РТВ

РТВ

Рокенрол је од глобалне поткултуре постао масовна култура захваљујући медијима и музичкој индустрији који су га, с једне стране сјајно промовисали, а са друге му узимали душу правећи од њега само производ и већ деценијама звезде по истом шаблону. Следи кратка прича о рокенролу као музичком правцу и као култури уопште.

Јовица Давидовић фронтмен групе Џоли Џампер објашњава да рокенрол као и све ствари које имају везе са супкултуром има задатак да извуче из човека неку аутентичност.

„Рокенрол не мора да буде базично везан само за музику, ја имам пуно пријатеља који су одлични сликари, који добро пишу, баве се новинарством и неким другим стварима. Ти људи немају таленат да га искажу кроз музику, али су рокери на свој начин зато што су аутентични, зато што су своји и труде се да изађу из медиокритетског система који намеће сваки град, и велики и мали.”

Миомир Дејановић, сада учитељ, а некадашњи члан групе „Радно време” каже да бити рокер не значи носити дугу косу и поцепане фармерке и да је рокенрол стање духа и свести.

„У основи рока је нека побуна, неки бунт, немирење са тренутном ситуацијом, то није нешто деструктивно, него нешто корективно јер увек може боље. То је буна у коју се креће не са куком и мотиком већ са гитаром у руци.”

Данас, када се говори о рокенролу углавном је у смеру да се то време ентузијазма неће вратити, и да је после 80/их изгубио своју оштрицу. Оно што му је потребно сада да би се вратио тамо где припада и био слободан, је нова и свежа енергија.

 

 

Државна ревизорска институција објавила је на свом вебсајту прве послеревизионе извештаје од почетка рада Институције. Објавили смо тридесетак послеревизионих извештаја од 170 колико је спремно, док ће до краја године бити објављено укупно 204 послеревизиона извештаја, рекао је председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор др Душко Пејовић и додао да се  послеревизиони извештаји односе на ревизије спроведене током 2018. године.

„Ми ћемо кроз послеревизионе извештаје открити који субјекти ревизије су отклонили неправилности или несврсисходности, а који то нису учинили. Све заинтересоване стране ће бити у ситуацији да прате како се понаша субјект ревизије, да ли је одговоран у смислу отклањања неправилности и како то ревизор оцењује”, поручио је др Пејовић.

„У 2018. години шест субјеката је кршило обавезу доброг пословања због чега је ДРИ упутила захтев за предузимање мера из наше надлежности. Реч је о Граду Ваљеву, Туристичкој организацији Општине Лучани, Центру за културу и спорт Општине Лучани, Општини Прешево, Дому културе Општине Прешево, Предшколској установи Општине Прешево”, рекао је др Пејовић.

Он је додао да je код три субјекта ревизије забележено теже кршење обавезе доброг пословања и да је реч о апотекама Бор и Шабац и Општини Лучани.

„У овим случајевима ДРИ је поднела захтев за разрешење одговорних лица”, рекао је др Пејовић.

Што се тиче препорука које је ДРИ дала субјектима ревизије током ревизија спроведених у 2018. години, генерални државни ревизор је нагласио да је ДРИ дала 2130 препорука од чега 1147 препорука „првог приоритета које се морају спровести у року од 90 дана, 844 „другог приоритета” које се морају спровести у року од годину данаи 139 препорука „трећег приоритета” за чије је спровођење потребно више од годину дана.

„У прошлој години спроведено је 89,4 одсто препорука, 10 одсто је у току и 0,6 одсто није реализовано. У оквиру просека од 89,4 одсто, државни органи отклонили су 96 одсто препорука, јединице локалне самоуправе 89 одсто, јавна предузећа 86, а најслабији просек у спровођењу препорука имају здарвствене устaнове 83 одсто”, истакао је др Пејовић.

Послеревизоним извештајима можете приступити путем избором подменија „послеревизиони извештаји“ у оквиру менија „ревизије“ или путем следећег линка:

https://www.dri.rs/ревизије/послеревизиони-извештаји.441.html

Извор насловне фотографије: ДРИ

 

Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању је гостујући у емисији Радио телевизије Врање рекла да пацијенти не треба да брину јер апарати у свим службама раде. Она је говорила и о запошљавању младих кадрова али и о специјализацијама, које је Министартсво здравља зауставило у претходном року. Проблем недовољног броја лекара је присутан на скоро свим одељењима Здравственог центра у Врању. Ми не можемо да запослимо све младе лекаре и медицинске сестре који се налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, али има помака у том погледу, рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

„Потрудили смо се и жеља нам је да се запосли што све већи број младих лекара. Ја сам предочила Министарству здравља статистику која је врло озбиљна а ради се о томе да 60 % лекара специјалиста за шест до седам година одлази у пензију. То је врло велики проблем. Министартво здравља је то озбиљно схватило тако да смо кренули са запошљавањем младих кадрова. Наставићемо и даље ту борбу, јер ми одласком специјалиста не можемо истог момента да добијемо замену. Има људи који су уписивали волонтерске специјализацији и верујем да ће их убрзо завршити и да ће потражити посао у Здравственом центру. Тако ћемо на убрзан начин доћи до специјалиста”, каже Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

Антићева наглашава да специјализације заслужују првенствено лекари који на њих чекају дуже време и који су својим радом и искуством заслужили да их добију.

„Последњи рок за добијање специјализација није био успешан јер је једна колегеница поднела тужбу што је било врло непријатано и Министарство здравља је због тога зауставило додељивање специјализација. Надам се да ће у следећем августовском року, када је повећан број специјализација, поступак бити успешно окончан”.

Антићева каже да је задовољна како функционише Хируршки блок, да је олакшан рад запослених и да су бољи услови за пружање здравствене заштите пацијентима. Септембра би требало да се почне са рекострукцијом делова болнице који су везани за Хируршки блок. То су службе интерне медицине, ортопедије, офталмологије и урологије, а реконструкција подразумева комплетну обнову почев од подова до столарије чиме ће бити створени бољи услови за рад.

 

У организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у великој сали Скупштине града Врања одржана је јавна расправа о Нацрту Закона о социјалној карти. Доношењем поменутог Закона успоставиће се ефективније и праведније остваривање социјалне заштите кроз унапређење процеса одлучивања о правима и услугама у систему социјалне заштите. Врање је пети град, после Београда, Новог Сада, Крагујевца и Новог Пазара, у коме je одржана јавна расправа о Нацрту Закона о социјалној карти.

„Тиме ће се, према Пословнику Републике Србије, завршити период од двадесетак дана када је предвиђено да се води јавна расправа. Представници система социјалне заштите из Јабланичког, Пчињског, Нишавског и Топличког округа имаће прилике да се упознају са основним одредбама Нацрта о социјалној карти, то је новина која предвиђа потпуно другачији сегмент третирања људи у систему социјалне заштите. С обзиром да се ради о јавној расправи не можемо да коментаришемо одредбе Закона који је још у процедури”, каже Зоран Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Нацрт поменутог Закона у великој сали Скупштине представили су Миона Алексић, виша саветница у Сектору социјалне заштите и посебни саветник министра Зорана Ђорђевића, Предраг Симовић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања посебну пажњу посвећује успостављању основних предуслова за постизање што већег степена социјалне сигурности и што већи обухват правима и услугама, како би се осигурала што потпунија социјална укљученост, посебно рањивих друштвених група и појединаца, и за то ће се залагати у наредном периоду, чуло се на расправи. Доношењем Закона о социјалним картама успоставиће се ефективније и праведније остваривање социјалне заштите кроз унапређење процеса одлучивања о правима и услугама у систему социјалне заштите.

Успостављањем интегрисаног информационог система између Центара за социјални рад и институција, односно формирањем специјалних база, у којима ће се налазити подаци о приходима, имовини, и други подаци битни за утврђивање социјално-економског статуса корисника, као и подаци о врсти права из социјалне заштите које лице користи или је користило, омогућиће се ефикасније и праведније остваривање социјалне заштите и аутоматска размена података између Центара. Закон о изменама и допунама Закона о социјалној заштити, уз још 14 које Министарство припрема, наћи ће се пред посланицима на јесењем заседању.

Иако су метеоролози за данас најављивали кишу и захлађење времена, освежење можемо да очекујемо тек од среде, према новим најавама. Због високих дневних температура наши суграђани углавном своје обавезе завршавају рано ујутру или касно поподне, а на градском шеталишту јутрос смо, осим великог броја људи, затекли и раднике градског зеленила који редовно раде на уређењу зелених површина у граду.

„Обишли смо шеталиште у раним јутарњим сатима да видимо шта раде наши суграђани и да обиђемо ове радове, који се управо завршавају, а то су радови на уређењу зелених делова на градском шеталишту. Све је сређено како би било лепо и уредно, а већ смо причали о томе да је завршена и садња цвећа како би наш град добио лепши изглед. Оно што је данас рађено јесте кошење траве и уређење ових зелених површина на градском шеталишту. Приметан је велики број наших суграђана у раним јутарњим сатима, јер, као што знамо, због великих врућина у најтоплијем делу дана мало људи буде на градским улицама, али зато у јутарњим и у касним вечерњим сатима када буде мало свежије време, сви изађу, тада буде прилика да заврше своје дневне обавезе, а родитељи и баке и деке увече имају обичај и да изведу своју децу или унуке на градско шеталиште како би се расхладили након топлог и сунчаног дана. Иако су метеоролози за данас најављивали могућност за кишу, кише ипак неће бити, што можемо и сами да приметимо по времену, тако да ће се топло време задржати и наредних дана. Према садашњим најавама метеоролога оно што нас очекује јесу падавине од среде, када ће пасти и температура, а до тада можемо да уживамо у правим, летњим, сунчаним данима.”

Претходни кишни период и високе температуре у последње време условили су и честе радове службе градског зеленила Комрада. Они тренутно највише раде на заливању и одржавању цветних површина, али и на досађивању цвећа тамо где се уочи да недостаје. Оно што ову службу очекује у наредном периоду је чишћење градске и Собинске реке, затим сеоских и градских стадиона и осталих зелених површина, као и редовно одржавање. Интензивно се ради и на кошењу траве око зграда, а подсетићемо да је недавно Комрад набавио још једно возило које олакшава рад радника. Са друге стране, шеталиште изгледа све лепше захваљујући новим врстама цвећа. То су кане, које расту високо и имају лепе црвене цветове, а што је најважније одолевају и великим врућинама. Цвеће се сваког поподнева залива, а зелене површине у центру града косе једном недељно, како би наши суграђани у поподневним сатима, када је и температура ваздуха нижа могли да уживају у шетњи градским шеталиштем.

Врањанац Радомир Раша Станојковић, познат по писању афоризама, кратких прича и ауторских загонетки објавио је недавно књигу под називом „Приче из Врања”.  У овој књизи нашло се тридесетак прича које су побеђивале на конкурсима претходних година, тако да је аутор желео да их обједињени и стави између корица ове књиге. „Хуманост”, „Куца ново срце”, „Бабарога” само су неке од кратких прича које се налазе у књизи „Приче из Врања”. Која је тематика и ко су ликови питали смо аутора Радомира Рашу Станојковића који гази девету деценију живота. Упркос годинама он не посустаје у писању.

„У причама сам писао искључиво о догађајима из Врања. О животу, о људима из мог града које свакодневно срећем и који су ми занимљиви по нечему. Инспирише ме све око мене. Приче пишем тако што следим инспирацију и тренутак. Увек када ми нека мисао прође кроз главу, одмах је запишем и касније допуним и надоградим. Уколико дозволим да ми та мисао оде, већ ујутро заборавим на њу. Зато све пишем оног тренутка када је се сетим”, каже Радомир Раша Станојковић, афористичар.

Овај симпатични афористичар осећа се испуњено када уради нешто добро, када напише афоризме које касније објављује на бројним конкурсима. Када је ова књига у питању, он каже: „Заиста сам задовољан оним што сам урадио. Свестан сам тога да увек може боље, али сам врло задовољан коментарима и реакцијама оних који су читали приче. Идеје не мањкају, тако да ћу радити и убудуће, док год ме здравље послужи.”

Радомир Станојковић је до сада објавио око 40.000 прилога , међу којима има афоризама, загонетки, кратких прича. Енигматиком се бави од 1984.године и до сада је објавио око 6000 енигматских састава, укрштеница, анаграма, додаваљки. Радове објављује у бројним часописима, листовима и зборницима. За своје стваралаштво добио је бројне захвалнице, признања, повеље, дипломе.

 

Двонедељни курс за обуку цивила за учешће у мировним мисијама за двадесет и једног полазника из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, успешно је завршен у Центру за обуку јединица за мултинационалне операције Копнене војске. Свечана додела сертификата одржана је у Дому Војске у Врању, којој су присуствовали директор Дирекције за европске интеграције и управљање пројектима Министарства одбране пуковник др Катарина Штрбац, комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић и командант Центра за обуку јединица за мултинационалне операције Копнене војске потпуковник Бранислав Стевановић. Полазници су у првом делу курса стицали теоријска знања из области кризног менаџмента, културолошких разлика, родне равноправности, анализе конфликата и улози међународних организација у управљању кризама. Практичну обуку у вожњи теренских моторних возила реализовали су у Центра за обуку логистике у Краљеву. У другом делу, под стручним надзором инструктора обуке из Центра за обуку јединица за мултинационалне операције, суочавали су се са комплексним ситуацијама које их могу затећи у непријатељском окружењу у мировним мисијама широм света. Курс је планиран и изведен у организацији Сектора за политику одбране Министарства одбране и Копнене војске.

