Одштампајте ову страницу

Дијабетес – све чешћа дијагноза

By РТВ новембар 13, 2018 158 0

У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Значајан јавно-здравствени проблем представља и чињеница да приближно 39 одсто оболелих нису свесни своје болести. Приближно половину оболелих чини радно способно становништво, али се тип 2 дијабетеса све чешће дијагностикује код деце и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.Шећерна болест (диабетес мелитус) je  један од главних разлога повећања броја оболелих од удружених кардиоваскуларних обољења (инфаркта миокарда, можданог удара, периферне циркулације итд.).

 

Дијабетес је стање хроничне хипергликемије (повећања шећера у крви) праћено низом других промена у организму. Уколико су вредности јутарње гликемије (наташте) веће од 7 ммол/л закључујемо да та особа има шећерну болест. У случајевима када се утврди и шећер у мокраћи обично се јавља и појачано мокрење, болесник све више пије воду, а кроз дуже време, уколико се ово стање не лечи, осећа слабост, малаксалост, губитак телесне масе уз појаву ацетона у мокраћи.

Обично се са овим симптомима особа јавља лекару када се и дијагностикује шећерна болест.
Болест се испољава као последица недостатка хормона инсулина или неадекватног деловања инсулина, доминантно на нивоу мишићног, односно масног ткива. Познато је да се код чланова породице оболелих од шећерне болести може утврдити ово обољење што упућује и на одређени значај генетског фактора.

Постоје два главна облика шећерне болести који се међусобно значајно разликују:
Диабетес мелитус  тип 1 је инсулин зависни облик шећерне болести, који се јавља код деце и сасвим младих особа у око 10% свих дијабетичара. Болест почиње нагло са изразитим симптомима што захтева правовремену дијагнозу и отпочињање терапије. Сматра се да наследна склоност није без значаја у испољавању болести, али се овај тип дијабетеса све више повезује са вирусним утицајима и удруженом имунолошком реакцијом која доводи до смањене способности стварања инсулина у гуштерачи. Терапија подразумева свакодневну примену ињекција инсулина. Неопходно је ускладити четири основна фактора лечења, а то су исхрана, физичка активност, примена инсулина и метаболичка контрола болести, а све у циљу избегавања, односно успоравања појаве карактеристичних компликација дијабетеса.

Диабетес мелитус тип 2 је инсулин независан облик који је заступљен у око 90% оболелих од шећерне болести и јавља се углавном у старијој и мањим делом у средњој животној доби. Често почиње споро и неприметно. Овде је више заступљена генетска предиспозиција, уз готово редовну појаву неправилне исхране, гојазности и недовољне физичке активности. Оболели углавном имају довољно инсулина у гуштерачи, а најчешћи узрок болести је због неадекватног везивања и деловања инсулина на нивоу периферних рецептора који се налазе на површини мишићног и масног ткива. Због тога се и лечење спроводи дијетом, физичком активношћу и лековима. Углавном се ради о благом, споро напредујућем типу шећерне болести, који се задовољавајуће може контролисати. Када максималном дијетом и физичком активношћу не постигнемо терапијски циљ, уводе се  антидијабетични  лекови.

Најчешће компликације дијабетеса су хипогликемије (ниже вредности шећера у крви). Овакво стање може настати због недовољне исхране, повећаног физичког рада или превелике дозе инсулина, ретко антидијабетичних лекова. Болесник осећа дрхтавицу, презнојавање, има осећај глади, слабост, вртоглавицу или конфузију. Стање се поправља узимањем две коцке или кашике шећера, неког колача или слаткиша, заслађеног сока и сл.

У циљу скретања пажње јавности на ову болест, која упркос свим медицинским достигнућима узима свој данак, неопходно је стално указивати на потребу редовне контроле шећера у крви као и на редовно саветовање са лекарима и нутриционистима.

У Србији има више од 700.000 дијабетичара са сталном тенденцијом пораста.  Сваке године дијагностикује се 65.000 нових случајева дијабетеса . Нелечена шећерна болест доводи до убрзаног старења крвних судова, гангрена и болова у ногама, постепеног губитка вида, слабљења бубрега, погоршања артеријске хипертензије и много тежих срчаних обољења.

Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на особе које немају дијабетес и износе 12 одсто трошкова у здравству.

Дијабетес је постао један од највећих глобалних здравствених и економских изазова. У свету приближно 415 милиона људи има дијабетес, што одговара популацији европског континента.
Број оболелих и даље расте невероватном брзином и према садашњим прогнозама до 2040. ће се повећати више од 50 одсто. Најбржи пораст очекује се у земљама ниског и средњег прихода.

Превенција типа 2 дијабетеса могућа је у скоро 80 посто случајева  али више од половине оболелих не знају да болују од дијабетеса.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 15 новембар 2018 18:03