уз добродошлицу, градоначелник Слободан Миленковић организовао је пријем за високог госта и упознао га са пројектима које град има за реконструкцију значајних споменика куллтуре.

"Договорили смо се да у наредном периду стручне екипе из Турске дођу и виде у каквом је стању Хамам, Харемлук и Бели мост и да кренемо у израду пројектно техничке документације за правилну и комплетну реконструкцију ових објеката. Обићи ћемо те локалитете да његова екселенција види те објекте. Упознао сам његову екселенције са тиме да имамо Слободну зону, да се простире на 110 хектара, да је инфраструктурно уређујемо и да желимо да дођу турски инвеститори. Упознао сам амбасадора и са тиме  да имамо квалификовану радну снагу", рекао је градоначелник Миленковић.

Имамо и изванредну сарадњу са турском фирмом Ташјапи, која ради на изградњи станова за снаге безбедности и на наше задовољство они су прихватили да учествују у хуманитарној акцији реконструкција школе у селу Мечковац. Амбасадор Билгич је изразио задовољство што је у Врању, где је, како је рекао одавно желео да дође.

"Са градоначелником смо разговарали о томе како да реновирамо споменике из Османлијског периода. Овде има инвеститора из Турске, али у самом Врању не. Разговарали смо о томе да повећамо број инвеститора овде. Заједно ћемо да тражимо инвеститоре за Слободну зону. Желимо да унапредимо односе са Врањем", рекао је турски амбасадор.

Сусрет са екипом која је победила на такмичењу ''Србија у ритму Европе,'' протекао је у ведром расположењу. Амбасадор Билгич је истакао да је наступ наших девојака био одличан и да му се много допао. Градоначелник је истакао да је то њихов лични успех, а град је дао логистичку подршу. Интересовао се амбасадор за планове девојака за будућност, за школовање, али и за то на шта помисле  када чују Турска.

"Јака култура, гледала сам турске серије Сулејман Величанствени, плес и музика је специфично за Турску и то је оно што је очарало публику. Култура и плес", рекле су девојке.

Амбасадор Турске обећао је да ће контактирати организаторе и дати подршку да девојке посете Турску, да добију прилику да изблиза упознају и виде ту земљу. Уследила је размена поклона и заједничко фотографисање.

 

Компанија Нектар   из Бачке Паланке подигла је највећи засад органске јабуке на 45 хектара у општини Владичин Хан. Ове године планирају принос од око 500 тона најбоље јабуке, а у наредне 4 године органским засадима биће покривено 114 хектара. Плантажу су обишли представници Министарства пољопривреде, Привредне коморе Србије, руководство Компаније и бројни новинари.

Највећи засад органских јабука подигнут је у селу Житорађе у општини Владичин Хан. За нешто више од годину дана ревитализован је стари Делишесов воћњак са постојећим сортама јабуке и подигнут нови, са тренутно најбољим органским сортама из иностранства. Неће се зауставити на томе. Планирају проширење засада,  јер су на основу вишегодишњег искуства у пословању у земљи и иностранству и пратећи укусе потрошача одлучили да органска производња постане неизоставни део њихове понуде.

"У ову инвестицију уложили смо више од 200 хиљада евра, а укупна инвестиција у саднице и опрему ће бити преко пола милиона евра. Овим пројектом настављамо, у складу са нашом филозофијом „Није свеједно“, да инвестирамо у нашу земљу и будемо пионири нових трендова и потрошачима нудимо најквалитетније и здраве производе", рекао је Михаило Јанковић, генерални директор Нектар групе.

У сезони бербе биће упошљено 100 радника, а у будућности још више каже Јанковић. Наставиће са улагањима у овај крај. У Србији је тренутно 7 посто заштићеног пољопривредног земљишта које може одмах да буде сертификовано у органско, а користи се 0,4 посто. Велика је ствар што је Нектар група инвестирала у овај крај 15 милиона евра и још једном показала да је регионални лидер кажу у Министарству и Привредној комори Маркo Чадеж.

"Стратешка опредељења Министарства пољопривреде су органска производња, заштита географског порекла и стварање додатне вредности. Компанија Нектар, као одгворно друштвена компанија, ушла је у овај подухват и начинила крупан корак у нашој земљи", истакао је Велимир Станојевић, државни секретар у Министарству пољопривреде.

"Са оваквом производњом, пре свега органском, општина Владичин Хан захваљујући Компанији Нектар покушаће да повеже кооперанте и да стигне до сваког произвођача са причом о органској производњи. Наставићемо да будемо добар партнер Нектару", нагласио је Бранислав Тошић, помоћник председника општине Владичин Хан.

Нектар планира да у наредним годинама настави са улагањима у органску производњу. Јабука са ове плантаже користиће се за сопствену производњу готових производа, а мали део за продају кроз каше и концентрате.

 

На делу пута коjи из Хиландарске улице у Врању води према Ромском гробљу обављено jе пошљунчавање. На овоj деоници пут jе претходно комплетно очишћен од шута, растиња и вишка земље, а потом jе проширен и урађен доњи носећи слоj пута. „Радови су обухватили и санирање и проширење моста насипањем и бетонирањем. Цео оваj посао обављен jе у оквиру РОМАЦТЕД програма. Средства у износу од 957 хиљада динара издвоjена су из буџета града, а извођач радова jе Рад ком Буjановац”, каже Деjан Ивановић, градски већник за националне мањине, етничке заjеднице и невладине организациjе. Иначе, претходно jе из правца насеља „Цигански рид” према Ромском гробљу урађена и водоводна мрежа.

 

Почела је сезона годишњих одмора. Припреме за летовање су у току. Док са једне стране има оних који увелико бирају дестинације, са друге има и грађана којима летовање није ни на крај памети, јер тај луксуз, како кажу, не могу да приуште себи ни у сновима. Разговарајући са појединим суграђанима, закључили смо да је у данашње време летовање за многе породице мисаона именица. Најчешћи одговори које смо чули су да је лако задужити се и отићи на море, али да им не пада на памет да по доласку састављају крај са крајем. Углавном размишљају о томе да пошаљу децу на летовање, док боравак за целу породицу у многим случајевима, из финансијских разлога, није могућ.

„Сматрам да већи број грађана неће моћи да оде на море. Свега једна трећина може да рзмишља о летовању, али мислим да радничке породице себи не могу да приуште боравак на мору”, каже Добривоје Митић.

„Тешко ће бити овог лета. Што се тиче породица мојих синова, мислим да ће један успети да одведе децу на море, а за другог нисам сигуран јер има малу плату. У оно време када сам ја био млад, могао сам од једне плате да одведем породицу на море, док се вратимо друга плата је већ стигла. Данас је ситуација другачија”, каже Славко Станковић.

„Тешко да просечна породица може да осети чари мора. Једино уколико штеде током читаве године”, каже Радивоје Антић.

Са друге стране има и породица које увелико бирају дестинације.

„Планирам септембра да са својим супругом одем у Грчку на летовање. Мислим да ће за нас двоје бити потребно око 400 евра”, каже Љиљана Јовановић.

„Ја сам са својом породицом ишла маја на море. С обзиром да је то била предсезона, било је врло повољно”, каже Љубица Тасић.

„Већ сам ишла у Грчку, лепо је било, цене су биле прошлогодишње, тако да сам задовољна”, каже Катарина Фишер Петракојев.

Приликом одласка на море родитељи морају да буду пажљиви приликом излагања нежне дечје коже сунчевим зрацима. Не треба заборавити да се сунчево зрачење одбија од водене површине и да може да делује на кожу и када је дете склоњено под сунцобраном.

„Малу децу треба држати што даље од извора сунчевих зрака зато што је дечја кожа мекана, много влажнија од коже одраслог човека, са мање заштите и може да прими много већу количину УВ зрачења. Због свега што се дешава у дечјем периоду услед непажње и прекомерног излагања сунцу последице се јављају тек касније, после много година”, каже др Срђан Томић, дерматолог.

Ипак, боравак на мору се највише препоручује управо деци, јер ће им бити побољшан имунитет, биће отпорнији током године, а медитеранска клима може да елиминише или бар да редукује респираторне болести. Такође, сува, топла и сунчана медитеранска клима се посебно препоручује оболелима од бронхијалне астме, а море прија и онима који болују од туберкулозе, кардиолошких обољења или неуролошких поремећаја. Летовање на мору се не препоручује особама које имају активну малигну болест, кажу лекари. 

Скупштина Србије усвојила је измене Закона о накнадама за коришћење јавних добара којима се цена путарине у Србији повећава за 12 одсто. Цена путарине повећава се како би могла да се одржи даља изградња и одржавање путева и делимично се постиже усклађивање са директивом Европске уније која прописује да путарина треба да обезбеди реалне трошкове одржавања, развоја и изградње ауто-путева. Министар финансија Синиша Мали рекао је у расправи да је 2019. година кључна и можда најважнија за развој инфраструктуре у последњих 70 година. Мали је казао да ће почети радови на изградњи такозваног Моравског коридора дужине 110 километара којим се повезује Чачак, Краљево, Крушевац, Појате, а који је важан за даљи развој централне Србије, да ће градити четири или пет нових ауто-путева. Он је додао да на српским ауто-путевима има све више аутомобила, наводећи да је 2018. године прошло 53.700 возила, што је више за 45 одсто него 2014. године.

Извор: РТС

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Memorijal „Bakija Bakic” 2019. - Радио Телевизија Врање https://t.co/JBnJOAEnr9 via @tripplesworld
Летњи одмор уз добру књигу - Радио Телевизија Врање https://t.co/kjgWL5T2PO via @tripplesworld
Они који пале стрне усеве убудуће неће моћи да добију подстицаје из пољопривреде - Радио Телевизија Врање… https://t.co/xEF8IOAaFL
Follow RTV Vranje on Twitter