Због радова на електроенергетским објектима, у суботу, 6. јула, без напајања електричном енергијом остаће комплетно подручје Криве Феје у временском периоду од 8:30 до 20:00 часова са прекидима.

 

 

 

Из градског Водовода овога јутра стиже обавештење да ће због радова на санацији хаварије на водоводној мрежи у Врањској Бањи у насељу Грамађе, без воде бити становници овог насеља до завршетка радова. И у улици Косте Стаменковића радници Водовода раде на санацији квара на водоводној мрежи,тако да ће без воде бити становници ове и околних улица до завршетка радова.

Директор Јавног предузећа „Водовод” Горан Ђорђевић одржао је конференцију за новинаре на којој је говорио о резултатима рада овог предузећа у претходном периоду, о финансијском стању, о промени кадровске структуре али и о свему ономе што ће се радити у наредном периоду. Комплетно излагање Ђорђевића можете погледати сутра у оквиру јутарњем програма Телевизије Врање, а у Дневнику издвајамо најважније делове са конференције. Директор Јавног предузећа „Водовод” Горан Ђорђевић најпре се осврнуо на први инвестициони циклус вредности 7 милиона евра у оквиру којег је урађено доста тога. Замењено је 18 км азбестних цеви, урађен је нови цевовод сирове воде великог пречника фи 800, од бране Првонек према Врањској Бањи, дужине 4 километра.Такође, урађен је мерни регулациони блок, после 45 година реконструисана је црпна станица Сараина, чији резервоари могу да прикупе више од 15 метара кубних воде и веома су битни за снабдевање друге висинске зоне у граду.

„У оквиру овог инвестиционог циклуса, посао вредан милион и по евра односи се на изградњу 7 километара магистралних колектора који су сакупљачи отпадних канализационих вода коју одводе до будуће Фабрике за пречишћавање отпадних вода. Урадили смо колектор у насељу Бунушевац дужине 2,1 километар, затим у насељу Рашка дужине 1 километар колектора и у Солинској улици 4,3 километра. Сви колектори су тестирани, прошли пробни рад и чека се изградња Фабрике за пречишћавање отпадних вода како би они почели да функционишу”, каже Горан Ђорђевић Директор Ј.П. „Водовод” .

Други инвестициони циклус потписан крајем прошле године са потпредседницом Владе и министарком грађевинарства Зораном Михајловић је вредности 14,3 милиона евра и односи се на два велика капитална пројекта који су већ почела да се реализују.

„Први пројекат је изградња колектора прљаве воде од Врањске Бање и Сувог Дола до Фабрике за пречишћавање отпадних вода. Вредност овог пројекта је 3,6, милиона евра и прошле године је почела реализација. До сада је урађено 77% посла од тог магистралног вода према постројењу. Очекујемо да инсталирање свих тих цеви буде завршено пре истека предвиђеног рока. Други највећи и најзначајнији капитални пројекат везан за водоснабдевање је изградња Фабрике за пречишћавање отпадних вода. Крајем јула крећемо са припремним радовима, а до 15.септембра отварамо званично градилиште. Вредност фабрике је 11,7 милиона евра”.

Ђорђевић је рекао да су водоводна и канализациона мрежа урађене у многим улицама у граду али да се неће стати на томе. Обновљен је и осавремењен возни парк, набављени су багери, камиони, теренска возила за шта је опредељено око 270.000 евра. Ђорђевић је најавио да би ускоро требало да почну радови на реконструкцији улице Боре Станковића. Следеће године требало би да се реши проблем треће висинске зоне која представља стратешки највећи проблем града.  

У плану је изградња водоводне мреже према сеоским срединама као и реконструкција Фабрике сирове воде на Кумаревској чуки.

Што се тиче финансијске ситуације у овом предузећу, Ђорђевић каже да је Водовод финансијски стабилна фирма и да је у првом кварталу ове године остварена добит од 10 милиона динара. Дошло је до промене кадровске структуре и запошљени су стручни људи, грађевински инжењери, елетроинжењери, инжењер електронике, архитекта и инжењер заштите животне средине. Дефицитарно занимање у овом предузећу  је хидроинжењер и Ђорђевић каже да је то место још увек упражњено.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Летњи одмор уз добру књигу - Радио Телевизија Врање https://t.co/kjgWL5T2PO via @tripplesworld
Они који пале стрне усеве убудуће неће моћи да добију подстицаје из пољопривреде - Радио Телевизија Врање… https://t.co/xEF8IOAaFL
Казне за држање дрва на јавној површини 20 хиљада динара - Радио Телевизија Врање https://t.co/7PVZDfJVyk via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter