Упркос савременим методама лечења, рак дојке је и даље најчешћи појединачни узрок смрти жена у периоду живот између 35-те до 69-те године. Овај податак упућује на важност превенције и раног откривања рака дојке. У Србији сваког дана у просеку од карцинома дојке оболи 10 а умру четири жене. Ово су подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. По речима хирурга доктора Вукашина Антића, све чешће на одељење хирургије долазе жене са неком аномалијом која потенцијално може постати проблем и указивати на могућност добијања канцера дојке. И ако није познато због чега настаје, поред генетске предиспозиције, уочено је много чинилаца који повећавају ризик развоја рака  дојке.

 

„Живимо у модерном времену где смо у контакту са зрачењем мобилним телефонима, нездравом храном са доста пестицида и то је оно што поред лоших здравствених навика може утицати на развијање болести. Кад је у питању рак дојке сигурно да је један од фактора ризика и изложеност естрогеним хормонима тако да се женама не саветује да добију хормонску субституционалну терапију у време менопаузе. Нарочито код оних које имају предиспозицију. Од рака дојке могу оболети и жене и мушкарци. Најчешће обољевају жене после 50 године али се границе померају па има и млађих пацијената. Превентивним деловањем број оболелих се може смањити“, каже др Антић.

Дојке су сачињене из режњева, каналића, везивног ткива, лимфних чворова, мишића и масног ткива.  Током живота дешавају се промене у дојкама. Прва се јавља у пубертету када дојке почињу да се развијају и да расту.  Озбиљна промена у дојкама дешава се и током трудноће у режњевима, лобусима, производи се млеко и каналићима спроводи до отвора на брадавицама. Током дојења дојке су увећане. Старењем и уласком у менопаузу, јајници производе мање хормона а рој режњева се смањује, ткиво дојке бива замењено масним ткивом. Дојке се смањују и мењају облик.

Уобичајене промене у дојци

Уобичајено је да су дојке пред менструацију натечене и болно осетљиве. Ово указује на цикличне промене у дојкама, стање која погађа 50% жена. 

Осећај тежине, болне осетљивости и стварање отврдлина такође огу бити реакција ткива и дојке на гормоналне промене током менструалног циклуса, ове промене обично нестају са престанком менструације. Важно је да о променама које остају након престанка менструације обавестити лекара.

Честе промене у дојци

Изнад 30-те године често се могу јавити цисте. То су простори испуњени течношћу у ткиву дојке. Скоро увек су безопасне. Као резултат ударца у грудни кош може се развити масна некроза. То су чврсте отврдлине сачињене од оштећеног масног ткива.

У касном пубертету и раним 20. годинама могу се јавити фиброаденоми. То су округли, гумасти, доброћудни тумори.

Као се жена приближава средњем животном добу могу настати фиброцистичне промене. То су отврдлине које су болно осетљиве и посебно наглашене непосредно пред менструацију. Секрет из брадавице може бити значајан налаз уколико се јави сам од себе или само из једне брадавице. О овоме се мора обавестити лекар.

Знаци упозорења

Промене на дојци се не смеју занемаривати. Обавезно треба консултовати лекара. За помоћ се треба обратити ако се примете следеће промене:

- отврдлина, чворић или задебљање

- промена величине или облика

- стварање јамица или набирање коже дојке

- свраб, љуштење покожице или осип на брадавици

- увлачење брадавице или других делова дојке

- секрет из брадавице који се изненадно јави

- бол који се не повлачи

Ови знаци су важни због тога што могу помоћи у раном откривању рака дојке, онда кад се може успешно лечити.

Рано откривање и третман пружају најбоље шансе за излечење рака дојке. Када је рак органичен на дојку, стопа петогодишњегпреживљавања је преко 95%.

Ради раног откривања дојке важно је:

- Месечни самопреглед дојке од 20.године живота

- Клинички преглед дојки од стране лекара најмање сваке две године почев од 20.године а сваке године преко 40.године живота

- Скрининг мамографије, на две године код жена старијих од 50 година, као и високо ризичних жена старих између 40-50 година.

Почев од 50. године живота, мамографија се једном у две године препоручују свим женама без обзира на степен ризика. Женама са високим ризиком се мамографија препоручује и раније, у интервалима од 1 до 2 године између 40. и 50.године живота.
Узроци рака дојке нису у потпуности познати. Ипак, постоје одређени фактори ризика који се могу контролисати али и они на које се не може утицати.

Фактори на које се може утицати су: прво дете након 30. године, намерни прекид трудноће пре првог порођаја, недојење, узимање контрацептивних средстава пет или више година, гојазност након климакса, узимање хормонских препарата, излагање зрачењу.

Фактори на које се не може утицати су: старење,  рак дојке у прошлости, генетска предиспозиција, прва менструација пре 12.године, менопауза након 55.године,

„Рак дојке је излечив и ту нема дилеме. Данас постоје моћна средства који могу продужити живот и пацијенту дати квалитетан живот,“ закључује Вукашин Антић, хирург.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 15 октобар 2018 19:31

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Глумица Жетица Дејановић премијером обележава две деценије рада - Радио Телевизија Врање https://t.co/QCSdAbtpwa via @tripplesworld
Рано поврће-папрено - Радио Телевизија Врање https://t.co/Jnko3iEbmD via @tripplesworld
Права мањина унапређују развој друштва - Радио Телевизија Врање https://t.co/1owSCIr1Ts via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter